Народно благостање — додатак

96

пауЦаји se besprekidno sa manje ili više uspeha. Usavršenja tehničke, statističke i mehaničke naravi poduzimaju se sa svih strana te se stoga može očekivati, da će uređenjem i ozdravljenjem osiguravajuća struka postati plodonosnija.

Uprava izveštava o poslovnim rezultatima u prošloj 20dini i ističe, da je društvo na širokoj i čvtrstoj tehničkoj i finansijskoj podlozi, radilo na povećanju posla i na pobolišanju ravnofeže između posla i troška tako, da budu potonji primjereni polučenom unuspjehu. Obzirom na općenito stanje, društvo je sa svim oprezom i strogošću biralo svoje poslove, a to se dokazuje i brojčano rezultatima u 1929. godini.

U životnoj struci izdano je novih polica sa iznosom od ukupno Lit. 1.307,251.000.-- te je usled toga prema prošloj Sodini polučen prirast od Lit 148.657.000--. Prihod premija iznašao je Lit 165,622.000.-- sa povišenjem od Lit 22,145.000.-- prema prošloj godini. -

U požarnoj grani prihod premija iznosio je Lit 195,009.000 povišenjem od Lit 14,467.000.-- prema prošloj godini.

U transportnoj grani, koja je poznato u zadnjim godinama donašala svagde nepovoljne rezultate, društvo ina dalje sprovodi suzdrživu poslovnu politiku. Premije su se u ovoj grani prema tome snizile od Lit 33 miliona 690.000.-- u godini 1928. na Lit 29,476.000.-- и godini 1929.

U grani tuče i provale i u drugim sporednim стапата 051 guranja iznaša prihod premije Lit 55,573.000.--, te se prema tomu ovaj prihod, uspoređen sa prihodom prošlih godina sa Lit 8,687.000.-- povisio.

Ukupni prihod premija i pristoiba u svim granama Oosiguranja izašao je Lit 482,778.000.---, a to znači prema prošloj godini prirast od preko Lit 45,000.000.--.

Društvo se koristilo svojim pravom, da svoje italijanske posjede nekretnina iz predratnog vremena u čednim granicama i prosto od pofeza djelomično podigne u vrijednosti, te da iz ovako postignute veće vrijednosti stvori pričuvu za nekrefnine u iznosu od Lit 15,000.000. Posjed nekretnina društva povisio se je u prošloj godini osim toga za Lit 24,703.000 te је дозестао ukupni iznos od Lit 240,000.000, koji se sastoji iz 33 u Italiji i 33 u inozemstvu nalazećih se palača i stambenih zgrada. Ove nekretnine nalaze se po glavnim gradovima i najvažnijim centrima raznih evropskih država u kojima društvo vrši зуој розао. Uprava posebice naglašuje, da su u poslednje vrijeme sagraćene društvene zgrade u Madridu, Bukureštu i Varšavi.

Stanje elekata iznaša koncem god. 1929. Lit 277,106.000 naprama Lit 243,023.000 koncem prošle 1928. godine, a ova razlika nastala je ofpisom razlike u tečaju prema burzovnom tečaju efekata koncem god. 1929. u iznosu od Lit 6,567.000. Za pokriće ove svote upotrebljen je prema društvenim pravilima jedan dio tečajnog dobitka prošlih poslovnih godina iz kojih je ostvarena pričuva za gubitke na tečaju.

Dalini imetak u hipotekarnim zaimovima, u fražbinama protiv država i općina, zajmovi na efekte i na vlastite životne

police, povisio se je u cijelosti za Lit 52,743.000 na ukupnu svotu od Lit 63,187.000.

Raspoloživa sredstva, koja se sastoje iz gotovog novca i kontokorentnih tražbina kod novčanih zavoda izražena su u bilanci sa Lit 47,216.000.

Bilanca svršava sa dobitkom od Lit 11,856.338.05, iz kojega se privađaju Lit 2,500.000 specijalnoj pričuvi za gubitke na tečajima valuta i vrijednosnih papira, a dividenda isplaćuje se kao u prošloj godini 1. j. Lit 100 po dionici.

Koncem godine garancijska sredstva društva sastoje se iz: Dioničke glavnice (uplaćeno Lit 40,000.000) Lit 100,000.000 Statutarni fond uprava > 20,000.000

Izvanredna pričuva » 20,700.000

Statutarna pričuva i specijalna pričuva za

razvoj tečaja valuta i efekata » „+ 16,419.000 Pričuva na nekretnine . » 15,000.000 "Tehničke rezerve » 489,678.000

Ukupno Lit 661,797.000 Premia fomu povisili su se garancijski fondovi |

za ЕТ prema prošloi 1928. godini.

»

73,287.000

ЈАДРАНСКА ПЛОВИДБА Д. Д. СУШАК

Главна је карактеристика биланса Јадранске пловидбе за 1929. да је година завршена чистим добитком и да се први пут од њеног постанка приступи исплати дивиденде.

Јадранска пловидба како је познато има доминантан положај у нашој обалној пловидби. Поред тога подржава и једну седмичну путничко-теретну линију између наших и албанских и грчких лука до Патраса. До Солуна и Смирне подржава редовите теретне линије. Ну ипак тежиште је њеног рада у нашој обалној пловидби.

Јадранска пловидба по уговору о дугорочним субвенцијама има монопол у путничко-теретном промету између Сушака и читаве Далмације. Поред тога држи у својим рукама и локалну пловидбу на Кварнеру и у северној и средњој Далмацији све тамо до Корчуле. Од Корчуле до Цавтата ло-_ кална је пловидба у рукама Дубровачке пловидбе, а она у Боки и јужној Далмацији у рукама друштва Бока.

Пловидбу између Трста и Далмације која је некада била тако интензивна поделиле су Дубровачка и Јадранска пловидба. Брзу пругу до Котора има Дубровачка, а теретнопутничку до Метковића Јадранска. Сгобзиром на јачи промет Јадранска је пловидба увела и седмичну линију између Венеције и:наших лука до Метковића.

У промету између наших и талијанских лука на јадранској обали конкурирају наша и талијанска паробродарска друштва. Разна талијанска друштва пристају и у нашим важнијим лукама а подржавају и непосредне линије. До пре кратког времена једино у Метковићу нису пристајали талијански пароброди. Како се међутим преко Метковића одвија и промет са Босном и једним делом Јужне Србије, јер постоји ускотрачна пруга, увела су и талијанска паробродарска друштва директну везу до Метковића. Тим је уништен монополни положај Јадранске пловидбе у промету између Италије и Метковића.

За просперитет Јадранске пловидбе поред интензивности промета игра доминантну улогу и државна субвенција.

| Она је по новом уговору који важи 10 година одмерена за

нешто преко 30 милиона динара годишње.

У ствари субвенције треба водити рачуна да је Јадранска пловидба обвезана на подржавање многих линија, које су у знатној мери пасивне, она на тим линијама мора подржавати боље пароброде него што би то дозвољавао промет. Саме брзе линије између Сушака и Котора које се подржавају највећим друштвеним бродовима, зими су, кад је број путника минималан, у великој мери пасивне. Исто тако везе са појединим отоцима. Далматинска је обала превише разграњена и то знатно отежава и поскупљује одржавање уредног саобраћаја. Да би свако веће место имало дневну везу са својим центром, мора се ставити у промет скоро 50 пароброда. Субвенција за 1929. год. није већа него што је била и за 1928. Ако се за 1929. приступа плаћању дивиденде, треба то приписати интензивнијем промету. Промет странаца од пресудне је важности и за пословни успех Јадранске пло-