Народно благостање — додатак

Te stakla za potrebe medecine. Pored toga Sjedinjene tvornice stakla produciraju u znatnoj meri ı obični porculan, tako da se ne trebaju bojati domaće konkurencije. Konsum je u zemlji za one artikle, koje izrađuju Sjedin. tvornice, mnogo veći, nego što је kapacitet fabričin. Carinska se zaštita po.tome ne može iskoTistiti u punoj meri. A nesigurnost u pogledu kasnijeg razvitka carinske politike naše države sprečava da se poduzmu nove investicije koje bi imale za posledicu znatno povišenje produkcije. Preuzimanjem Paraćinske fabrike stakla, Sjedinjene tvornice imaju za izvesne artikle puni monopol. Ako dođe do jednog agrarnogz aranžmana sa Čehoslovačkom sigurno bi se moralo pristupiti sniženju carina što bi pogodilo čitavu našu industriju stakla. Međutim ako iz toga aranžmana ne bude ništa, a to je veoma verovatno, lako да pristupimo povišenju naših zaštitnih carina u opšte a naročito za staklo i porculan. U tom slučaju konjunktura za Sjedinjene tvornice stakla bila bi odlična, budući da ona ima nekoliko dobro uređenih tvornica || su investicije dobrim delom otpisane.

Bilanca za 4 poslednje godine pruža sledeću sliku:

Aktiva 1929 1928 1927 1926 Blagaina 79 73 56 76 Nepokretnosti 3.831 3.831 3.910 1.492 Uređaji tvornice 4.021 4.021 3.097 588 Materijal ı sirovine 1.141 1.610 1.103 1.161 Roba 2.616 10.641 9.121 7.872 Dužnici 35.012 30.025 10.187 11.481

Pasiva Glavnica 5.000 5.000 4.605 2.500 Reserve 550 490 470 400 Rezerva valorizacije 370 370 370 Poverioci 39.936 44.013 21.890 19.977 Dobitak 430 337 145 230 Ukupni iznos bilance 46.768 50.210 27.480 23.108

Ukupni iznos bilance je za skoro 4 miliona dinara manji od bilance 1928. godine. U pasivi to sniženje dolazi radi sniženja pozicije poverioca od 44 na 40 miliona dinara. Time su naravno smanieni i tereti za kamate i to bez obzira, da je i sam kamatnjak danas niži nego što je bio ranije.

U aktivi su investicije ostale na istoj visini kao 1928. godine. Zalihe robe znatno su reducirane. Od preko 10 miliona na ispod 3 miliona. To bi značilo, da se je sva izrađena roba glatko plasirala i da su skladišta bila prazna. S druge strane pak su dužnici porasli od 30 na 35 miliona dinara: To bi opet značilo, da je više robe dano na kredit nego 1928. godine. Ili još bolje rečeno: forsiranjem plasiranja izrađene robe moralo je ići paralelno i veće kreditiranje.

Poverioci nisu krajem 1920. godine bili mnogo veći (ispod 5 5 miliona) od dužnika. To znači, da su investicije kao i sam proces produkcije izvršeni vlastitim sredstvima. Godine 1928. kod 30 miliona dužnika bilo je 44 miliona poverioca. Tada je ova razmera bila mnogo nepovoljnija nego što je krajem 1929. godine.

Račun gubitka i dobitka pruža ovu sliku:

Dobitak 1929 1928 1927 1926 Brutto dobitak 7.200 6.898 4.678 4.083 Gubitak Otpis 478 525 88 95 Upravni {roškovi 1.520 1.529 1.156 1.031 Porezi 741 484 728 664 Катан 4.022 4.028 2.480 2.096

Druto dobitak je za 300 hiljada dinara veći песо 1928. godine. Međutim kod izdataka porez je poskoćio za preko 250 hiljada dinara. Da nije ovog povišenog poreza, čisti dobitak bio bi još daleko veći nego što je u stvari. S obzirom da su prošle

173

godine porezni tereti za dionička društva bili manji nego ranijih godina, povišenje izdataka za porez možda se mora pripisati plaćanju poreznih zaostataka.

Kamati predstavljaju teret od preko 4 miliona dinara. Budući da su poverioci krajeni 1929. godine manji nego krajem 1928. godine, i budući da se je u međuvremenu moglo pristupiti i sniženju same kamatne stope, lako da izdaci za kamate ove godine budu mnogo manji nego prošle i pretprošle. U tom slučaju i pod predpostavkom dosadašnjeg poslovanja i razvoja, moraće neto dobitak biti mnogo veći no što je to bio u prošloj godini.

„MOSTER” TVORNICA LAKA I BOJA D. D. ZAGREB.

Ma da poslovni uspesi naše industrije boja i laka poslednjih godina nisu Dili najpovoljniji, ipak se ova industrijska grana nalazi u znatnom razvitku. Postojeće fabrike povećavaju svoju delatnost a osnivaju se i nove. Sam Zagreb dobiva jednu a eventualno dve nove tvornice boja i lakova. |I u Beogradu je protokolirano jedno novo akcionarsko društvo koje ima da podigne fabriku boja i laka. A i za Sloveniju postoje izvesni projekti, u prvom redu saradnjom stranih renomiranih fabrika.

Kako je poznato, poslovni uspesi „Moster” tvornice laka i boja nisu pred 4—5 godina bili najpovoljniji. Čak je postojao i jedan gubitak od 6 miliona dinara, koji se je eliminirao na taj način, što je dionička glavnica bila reducirana od 7.5 na 6 miliona dinara. A da se izvrši potpuna sanacija poduzeća, glavni akcioneri, naime Prva hrvatska štedionica i Jugoslavenska union banka zaključili su i proveli povišenje snižene dioničke glavnice od 1.5 na 4.5 miliona dinara. Na taj način pored otpisa gubitka poduzeću su stavljena na raspolaganje i nova vlastita sredstva. Dakle sanacija prvog reda.

Međutim i posle sanacije prve godine poslovni uspeh nije bio povoljan i 1927. godina zaključena je gubitkom od nešto preko 100 hiljada dinara. Dve poslednje godine bile su već povoljnije i zaključene su dobitkom. Nu taj je upotrebljen u prvom redu za olpis gubitka iz 1927. godine. Prošle godine čisti dobitak iznosio je 81 hiljadu dinara. Nu iskazano je krajem godine samo 20 hiljada, jer je 61 hiljada upotrebljena za pokriće u 1928. godini preostalog gubitka od 61 hiljade dinara.

Danas je situacija mnogo povoljnija. Sav je gubitak eliminiran; a kako se poslovi razvijaju sve povoljnije, to ima izgleda, da će dobitak koji bude izkazan krajem 1930. godine omogućiti eventualno isplatu jedne čedne dividende. Prvih godina svog rada poduzeće je plaćalo dividendu od 6—10%.

„Moster” ivornica laka i boja sklopila je prošle godine aranžman sa !. G. Farbenindustrie A. G. u Frankfurtu, po kojemu će ono iskorišćivati u Jugoslaviji patent Il. G. Farbenindu- · strie glede fabrikacije lakova radi lakiranja hladnim načinom. Na taj način poduzeću se otVara jedno novo i zahvalno polje rada i mi u buduće nećemo trebati uvoziti taj artikal.

Prošlih meseca imao je „Moster”, tvornica laka i boja, spor sa svojim prvim osnivačem о. Mosterom koji je, istupivši iz poduzeća osnovao pod svojim imenom fvornicu laka i boja, ma da je bio pri istupu preuzeo protivnu obavezu. Sud ga je kasnije osudio da u svojoj firmi ne sme upotrebljavati naslov koji je sličan „Moster” tvornici Jaka i boja d. d.

Bilanca za 4 poslednje godine ovako izgleda:

Aktiva 1929. 1928. 1927. 1926. Blagaina 59 35 321 133 Hfekti 96 83 83 97 Zemljište 229 229 _—— Zgrade 4.763 4.167 4.992 4.992 Strojevi 3.420 3.420 3.345 3.345 Ind. pruga 139 139 139 139 Inventar 338 338 330 330 Dužnici 3.985 4.821 4.658 4.849