Народно благостање — додатак

завиднија квалитативна : обилни капитал банчин је повећан од 18.5 мил. дин. само из два извора : повећањем главнице и резерве (3 мил. дин.) и повећањем уложака (за 16 мил. дин.). Веровника Банка нема. Значи да се не служи краткоречним кредитом — који је обично и најскупљи. Кад се овако посматра стање банке, онда се појима 12% дивиденде у пркос вероватно врло ниској каматној стопи за активне послове. Добит резултира из разлике на камати уложака и потраживања. То се зове здрав посао !

ТРГОВИНСКА БАНКА Д. Д. — ЗАГРЕБ

Пре 3—4 године изгледало је да је коњунктура особито повољна за оснивање заложних завода. Позната је ствар, да заложни заводи најбоље просперирају у доба привредне депресије. Прво што се далеко више залаже и то и скупоцених ствари а друго, што се добар део заложених предмета о истеку рока не искупљује. А позната је ствар да заложни заводи много више зараде на оним предметима, који нису искупљени и које они на лицитацији продају, него на самим каматама за залоге, макар ти камати били и те како високи. јер залагаонице у данашње доба тешко да дају и половину тржне цене заложенбг предмета.

Како је у Загребу пре пар година била знатна депресија, заложни заводи су радили веома добро. У то доба чак и. Хрватска банка била је отворила заложно оделење, затим Српска привредна банка, а спремала се је и Обртна. На концу и сама Градска штедионица имала је добити заложно оделење, које би као јавна институција имало ту пословну грану ставити на више социјалан, него пословни ниво.

У то време нашло се је неколико људи који ликвидацијом неких послова настојали су да нађу нови ангажман, И родила се је идеја оснивања заложног завода. И правила Заложне банке била су брзо готова. Ну требало је добити концесију од Министарства трговине. Међутим до концесије изравним путем било је немогуће доћи. Али ју је добио један бањалучки трговац, који је био у роду са самим министром трговине. И сад је настало преговарање. Концесија је откупљена за један већи износ и дотични трговац ушао је у равнатељство новог завода. |

Међутим коњунктура се променила. Заложни посао није изгледао више тако рентабилан. Хрватска банка напустила је ту пословну грану а Обртна ју није ни почела. А ни Градска штедионица није се више журила. И тако оснивачи Заложне банке одлучили су се да напусте идеју залагаонице им да оснују једну обичну банку. Тако смо концем 1927. добили Трговинску банку. Једна од првих задаћа новог завода после измене имена била је, да избаци из равнатељства оног бањалучког трговца, од којега је купила концесију за залагаоницу, а коју није ни искористила. За њега није било више интереса поготову кад му ни род није више био министар. Постао 1е баласт.

Биланса за последње две године пословања пружа следећу слику:

Актива 1929 1928 Благајна 586 · 568 Новчани заводи 1.174 —

Менице 22.195 10.221 Ефекти 1.204 1.208 Дужници 3.495 3.953 Некретнине 1.043 1.043 Пасива ;

Главница 5.000 3.000 Резерве 150 —

Улошци Ž 6.955 6.908 Веровници 1.799 2.149 Реесконт 16.131 4.676 Добитак 217 163 Укупно 30.410 17.063

Две су лозиције билансе нарочито интересантне. Ескомпт меница поскочио је од 10 на 22.7 милиона динара. Око 10% билансе отпада на ескомпт меница. Међутим ни властита ни поверена средства не би оправдавала тако знатан псраст ескомпта. Ти улошци остали су на истој висини.

Али је поскочио реесконт од 4.6 на 16.1 милиона динара. Примећујемо да овде Народна банка не улази у 06зир.. То је само реесконт код већих завода. Трговинска банка ескомптира менице код мањих привредника и приват= вика те својих афилијација, а онда те менице редисконтира код своје везе. Два загребачка новчана завода ушла су у ужу везу са Трговинском банком и своје директоре изаслали у њезино равнатељство. На тај начин имају преглед вад свим пословима завода. о

Скоро све веће загребачке банке имају у самом Загребу своје афилијације преко којих извршују ситне кредитне послове. Тако је и Трговинска банка постала нека врста заједничке афилијације Југословенске и Босанске индустријске к трговачке банке. На овај начин мањи заводи могу да развију већу делатност, јер сав свој менични материјал могу редисконтирати. И ми предвиђамо, да ће у будуће ићи развитак тим правцем, да ће мањи заводи све више н више потражити ослона код великих завода како би тамо могли редисконтирати своје менице. Тако ће доћи до интимније везе између јаких центара и мањих завода.

Залиха ефеката од преко милиона динара има се приписати чињенини, да је завод интересиран код Славонске индустрије дрва, која је основана по истим људима по којима је основана и Трговинска банка. А и пословне просторије су им заједничке.

ГЕНЕРАЛНА БАНКА ЗА ТРГОВИНУ И ИНДУСТРИЈУ БЕОГРАД У анализи биланса Индустриске кредитне банке из Београда у „Народном Благостању“ број 8., ми смо нагласили, да мала банка може да буде солидније фундирана и уноснија од велике. Кад бацимо поглед на кретање нашег банкарства . последњих година, приметићемо да су велике банке пролазиле кроз велике и тешке кризе, да је врло велики број малих баHaKa пропао, а да се за то време доста добро развијале средње банке или „средње мале» банке. Док је давно упокојен већи број послератних великих банака, дотле је велики део србијанског банкарства наслоњен на врло солидна леђа „средњих малих“ банака, основаних после рата. Док велике банке деле дивиденду од 10% највише, дотле велики део средњих малих банака осцилира са својом дивидендом између 10 и 12%.

Да се врло лако објаснити тај успех средњих банака. Код њих је контрола над целокупним послом много JtaKila HO код великих, а нарочито евиденција над солвент-= ношћу и кретањем имовне снаге и кредитне способности дужника. Даље, велике банке су се фатално бирократизирале, док је код малих банака. у управи још увек јака нигеренција самих акционара, т.ј. оних, који су својом имаовином непосредно заинтересовани за успех банке. Тај врло велики утицај управног одбора на ток послова мањих бавака је њихова најлепша и често најгора особина. Јер док су велике банке бирократизиране, мање су банке и сувише