Народно благостање — додатак

АНАЛИЗА

БИЛ

Додатан „Народном Благостању“

ГОДИНА П БЕОГРАД, 2.

Садржај: „Mrivaja” šumska industrija A. D. (ranije

АВГУСТ 1930. БРОЈ 31

Eissler i Ortlieb) — Zavidovići

Бродарско акционарско друштво „Оцеаниа" — Београд.

„Danica” dioničarsko društvo za kemičke Podgorička banka u Podgorici

„KRIVAJA” ŠUMSKA INDUSTRIJA A. D. (RANIJE EISSLER 1 ORTLIEB) — ZAVIDOVIĆI

„Krivaia” poseduje najveću pilanu ne samo u Jugoslaviji nego i u čitavoi srednjoj Evropi. Doduše ima šumskih poduzeća, pogotovu koncerna, koja su po svom kapacitetu i jača od „Krivaje”. Ali ni jedno nema, kao što је to slučaj kod „Krivaje” koncentraciju produkcije na jednom mestu. Njena pilana u Zavidoviću, na pruzi Bosanski Brod—Sarajevo ima 26 gatera. Ta pilana kadra je da godišnje producira do 240.000 mš rezane robe za koju produkciju treba do 400.000 mš oblog drveta. Za transport drveta od šumskih manipulacija pa do pilane stoji preduzeću na raspoloženju željeznička pruga od oko 200 kilometara od kojih je 118 vlasništvo države a koje ie neko vreme eksploatisala „Krivaja”. Razni uređaji za pogon raspolažu sa 3.750 konjskih snaga. Pri povolinoi konjunkturi, poduzeće upošliava i preko 5000 radnika.

U Bosni, još od furskih vremena, gotovo sva šuma је svojina države. Austro-Ugarska sklapala |e sa pojedinim poduzećima dugoročne ugovore osiguravši im uz vanredno povoljne cene godišnje izvesni kvantum drvene mase. Tom praksom паstavili smo i mi, dotično postojeći ugovori bili su nešto izmenjeni. Pri tome navodno bilo je i nekorektnosti, u prvom redu u posledu cene koja se je obračunavala pojedinim poduzećima. tako da smo prošle godine imali jedan monstr proces koji je svršio osudom većine optuženih lica.

Pitanje seče bosanskih šuma uzrujava našu javnost već dulje vremena. Za vreme parlamentarnog režima bila je izabrana i jedna naročita parlamentarna komisija, koja je imala utvrditi stanje i prilike u bosanskoj industriji drveta. Međutim došao je 6. januar i od te komisije nije više bilo ništa. Uporedo sa rešavanjem pitanja seče u bosanskim šumama pojavilo se i pitanje takozvanih manjih. domaćih pilana. Vlasnici nekih manjih pilana, u prvom redu iz Srbije, podigli su veliku viku protiv velikih pilana, da oni eksploatišu uz bagatelne cene najbolje bosanske šume i da usled toga domaće manje pilane ili uopće ne dolaze do šuma ili pak te šume leže nezgodno. Zbog toga se je tražila revizija ugovora sa velikim pilanama.

Zloupotrebe kod podeljivanja i produljivanja koncesija za |

seču šuma imale su za posledicu da se je u najnovije vreme ozbilino nastojalo da se to pitanje koje se vuče već nekoliko godina, definitivno skine sa dnevnog reda.

Kod sređivanja odnosa u bosanskoi šumskoj industriji dominaninu ulogu igra „Krivaja”. Delom što je ona najveće privatno šumsko poduzeće Bosne, a delom što ona navodno ima najlepše šume. I sva kampanja koja se je vodila protiv bosanske velike šumske industrije vodila se u glavnome protiv „Krivaje”

„Krivaia” nosi današnje svoje ime od 1925. Do toga doba ona |e bila poznata poi imenom Eissler i Ortlieb. Poduzeće su osnovali 1900. g. bečani Eissler i Ortlieb, dobivši od sarajevske vlade velike koncesije. Godine 1925. provađa se nacionalizacija i poduzeće dobiva današnje ime. Kod pregovora podu-

proizvode Zagreb—HRoprivnica

zeću je uspelo da zadrži svoje najbolie šume. Nu za to 26% dioničke clavnice moralo je prepustiti pesplatno državi. Tako je država postala jedan od važnih akcionara ovog poduzeća. Željeznička pruga, koja je išla od Zavidovića do Han-Pijeska a koja je podignuta od strane države a duga je 118 kilometara bila je predana na eksploataciju „Krivaji”. Isto tako bile su prepuštene ,Krivaji” i sve šume koje su ležale uzduž te pruge. „Krivaja” je time raspolagala sa kolosalnim šumskim Кошpleksima. Ugovor od 1925. nije mogao dugo ostati na snazi i morao se je zameniti jednim drugim, koji bi više vodio računa O interesima države. Pregovori se vode dugo i još nisu potpuno · završeni i ako je nađena baza za sporazum. Po jednom projektu, koji je bio parafiran prošle godine, država je imala povratiti 26% dioničke glavnice koje je besplatno dobila godine 1925. a |u nominalnoj vrednosti od 23.4 miliona dinara. I to kao oštetu iza šumski kompleks „Devetak” kojega je „Krivaja” imala pre| pustiti manjim pilanama a koji ima drvne mase prvorazrednog kvaliteta za 600.000 m3. Glede šumskog kompleksa Bioštica| Kalina koji isto sadrže 600.000 m? drvne mase imao je uslediti |naknadni sporazum a isto fako glede eksploatacije železnice Zavidovići—-Han Pijesak.

Međutim kod „Krivaje” nastaju bitne promene. Usled neprilika u kući Eissler umeša se engleski finansijer Friman, koji je kod nas u znatnoj meri angažiran kod Exploatacije drva i njenog koncerna i koji je čak podpredsednik Jugoslovenske Union banke. On od familije Eissler prekupi znatan dio njihovih akcija i tako u poduzeće uđe i engleski kapital ukoliko iza 8. Frimana ne stoji netko treći. Danas je situacija takova da država ima 26% akcijskog kapitala, grupa Ortlib—NRegenštrajft 37% a grupa Ajsler—YFriman 37%.

Pregovori koji su pred završetkom jesu na drugoj bazi. Skoro sve šume koje su bile u pitanju ostaju „Krivaji”. Generalna navala malih pilana na najbolje šume „Krivaje” odbija se. Država ostaje zainteresirana sa svojih 26%. Železnicu preuzima u eksploataciju sama država. Šumske takse znatno se povećavaju tako da će profit šumskog erara biti znatno veći.

Na glavnoj skupštini koja je održana 28. maja o. g. u upravu su ušli g. Friman i g. Haines Karten iz Londona. Na glavnoj skupštini bio je iznesen i predlog da se povisi dionička glavnica od 90 na 180 miliona dinara. Ali on nije usvojen jer se je protivila država. Nije poznato da li radi toga što joj ne konvenira da upisuje nove dionice ili pako da tom pozicijom postigne bolje rezultate na drugom polju.

Bilansa za 3 poslednje godine pruža sledeću sliku:

Aktiva: 1929. 1928. 1927. Akcioneri 1.600 3.161 3.161 Investicije 122.471 118.158 129.590 Zalihe drva 36.015 31.877 29.395 Pogonski materijal 8.000 8.776 10.155 ı Pretplate 4.550 2.984 9.345