Народно благостање — додатак

"Приходи :

"Од непокретности 3.316 2.893 2.591 2.581 Од харт. од вредн. — 1.127 1.266 "Од камата 4.867 5.534 4.793 5.947 Од провиз. и предуз. 2.171 2.580 3.145 4.232 Збир прихода 10.356 11.008 11.659 14.027

Активни послови Прометне банке могу се поделити у три групе : \

Есконт, текући рачуни и благајна заједно 30,5 мил. дин.

Трговачко-индустриско-саобраћајни послови и непокретност 516 мил. дин.

Хартије од вредности 38 мил. дин.

Прва група представља регуларан банкарски посао; "друга представља трговачко-индустриско-саобраћајни ангажман, а трећа је средина између једног и другог. Трећа "група обухвата хартије од вредности купљене ради подржавања ликвидитета банчиног, а другим делом хартије од вредвости, које би се назвале консорцијалним послом, то су акције појединих подузећа, у којима банка учествује. Ако изоставимо акције разних акционарских друштава у вероватном износу од 20 милиона динара, онда излази да Прометна банка има у разним трговачко-индустриско-саобраћајним пословима 71 милион динара, на укупну активу од 131 милион динара. Очигледно, да је Прометна банка прва пословна "банка међу србијанским банкама. Из горњег прегледа тро"годишње билансе види се, да је 'она све више развијала свој пласман у томе правцу. 1926. године есконт, текући рачуни и благајна износили су 45 милиона: динара, док су у 1929. год. пали на 30 милиона динара, а индустриско-саобраћајни послови се попели од 20 на 71 милион динара.

Прометна банка има вкеколико подузећа.

Најглавнија и најважнија је фабрика вагона у Крушевцу, коју је банка купила пошто је иста пала под стечај и била изложена јавној лицитацији. Банка је била поверилац томе подузећу за 7,2 милиона динара и по истој цени на лигцитацији је купила подузеће. Данас има банка у том подузећу скоро 21 милион динара. Банка га је купила због тога, што је била одлучила да уђе у посао који се састоји специјално у изради вагона и гвоздених конструкција. Подузеће је од како га је банка купила реконструисано из основа и модернизирано. Оно се бавило и прошле године израдом лотреба наших државних железница. У томе послу крушевачка -фабрика вагона није сама, она има конкурената, а нарочито «фабрику у Броду, и томе се нарочито има да захвали што "су се у прошлој години нешто погоршали услови према претпрошлој години, али с друге стране морали су се финансиски "услови знатно побољшати. Данас наша државна каса располаже много великим готовинама тако, да је оно, што је било пре три године потпуно паралисало предузећа, која су радила за државу, данас потпуно уклоњено. Држава плаћа у свако доба готовим новцем. Поред тога држава повољним "развићем буџета Министарства саобраћаја омогућава да за саобраћај врши поруџбине у већем обиму. У активи Прометне банке налазе се државни бонови у вредности од 11 мил. дин, које смо убројали у хартије од вредности. Они ће бити посигурно о року плаћени. Коњунктура за израду и оправку вагона је данас повољнија но и једне раније године.

Друго подузеће, стругара у Београду, имало је непо"вољнију годину 1929., због врло јаке зиме 1928./29. године, „која је ометала доношење обле грађе путем сплавова. Грађа је довлачена преко лета тако, да је стругару затекао крај 1929. године са прилично великим стовариштем израђене грађе. У прошлој години такође је довршена стругара у Босанској Јагодини, где банка израђује искључиво борову грађу. Та се роба мање тражила прошле године и због тога је и ова ушла у 1930. годину са великом залихом на стоватришту готове робе. У дрварска подузећа Прометна банка

67 уложила је 19 милиона динара. Повећање према претпрошлој години за преко 2 милиона динара долази од завршења стругаре у Босанској Јагодини.

ТГреће велико подузеће Прометне банке је бродарско. Ту је уложено 4.8 милиона динара. Оно се бави у главном последњих година багеровањем песка, а за потребе Београда које су стално врло велике. И ако је тражња попустила, као што се каже у извештају, ипак је она била задовољавајућа, чак је подузеће имало тешкоћу да задовољи ту тражњу ; то се објашњава услед нестанка материјала у Сави, због чега је приморана да доноси песак са већег одстојања.

Непокретности банчине износе 7 милиона динара 1929. године. Та позиција обухвата неколико објеката, а нарочито у Београду.

Што се тиче регуларног банкарског посла код Прометне банке он показује опадање за последње четири године. Есконт је износио 1926. године 3,1 милиона, 1928. године 11,4 милиона, а 1929. године 11,6 милиона динара, а потраживања по текућем рачуну спала су од 27,7 милиона на 16 милиона динара. Исто тако су опали зајмови на залоге од једнога милиона на 0,4 милиона динара. Банка у извештају објашњава ту редукцију регуларног банкарског посла потребом, да она мора да држи не само знатну готовину, већ и неискоришћене кредите због својих ангажмана у индустриском послу.

Главница Прометне банке износи 20 милиона динара, а резерва 17,6 милиона динара. Нама је непојамно зашто је разлика на курсу хартија од вредности исказана одвојено од укупне резерве, кад ни она није ништа друго до резерва. Значи да резерва од 22 милиона динара премаша главницу, односно износи 110% од главнице.

Улошци на штедњу су готово непромењени за све четири године ; од 18,6 милиона динара у 1926. години, пењу се на 21 милион у 1928. години, а у 1929. на 226 милиона динара. Текући рачуни пак показују пораст од 1926.—1928. године, а у 1929. години пад за 1 милион динара према 1928. Они износе 47,4 милиона динара. Реесконт код Народне банке такође је пао на 4 милиона динара.

Бруто приход показује сталан пораст за последње четири године : 1926. год. је био 10,3 милиона, 1929. године 14 милиона динара. Највећи приход показује позиција камата на свима пословима од округло 6 милиона динара. Провизија и подузећа заједно дају 4,2 милиона динара. Овакав резултат био би мало непојаман, и стајаће у вези са начином књижења, јер је неоспорно, да је приход од подузећа морао бити већи, а камата мања, јер је много мањи део обртног“ капитала уложен у зајмове.

У рачуну губитка и добитка приход од стругаре показан је заједно са приходом од непокретности, а с друге стране у позицији „приход од подузећа“ стављена је и провизија. Подузећа заједно са провизијом дала су у прошлој години 6,9 милиона динара, док је камата дала округло 6 милиона динара. Ми мислимо, да се у камати налази један део прихода од подузећа, јер и према величини ангажованог капитала у подузећима и према њиховој коњунктури у прошлој години, она су морала дати више од 7 милиона динара.

Прометна банка има врло штедљиву режију. Укупни трошкови износе свега 2,4 милиона динара тако, да сви трошкови заједно износе 7,4 милиона динара, односно само по ловину од бруто прихода. У ствари приходи су банчини већи од 14 милиона динара због тога што она, по уобичајеној пракси, није у рачуну губитка и добитка провела приходе хартија од вредности резервног фонда, који износи преко 1 милион динара, ни разлику на курсу хартија од вредности, која је била 1,240.000 дин. Тако би изашло, да је бруто приход банчин био преко 16 милиона динара. Банка је извршила дотације фондова за скоро 3 милиона динара. Отписе је такође богато извршила: 3,4 милиона динара, а од остатка упо-