Народно благостање — додатак

38

СЛАВОНСКА АГРАРНА ШТЕДИОНИЦА Д. Д. ОСИЈЕК

Прошле године, у пословању Славонске Аграрне Штедионице није било битних промена. Укупни износ биланса концем 1929. године не разликује се много од укупног износа биланса концем 1928.

Привредне прилике Осијека и околине нису баш најповољније и то се осећа на сваком кораку. Процес индустријализације није настављен у оној мери, као што се то очекивало. Она индустриска подузећа, која постоје, сва су скоро још од пре рата. Док су многи градови умели да привуку нова индустриска подузећа, Осијек је стагнирао. Тек пре неколико дана градско заступство донело је закључак о олакшицама, које се имају давати индустријалним подузећима која се мисле етаблирати у Осијеку. Мора се признати да су те олакшице знатне. Од бесплатног давања земљишета, давање електричне струје уз -цену коштања па до опраштања градских дација. Сад би тај закључак имала готврдити банска управа, па да ступи на снагу.

Подизање индустрије могло би Осијеку дати новог живота. Административно је изгубио, јер се укидањем 06ласти иселило око 200 чиновника. А док је раније Славонија морала ходочастити у Осијек по разна решења, сад мора и сам Осијек да иде у Загреб.

За домаће заводе Осијека потешкоћа развитка лежи и у томе, што загребачке велебанке подржавају тамо своје филијале. Ту је филијала Прве хрватске штедионице, ту Унион банке те коначно југобанке, која је раније имала чак и своју централу. Славонска аграрна штедионица има главно залеђе у Јадранско-подунавској банци.

Биланса за четири последње године пружа следећу слику :

Актива 1929 1928 1927 1926 Благајна и девизе 665 182 766 1.336 Менице и девизе 12.585 10.205 7.998 8.636 Дужници 8.891 10.188 8.575 11.897 Хпипотеке 73 214 232 290 Ефекти 114 111 151 720 Губитак — — — 200 Џасива :

Главница "5.000 5.000 5.000 5.000 Резерва 3.923 3.879 | 3.849 4.050 Улошци 11.268 11.300 8.141 10.933 Веровници 1521 712 405 2.195 Добитак 551 436 281

Укупна биланса 22.903 22.081 18.352 23.258

Улошци су за неких 30.000 мањи него концем 1928; а веровници су порасли за три четврти милиона динара. По томе поверена средства била су јача за 700 хиљада динара.

Менице су у знатном порасту. Изгледа да је општа карактеристика банковних биланса у години 1929. знатан пораст ескомпта меница. Има ту и много меница које се пролонгирају. Многи менични одношаји код нас сличе контоорептном одношају. Узимају се менице, јер је код спора јроцедура са меницом много једноставнија него код контокорента. А поред тога код менице има обично н жираната, га је према томе материјална сигурност много већа.

Дужници су опет мањи. То би могло бити и ради тога, што је један део конто-корентних дуговања из једног или другог разлога претворен у меничну обавезу.

Хипотеке бивају све мање и мање. Изгледа да се нове не подељују а већ постојеће уносе. Код ефекта у прошлој години нема никакве битне промене.

Чисти добитак је у прошлој години знатно већи, Године 1926. имали смо губитак од 200 хиљада. Године 1927, добитак је износио 287 хиљада. У години 1928. добитак је био 436 хиљада а прошле године 551 милион. Дакле креш-= чендо. Данас већ добитак износи 11% деоничке главнице. То омогућује и исплату веће дивиденде.

Рачун губитка и добитка изгледа овако :

Добитак . 1929 1928 1927 1926 Камати ' 669 57 545 694 Провидба 519 488 393 745 Губитак :

Порези 243 88 82 1.049 Трошкови 395 544 565 638 Добитак 551 436 287 =

Како видимо знатан је пораст на каматама и провидби. Како обим послова није био много већи — менице су порасле, али је отпао конто-корент, значи да је завод прошле године могао зарачунавати веће камате. МИ стварно смо прошле године имали нешто напетије новчано тржиште.

Код издатака знатно су порасли порези а опали троткови, што је веома повољно.

ПОСАВСКА ШТЕДИОНИЦА Д. Д., СИСАК

Међу локалним новчаним заводима савске бановине, Посавска штедионица у Сиску несумњиво заузима једно од првих места. Поверење које она ужива најбоље се одразује у знатном порасту уложака. Локални новчани заводи у западним деловима наше државе, немају велике улошке из једноставног разлога, што се у сваком већем месту налази филијала једне загребачке или љубљанске банке, а улагачи радије поверавају своје улошке великим заводима макар и уз нижи каматњак, него локалним установама. Поред тога, у западним крајевима постоје у знатној мери комуналне штедионице, које не дозвољавају већи развитак мањих приватних банака и штедионица. Међутим како ћемо видети, Посавској штедионици успело је, специјално у последње време, да привуче знатне улошке. “ i

Скоро редовне поплаве Саве, онемогућују у Посавини интензивну аграрну продукцију. А од подводног терена пати и стока те квалитет није као у крајевима око Бјеловара, Ђурђевца и Новиграда. Ради тога и сељак у Посавини доста је сиромашан. Са друге стране у том се крају у последње време, особито у самом Сиску и његовом предграђу, Напрагу, развија се све више индустрија. Ту је Теслић подигао своје творнице, ту је рафинерија петролеја Англо-југословенског друштва те нека друга подузећа. Услед индустријализације и привредне прилике Сиска битно се побољшавају. Да је прошла година у том крају била добра, види се најбоље по рекордном порасту уложака. Да су улошци и код других завода напредовали као прошле године код Посавске штедионице, формирање нашег националног капитала ишло би једним завидно брзим темпом.

Председник завода је познати индустријалац жесте и ликера г. Петар Теслић а у управи су јачи привредници Сиска. Завод је основан године 1897. Дионичка главница попосила је 100.000 круна. У години 1909. после реорганизације и издавања приоритетних дионица главница је износила 510.000 круна. Године 1919. главница је најпре повишена на милион а онда на милион и по круна. Године 1920. дионичка главница повишена је на 2 милиона динара.

Биланса за четири последње године даје следећу слику :