Народно благостање — додатак

АНАЛИЗА БИЛАНС

Додатак „Народном Благостању“

ГОДИНА ПЦ

Садржај:

БЕОГРАД, 26. ЈУЛИ 1930.

БРОЈ 30

„Југочешка“ Југословенско-чешка текстилна индустрија д. д. — Крањ

Дионичко друштво домаће творнице предења и ткања памука д. У Турбету д. — Загреб

„Угар“ шумскз индустрија д. Народна шумска индустрија д.

„ЛУГОЧЕШКА“ ЈУГОСЛОВЕНСКО-ЧЕШКА ТЕКСТИЛНА " ИНДУСТРИЈА Д. Д., — КРАЊ

Док се текстилна индустрија скоро свих европских држава налази већ годинама у веома тешкој кризи, дотле проживљује код нас ванредну коњунктуру и полет, захваљујући пре свега. високој заштитној царини. Ми до пре неколико година о нашој текстилној индустрији уопште нисмо могли говорити — осим у обиму кућне радиности а ако је баш ових дана прошло тридесет година, како је у нашем „Менчестру“ у Лесковцу основана прва текстилна фабрика. Текстилна индустрија изискује огромна финансијска средства џ стручну радну снагу, што ми нисмо имали.

Мотиви њезиног оснивања у главноме су следећи : тежња за индустријском еманципацијом од иностранства, запослење домаће радне снаге, концентрација и мобилизација домаћег капитала и радиности, побољшање нашег трговинског а тиме и платежног биланца (главни аргуменат апостола заштитне царине), а не баш као последњи мотив народна одбрана. Најефикасније средство за послератни полет наше текстилне индустрије биле су заштитне царине. Оснивање текстилних фабрика постао је веома лукратизан посао —- и ко ту све није хтео да буде индустријалац. Од скромних почетака ми смо у овим последњим годинама основали једну лепу збирку текстилно-индустријских подузећа : предионица и ткаоница памука има 54, предионица и ткачница вуне 30, фабрика за прераду лана, конопља и јуте 41, ткачница вештачке свиле 13, свилара 3, фабрика чарапа и трикотаже 91, фабрика позаментерије и гајтана 17, фабрика завеса и чипака 20, ћилима 11, вате и памучњака 12 фабрика шешира 39 и фабрика конфекције, одела и рубља 34; према томе има свега 370 предузећа од којих отпада на Србију 58, на Хрватску 78, на Словенију 109, Војводину 84 а остало на Босну и Далмацију.

Интересантно је напоменути, да се је гро текстилне индустрије — предионице и ткачнице памука. вуне и вештачке свиле — концентрисао, тако, да се може рећи, да имамо три текстилна центра: у Лесковцу, српском „Менчестру“, у околини Загреба и у Крању (Словеначка). Ова концентрација има своје разлоге: око Загреба и у Крању „ежи разлог у јефтинијој радној снази, која се брзо обучава, и у јефтиној електричној струји, саобраћајним разлозима, и у близини тржишта. За Лесковац смо чули да лежи разлог у инату: пошто је газда комшија подигао фабрику, што да је не подигнем и ја; а иначе је лесковачка околина чувена по преради кудеља што је било важно за први развој индустрије. Осим тога лесковачка индустрија има још један специјалитет: док су словеначка и хрватска текстилна предузећа скоро без разлике акционарска друштва, дотле је лесковачка индустрија имовина појединаца или неколико ортака. То има своје добре а и много слабих страна.

Полет наше текстилне индустрије изискивао је огромна финансиска средства, и како ми нисмо имали нити

Дугареса

довољну спрему да будемо текстилни индустријалци, то смо

били придуђени, тражити у иностранству ортаке са парама; машинама и текстилно-индустријском традицијом. У тој нашој тражњи нас је криза чешке и пољске текстилне индустрије веома потпомогла. Пре рата је текстилна индустрија Чехословачке пласирала добар дио своје производње у крајевима наше државе, који су раније били саставни дко бивше а.-о-монархије, јер је заједничко царинско подручје осигурало тржиште. После рата чехословачки текстилни производи могли су у нашу државу тек онда, ако су пла-= тили увозну царину, која је била веома висока. Како је у то време наступила у Чехословачкој криза хиперпродукције;, те су многе текстилне фабрике обуставиле рад, а ми смо се баш у оно доба појавили у Чехословачкој тражећи кредите и текстилна постројења, то су послови брзо били свршени и много чешких предузимача ступило је у ортаклук са нашим индустријалцима и једноставно пренели своје фабрике у нашу државу.

Тако је основана и „Југочешка“ у Крању, али с том. разликом, да су све њезине техничке справе најмодерније и да се још увек попуњавају и модернизирају, што има за последице, да је „Југочешка“ текстилна фабрика у Крању једна од наших најмодернијих, технички савршених им пајвећих текстилних фабрика наше државе. Основана пре пет година подузеће је запослило 1928. година преко 650 радпика а имало преко 500 разбоја. Крајем 1929. године предузеће је имало преко 650 развоја и више од 800 радника. „југочешка“ налази се још у развоју и тек на почетку своје индустријске експанзије.

Њезина се специјализација конкретизира у тежњи усавршења властите производње вештачке свиле у погледу бојења и штампања. Њезин специјалитет, патентирана и чувена „Дагмар свила“ је у последњој години толико усавр- · шена, да надмашује сваку инострану конкуренцију. Њезина је производња веома скупа и управа фабрике се у свом годишњем извештају жали, да јој у прошлој години, из техничких разлога, није успело произвести оне количине робе, с којима је била рачунала.

Том приликом можемо напоменути још и други специјалитет „Југочешке“, наиме „Тибет“, зимску фланелу, која је и у Београду добро позната и која нама најбоље илустрира: техничку усавршеност фабричне производње.

О проширењу ткачнице било је говора. Исто тако се проширује и штампарија те су у прошлој години купљени бакрени ваљци као и нова машина за штампање, којом ће се моћи штампати у осам разних боја. „Југочешка“ има и сопствену фабрику штирка, која је у прошлој години дала веома повољне резултате.

Крањ има јефтину електричну енергију из савске хидро-централе. Али да би предузеће осигурало довољну количину електричне енергије, да би било независно од хидро централе, која у зимским месецима не може давати