Народно благостање — додатак

152

Vjerovnici su porasli za 12.5 milijona dinara. Djelom radi porasta dužnika od 7.8 na 11.8 milijona. A najviše radi investicija i radi porasta računa materijala naime od 6 na 11.6 milijona dinara.

Prošle godine amortizirano je preko 3 milijona dinara. Za 50% više nego što je izkažani dobitak. U forsiranoi amortizaciji najbolje se i vidi solidnost poduzeća. jer jedna nešto manja amortizacija i poduzeće bi bilo u stanju da plati gotovo dvostruku dividendu.

Prigodom valorizacije dobijen je iznos od 24 milijona dinara. Sedam milijona 270 hiljada moralo se je upotrijebiti za fond valorizacije. Ostatak od skoro 17 milijona mogao Se je upo{trijebiti za povišenje dioničke glavnice. Međutim poduzeće nije se htelo služiti tim pravom nego je taj iznos dotiralo jednom posebnom rezervnom fondu. Time se je ono znatno odvojlo od mnogo naših poduzeća, koja su provela valorizaciju samo radi toga kako bi mogli izkazati Što veću dioničku glavnicu. | 7

Račun gubitka i dobitka ovako izgleda:

Prihodi 1929. 1928. 1927. 1926. Opći prihodi 9.786 9.726 7.866 2.432 Rashodi

Opći troškovi 1.289 1.081 940 418 Amortizacija 3.197 3.134 3.167 797 Kamate 1.013 109 255 51 Porezi 2.140 3.317 1.768 907 Dividenda 20% 20% 20% 20%

Opći prihodi godine 1929. jednaki su općim prihodima godine 1928. Kod razhoda imamo neke promjene. Opći troškovi su porasli za 200 hiljada dinara, a kamate za 900 hiljada. Naprotiv porezi su opali za skoro 1.2 milijona. Time је pariran porast kod kamata i kod općih troškova i čisti dobitak ostaje isti.

Porast kamata od 109 hiljada na 1.013 milijona opravdava se zaduženjem radi novih investicija i porasta dužnika. Opadanje poreza poslijedica je stupanja na snagu novog poreznog zakona koji za krajeve koji su ranije bili naročito pogođeni znači jedno znatno olakšanje.

Interesantna je specifikacija poreza kako je provedena u bilanci. Općinski namet iznosi 576 hiljada dinara. Općina Kaštel Sučurac, na čijem se teritoriju nalazi fabrika, ima oko 2.000 stanovnika. To znači da općina može brigu oko svojih financija objesiti o vrat fabrici cementa. Sa preko pola milijona dinara može se pokriti čitavi budžet jedne male općine od 2.000 stanovnika. A da tamo dođe još jedna fabrika, mogla bi орапа 12 svog prifeza čak da plaća i rente svojim općinarima.

„CROATIA” TVORNICA PORTLAND CEMENTA A. D. ZAGREB

Kroacija ima jednu prednost, sa kojom se mali broj cementara u svetu može da pohvali: ona leži u neposrednoj blizini jednog većeg i naprednoga grada, ona je na 10 kilometara od Zagreba, a na železničkoj pruzi koja vodi od Zagreba severozapadu. Ona je u neposrednoj blizini železničke pruge. Ova okolnost čini da u pogledu transportnom, a kao što smo već nekoliko puta kazali, transportni su froškovi bitan element cene cementa, stoji vrlo povoljno, jer bez velikih troškova može da izvrši ekspediciju cementa u razne krajeve. Po sebi se razume da ne tako daleko u pravcu Jadranskoga mora, pošto se u tom pravcu nalaze opasni konkurenti, poznate moćne i savršeno organizovane dalmatinske fabrike cementa. Ali za to ona svoji reon proširuje čak u Sloveniiu, pošto je cementara u Zidanom Mosfu obustavila pogon. A isto tako i celokupna teritorija Hrvatske. Međutim za snabdevanje Zagreba cementom, čija je građevinska delatnost poslednjih godina vrlo živa, Kroacija se služi kamionima, koji znatno olakšavaju transport i pojeftinjavaju ga, jer se tim saobraćajnim sredstvima sprovodi na lice mesta „gde želi kupac.

Kroacija je jedna od najmlađih fabrika u Jugoslaviji;: osnovana je 1908. godine i razvijala se postepeno i тадоуоljavajuće. Njezin maksimalni kapacitet iznosi 7 vagona godišnje,. što predstavlja jednu cementaru srednjega volumena kao što su približno Popovačka, pa uskoro će biti i Raliska. Ona ne pokazuje nikakvu naročitu ekspanziju s obzirom na poznati hiper-" kapacitet naše cementne industrije i na činjenicu, da |e proširenie tržišta van domaćega potpuno isključeno usled visokih carinskih stavova za inostranstvo, a da je domaće tržište, i ako” izgleda u postepenom porastu, ipak znatno ograničenog kapaciteta. Ali se fabrika, sudeći po poziciji aktive „nepokretnosti” stalno proširuje, obnavlja i racionalizira. Ta je pozicija iznosila: 1927. godine 13,8 miliona dinara, a 1920. 15,5 mil. din.

Račun izravnanja.

Akttiva 1926. 1927. 1928. 192.9 u hiljađama dinara

Blagajna 145 146 177 143. Efekti 361 197 120 144 Fabrika i nepokretnosti 13.915 13.874 14.986 15.559 ' Zaliha robe, pogon. mat. 1.053 1.076 977 1.702 Inventar 393 313 243 234 Рита 3.320 4.541 6.143 5.676

Pasiva Glavnica 7.000 7.000 7.000 7.000" Кехетуа 757 791 902 1.001 Rezerva valorizacije 1.750 1.750 1.750 17507 | Rezerva za smanj. vred. 5.308 5.588 6.274 7.048. Rezerva za obnovu 250 250 250 250 Poverioci 2.991 2.925 4,121 4.422 Кагпо 465' 492 709 830 Dobitak 614 1.313 1.550 1.203

Račun gubitka i dobitka.

Rashodi Upravni troškovi 1.535 1.510 2311 2531. Porezi 2.812 1.248 1.019 1.032 Amortizacija 360 415 635 638 Dubiozi — 219 212 13 Prihodi Proizvodnja 5.023 4.380 5.486 4.907 kamati 95 103 146 273 Prihodi od kuća i zemalja 142 211 162 178 Zbir prihoda 5.260 4.694 5.794 5.358

Poslovna 1920. godina bila je jedna od običnih, približna 1928., što uostalom pokazuju ı odnosne stavke u bilansu. Istina vidimo da su dužnici opali od 6,1 na 5,6 miliona dinara, ali si za nešto više porasle zalihe od 0,97 na 1,7 miliona dinara. Bruto prihod od proizvodnje kreće se za poslednje četiri godine u istim granicama, premda je u 1920. godini opao nešto prema 1028. (To u vezi sa povećanim zalihama bi pokazivalo, da ije bila slabija prođa robe u 1929. nego u 1928. godini). Bruto prihod izneo je 5,3 miliona dinara (prema 5,8 u 1928. godini). Čist dobitak iznosi 1,200 miliona dinara odnosno sa prenosom iz prošle godine čist dobitak iznosi 1,136 miliona dinara i sa dobitkom iz 1928. godine 65,9 1,200 miliona dinara. Od toga je upotrebljeno 826 hiljada dinara na dividendu (odnosno na 8%), 113 hiljada tantijeme, 98 hiljada stalnom гехегупот fondu, 71,2 hiljade dinara fondu amortizacije i 45,6 hiljade dinara na iduću godinu. Jedna akcija glasi na 200 dinara a dividenda se plaća 25 dinara. Većina akcija se nalazi u svojini Beočinske fabrike cementa. Finansisko zaleđe Croatije je tako moćno, da bi ona sposobna bila za svaku reorganizaciju i povećanja,. ako bi se za to ukazala povoljna konjunktura.