Народно благостање — додатак

130.

С. Х, ГУТМАН Д. Д. — БЕЛИШЋЕ

У свом извештају за пословну годину 1928./29. С. Х. Гутман навађа да је посао у резаном и огревном дрвету показао побољшање, тако да је резултат повољнији него пријашње године и ако ситуација на светском тржишту за танини производе дестилације дрвета није задовољила жеље. Морамо наиме имати пред очима, да је пословна година С. Х. Гутман закључена даном 30 септембра 1929. А онда је коњунктура у дрву била још ванредно повољна. Поготову у горивом дрву, кад су гросисте, поучени искуством тешке зиме 1928/29, увелико тражили гориво дрво и плаћали скоро сваку цену као да је идућа зима морала бити врло оштра. Поред тога европска привреда није још била запала у такву кризу, да би се њен резултат осећао и на смањењу грађевне делатности. Коњунктура у. резаном дрву дапаче била је претежним делом пословне године управо одлична — све што се је донашало на тржиште било је глатко и уз повољне услове и абсорбираво.

Обзиром на такво стање изказани чисти добитак већи је од добитка ранијих година. Чак се је могло и приступити повишењу дивиденде за 2 динара.

Биланца за последње 4 године овако изгледа :

„Актива 1928/29 1921/28 1926/27 1925/26 у хиљадама динара ТГотовина 746 475 462 562 Ефекти 4.013 3.595 3.595 2.396 Дужници 68.276 55.957 54.159 45.069 Инвестиције 14113 74.102 34.433 31.925 Шуме 13.439 16.293 18.460 23.056 Залихе 33.310 25.993 26.444 27.141 Пасива 40.000 40.000 40.000 40.000 „Резерве 55.150 54.100 14.500 14.300 Амортизација 6.500 5.000 4.500 3.500 Повериоци 84.133 69.513 71.843 68.600 Добитак 4.144 3.663 3.616 3.651

У прошлој години нису учињене никакве инвестиције, Њихова вредност концем септембра 1929. у главноме одговара исказаној вредности од конца септембра 1928. А шуме су ис казане са мањим износом од 3 милиона динара. Значи да се раније купљене шуме брже експлоатирају него што се купују нове. На великим шумским лицитацијама у последње време Гутман није тако живо учестовао као раније пак пе томе није био ни досталац већих комплекса. Томе су највипк« сметале несугласице у фамилији Гутман, које трају већ дуже времена и које су у знатној мери парализирале рад. Сад је тај спор тиме довршен да је иступио досадашњи потпредседник барон Артур Гутман.

Дужници су порасли за 13 милиона динара што је у вези са бољим пословима у резаном и горивом дрву. А порасле су знатно и залихе што показује да је минуле године рад био интензиван. Међутим, како се је пропустило набавити веће жомплексе нових шума, тај интензивнији рад и без обзира на промену у коњунктури не мора бити успорен. Обзиром што цене шумама константно падају добро је за подузеће што је његов посед на шумама ослабио. Сада ће барем моћи да уз много јефтиније цене комплетира свој посед.

Обзиром на пораст дужника као и залиха јасно је да су морали порасти и повериоци. И видимо пораст од 15 мил,

Властита средства прелазе 100 милиона динара. Инвестиције као и шуме па чак и ангажман у ефектима изнашају мање од тог износа. Тиме се види на каквој здравој бази

стоји подузеће. Дужници и залихе робе представљају вре~.

дност од преко 90 милиона динара. Повериоци износе 84 мил. ча тако видимо да је властитим средствима покривен и једав

део обртног капитала. Такова ситуација мора наравно повољно деловати на просперитет подузећа.

Добитак је за пола милиона динара већи од добитка последњих година. То му омогућује да приступи плапању веће дивиденде.

Рачун губитка и добитка овако изгледа :

Приходи 1928/29 1927/28 1926/27 1925 26 Бруто приход 18.113 17181 17.075 11 039 Расходи .

Порези 3.690 4.612 4.056 6.042 Осигурање 1.296 1.030 1.409 1.332 Режија 8.988 8.377 8.692 —

Дивиденда 12 10 10 10

Бруто приход порасао је за преко 300.000. Али су порасли и издаци. Неки у још већој мери. Тако је порасла режија за преко 600.000 динара. А и осигурање за преко четврт милиона динара. Једино су порезни-терети опали за преко 600.000 динара. То је омогућило и исказивање већег. добитка.

Пореска реформа од 1928. повољно је деловала на дионичарска друштва у пречанским крајевима. Издаци за порез били су много мањи макар и пословни успех био једнак. Међутим по новој порезној основици ситуација се битно погоршава. Самоуправни порези нису више одбитна него прибитна ставка. То значи једно повишење пореза од неких 20%. То ће се осетити и на биланцама за ову годину кад се порез почне разрезивати по новим прописима.

Коњунктура у дрвној струци није више тако повољна као онда кад се је правила биланца Гутмана. Али прерадба и извоз дрва, Гутман је увек сматрао као нузпродукат своје дестилације дрва, те због тога не мора рђава коњунктура на тржишту дрвета утицати и на билансе Гутмана д. д. за 1929.130. год.

ДРУШТВО ЗА ВАЗДУШНИ САОБРАЋАЈ А. Д. „АЕРОПУТ“

Наша цивилна авијација веома је млада; налази се тек некако у последњој фази техничке организације, која је предуслов за смотрен развој. На срећу, наша цивилна авијација има једног веома активног претставника, наиме Друштво за ваздушни саобраћај а. д. „Леропут у Београду. У том друштву сакупљене су наше најбоље стручне снаге и људи, који раде са великим пожртвовањем на изградњи наше цивилне авијације. Овде је Аеропут пионир; и ако још веома младо друштво, оно је за време двогодишњег рада прелетело већ преко 340.000 километара, што свакако надмашује сва очекивања.

„Аеропут“ је основан крајем маја 1927. године са главницом од 6 милиона динара. Још исте године, у октобру, главница је повишена на 9 милиона динара, подељена на 36.000 акција по 250.— динара номиналне вредности. |

Са радом је друштво отпочело у пролеће 1928. године. Почетак је био скроман, те се је у првој години подржавала једино линија Београд—Загреб. Од 15. фебруара до 6. октобра 1928. године извршено је на основу програма свега 400 летова, укупне дужине од 148.840 км. Превезено је свега 1322 путника и 9600 кг. робе и пртљага. У 1920. години заузима експанзија „Аеропута“ већ већи обим, и ако је још далеко од оне фазе експлоатације, коју су замислили покретачи „Аеропута“. Али је напредак у 1929. год. неоспоран и веома леп. У 1929. години отворене су нове ваздушне линије; друштво врши редовну саобраћајну службу Ha линијама Београд— Загреб, Београд— Скопље и Загреб—Грац—Беч. Укупно летова било је у 1929. години од 15. маја до 8. новембра 510, којим је преваљено 192.420 км.