Народно благостање — додатак

142

dimenzija Bosanskog а. а. za elektriku ima i skupi laboratorij i udoban nameštaj a da ne govorimo o vrednosti raznih patenata. Мединт је иргауа nastojala da sve one investicije koje ne služe neposredno produkciji, ima otpisati na što manji iznos.

Kad su sporedne investicije otpisane na skoro nulu jasno je, da je i glavna investicija unešena u bilancu sa manjom vrednošću. Sve investicije počevši od vodenih gradnja, uređaja fabrike pa do zgrada i zemljišta bilancirane su sa 20 miliona dinara. Rekonstrukciona vrednost, to jest, koliko bi se moralo potrošiti kad bi se sada podiglo jedno slično poduzeće, iznosila bi danas mnogo više. Jer vodene oradnje za iskorišćavanje vodopada dosta su skupe. A da tek ne govorimo o podizanju elektrotehničkih tvornica.

Poverioci iznose jedan milion 687 hiljada dinara. To zapravo ni nisu poverioci nego nabavke koje još nisu dospele. Bosansko dioničarsko društvo za elektriku ne radi sa bankovnim kreditom. Prema tome njega se ništa ne tiče dali je kamatnjak 5, 10 ili čak i 15%. Tim je možda najbolje karakterizirana pozicija elektrane u Jajcu. Mnoga-naša industrijska роduzeća koja su inače imala preduslove za uspešan rad, skrahirala su samo radi toga, jer |e razmer između vlastitih i tuđih sredstava bio nepovoljan pak su bankovni kamati absorbirali ne samo čitav profit nego i dio vlastitog kapitala. Razvitak i napredak naše industrije biće postavljen na zdravu bazu fek onda, kad razmer između tuđih i vlastitih sredstava bude povoljniji nezo što je to danas redovito slučaj. Maleni je broj industrijskih poduzeća kod nas i fo samo onih koji su osnovani pre rata, da su bar sve investicije izvršene ip vlastitih sredstava i da se na banke apelira samo za pokriće potreba na prometnom kapitalu.

Kod Bosanskog d. d. za elektriku naravno odnos između tuđih i vlasfitih sredstava opet је preteran u korist vlastitih.

Jer kod ukupne bilance od 50 miliona dinara izkazivati pove- |

посе sa niti 2 miliona dinara znači uopće ne imati dugova. Pogotovu kad dužnici iznašaiu preko 20 miliona dinara. Poduтеса Као Јајсе пе зато da ne trebaju nikakvih bankarskih kredita nego su u stanju da zavodu sa kojim rade stavljaju na raspoloženje znatnija sredstva koja ne frebaju za Svoj posao.

Bilanca za 4 poslednje godine pruža sledeću sliku:

Aktiva 1929. - 1928. 1927. 1926. u hiljadama dinara Investici{e 20.068 18.260 17.545 4.186 ; Sirovine 6.529 8.466 5.834 6.983 Participacije i efekti 589 589 589 496 Blagaina 186 63 288 177 Dužnici 21.900 20.571 15.500 18.928 Pasiva Glavnica 13.500 13.500 13.500 3.375 Amortizirane obligacije 1.000 1.000 1.000 1.000 | Amortizacioni fond 7.553 5.724 4.071 2.971 Rezerve 15.675 15.371 6.607 3.303 Fondovi 7.050 6.275 3.714 4.300 Poverioci 1.687 2.639 11.237 12.941 Dobitak 1.916 2.622 2.559 2.210 Ukupna bilanca 49.288 47.964 43.438 31.558 Amortizacioni fond i razni fondovi bilancirani su sa

skoro 15 miliona dinara. Još samo par godina pak će ukupan

iznos tih fondova biti veći nego investicija. Po tome će u nešto

drugoj formi i glavne investicije biti potpuno amortizirane. U prošloj godini izvedene su i neke nove investicije, tako da na tom računu vidimo porast od skoro 2 miliona dinara. Međutim za isti iznos dotiran je i amortizacijoni fond. Poslovni uspeh bio je prošle godine nešto slabiji. To je u Vezi sa situacijom na svetskom fržištu. Jer i Jajce je u prvom redu odvisno o stranim iržištima, budući da u zemlji plasira

isamo jedan dio svoje produkcije. Ona proizvodi kalijev karbid, iderivate od klora, klorni kreč i natron; na osnovu ugovora Sa državom proizvodi se i tekući klor. U svetskoj statistici nitrata mi igramo vidnu ulogu. Sada se vode pregovori o sklapanju jednog velikog kartela koji bi regulirao svetsku produkciju i tako već postojećim poduzećima osigurao bolji rentabilitet.

Većih promena u strukturi bilance na koje bi se trebalo

:nmaročito osvrnuti, nema. Račun gubitka i dobitka pruža sledeću sliku:

„Робнак 1929. 1928. 1927. 1925. | u hiljadama dinara Višak produkcije 6.827 7.579 6.987 6.57 | Gubitak

Opšti troškovi 20687 | 2.889... 2598 | 20640 |Amortizacija 1828. || 1658. 1100 238 | Кегегуа za poreze · 800 800 800 200 Čisti dobitak 1.906 2.622 2.559 2.210 i Kako vidimo „višak produkcije” podbacio je za 700 hi-

| :ljada dinara upravo za toliko za koliko je manje izkazan i čisti

idobitak. Opšti troškovi opali su za nešto ispod 200 hiljada. Za

·toliko je nekako porasla i amortizacija tako da kod tih pozicija | promene nisu bile takove da bi mogle delovati na konačni re-

|zultat.

Pobolišanjem opštih prilika kao i sklapanje kartela bitno

će poboljšati i onako povoljne izglede. Bosanskog d. d. za elek-

{triku u Jaicu.

„SLAVEMS” DIONIČARSKO DRUŠTVO ZA ŠUMSKU INDUSTRIJU — ZAGREB.

Kriza u našoj šumskoj industriji koja uzima sve oštriji 'oblik morala je da dohvati i „Slaveks”. Doduše njegova je kon"'strukcija takova a zaleđe tako široko, da on tu krizu može da "ргеђгоф mnogo lakše nego većina naših šumskih poduzeća. I kriza koja je bila nastala u prvom redu kao posledica snaženja | dinara, 1 koja je pojedina poduzeća koštala i do 100 miliona | фпага, пајтапје је fangirala „Slaveks”. Ovde nije bilo potrebno ini da se reducira dionička glavnica ni da zavod koji ga finan|sira vrši znatne otpise svojih potraživanja ili bar stornira kamate.

| Današnja kriza u našoj šumskoj industriji pogađa „Slaiveks” naročito radi toga, što je težište njegova rada u buko| vini. A bukovina je upravo ono drvo, koje danas najgore Dro"lazi. Izvoz je bukovine mnogo slabiji nego ranije. Glavne zemlje "koje su povlačile bukovinu, bile su Španiolska i Malija. A glede | Španjolske i sam kratki izveštaj kaže, da se je opadanje cena naročito osetilo u eksportnom poslu sa Španijom, gde se гаnijih godina uspjevalo plasirati znatan dio produkcije.

| Čudna je ta zemlja Španija. Do pred godinu dana nismo \sa Španjolskom imali ni trgovačkog ugovora, te je naša roba morala ići preko talijanskih luka i kao talijanske provenijencije, ·зато da ne plati visoku carinu, koju bi inače platila da je de: klarirana kao naša. Zatim smo zaključili trgovinski ugovor. Na | barcelonskoj izložbi naša šumska industrija bila ie vanredno zastupljena. Predstavnici Saveza šumske industrije putovali su li po Španiji, a španjolskom poslaniku priređeni su sjaini ban"keti. Svak je očekivao, a u prvom redu šumski industrijalci, da | бе sada naš izvoz drveta u Španiju biti daleko jači nego ranije. | Oceania” je čak dobila i 6.5 miliona dinara subvencije, da

| i | | | | |

"uvede izravnu liniju između naših i španjolskih sredozemnih luka. I od toga momenta kao da je netko ukleo. Promet ie DO|čeo bivati sve manji i manji, dok nije došao na nivo, na kojem | nikada nije bio za vrijeme vanugovornog stanja. "Pu. Se пајbolje vidi, da na razvitak posla i konjunkture čak ni trgovački ugovori ne mogu mnogo djelovati. A najmanje izložbe i ban„кен ili dekoracije.