Народно благостање — додатак
АН
ГОДИНА П..
Садржај:
|
Додатан „Народном Благостању“ БЕОГРАД, 29. МАРТА 1930.
БРОЈ 13
Српска банка д. д. — Загреб
Врачарска задруга а. д. — Београд
Прва пучка далматинска банка д. д. — Сплит
Велико бечкеречка фабрика шећера а. д. — Велики Бечкерек Опште југословенско банкарско друштво а. д. — Београд—Загреб
СРПСКА БАНКА Д. Д. ЗАГРЕБ
Српска банка д. д., Загреб, подржава тринајест филијала и испостава. Према томе, она и у погледу децентрализације послова, подржавањем већег броја филијала, долази у први ред наших новчаних завода.
Од тих филијала — испостава, три се налазе у Далмацији и то у Сплиту, Дубровнику и Книну, девет у Војводини и то у Новом Саду, Суботици, Сомбору, Великом Безкереку, Панчеву, Ади, Бачкој Паланци, Новој Канижи и Сенти је једни у Срему и то у Митровици.
Како видимо филијале — испоставе Српске банке концентриране су само у Војводини и Далмацији. По томе она би по свом територијалном пространству била у неку руку једна војвођанско-далматинска банка са централом у Загребу.
У другим крајевима наше државе осим у Војводини Срему и Далмацији, Српска банка нема изравних филијала. Међутим она је заступљена и у другим деловима дожаве и то путем својих афилијација. Јадранско-подунавска банка заступа је у Србији и Словенији, а преко своје афилијације, Славонске Штедионице, и у Славонији. Српска централна банка у Сарајеву, опет њен је експонент у Босни и Херцеговини. Једног дана, кад за то буде подесан моменат, све те афилијације биће преузете и добићемо један завод још много већих димензија. Данас у читавом свету примећујемо рад и настојање око концентрације новчаних завода у голијат-подузећа. С обзиром на своју доминантну позицију, ми се надамо, да ће у погледу концентрације нашег новчарства управо Српска банка играти једну доминантну улогу. Јер већ данас претежни број српских новчаних завода сматра Српску банку као своју матицу. Оно што је Прва хрватска штедионица хрватском делу нашег народа, оно је Српска банка за српски део, наиме њен највећи новчани завод.
Како рекосмо Српска банка има изравне филијале само у Далмацији, Војводини и Срему. То наглашујемо и ради структуре саме билансе.
Знатан део послова Српске банке лежи данас у Војводини. Аграрна криза деловала је неповољније на трговину, но на пољопривреду у Војводину. А Српска банка кредитира веће пољопривреднике.
Пораст уложака на књижице износио је прошле године 18 милиона динара. Обзиром на прилике у Војводини и Срему, где је ништа мање него од 13 филијала, још се може казати да је Српска банка прошла далеко боље, него ма који други новчани завод, који послује у тим крајевима.
JA
Биланс за четири последње године пружа седећу слику:
Актива 1929 1928 1927 1926 Благајна 37.255 36.697 31.097 36.496 Менице 298.112 270.374 221.971. 192.014 Дужници 181.483 194.016 „190.923 186.458 Дужници на обвезнице 14.578 15.470 15.323 13.311 Ефекти 51.062 49.444 50.154 49.635 Непокретности 18.353 18.353 15.665 8.997 Пасива
Главница 40.500 40.500 40.500 40.500 Резерва 27.095 25.995 24.995 17.600 Улошци на књижице 369.326 351.129 „379.404 355.377 Улошци на тек. рачуне 83.079 68.123
Вјеровници 63.359 83.290 68.961 63.623 Добитак 10.484 10.097 9.558 9.445 Укупна биланса 609.302 „591.640 533.836 495.356
По висини уложака на књижнице, Српска банка долази прва иза Прве Хрватске штедионице. По томе она је другн наш приватни уложни завод.
Код Српске банке играју велику улогу и менице. Та је позиција много јача него текући рачуни. То у неку руку значи, да Српска банка много ради и са већим поседницима, чије се кредитирање у главноме врши путем есконта меница. Контокорентни посао домена је трговине и индустрије.
Рачун губитка и добитка пружа следећу слику:
Приходи 1929 1928 1927 1926 Камати 40.162 35.463 32.511 32.095 Провидба 14.155 13.105 14.060 15.198 Непокретности 1.860 1.440 1.324 12172 Разно 2.210 2.881 3.284 2.541 Расходи
Камати 30.873 25.993 23.665 24.095 Трошкови 13156 11.924 10.836 10.528 Порези и прирези 3551 4.841 4.483 7.694 Отписи 407 386 2.897 191
Чиста добит поскочила је за 400.000 динара. То би омогућило повишење дивиденде. Међутим управни одбор рађе је повећао дотације резервног фонда, него да је платио 15 динара дивиденде уместо 14 као прошле године.
Мало којег нашег новчаног завода акције се налазе у тако јаким рукама, као код Српске банке. Стари акционари не пуштају своје акције, а нови не могу до истих да дођу. Потражња је константно већа него понуда. И управа завода муку мучи да такова ситуација не потера курс још јаче на
|