Народно благостање — додатак

190

19209. godini opet je smanjena za 200 hiliada na 191.000 dinara. Prema fome otpisano je poslednjih godina 660 hiljada dinara odnosno 22% glavnice. To je ogromna cifra, al nam ona pokazuje, da je uprava bančina stvorila veoma pravilnu odluku, da na radikalan način izleči oboleli deo svoje aktive, a da održi status banke na zdravoj osnovi. U 1928. i 1929. godini vidimo u računima gubitka i dobitka još i drugu novu poziciju, naime naplaćena potraživanja, na kojoj su proknjiženi iznosi, koji su već ranije bili otpisani kao dubiozni. U 1928. godini iznose 32 hiljade, a u poslednjoj već 97.000 hiljada, dakle ukupno 130.000, za koliko su gubitci na potraživanjima smanjeni i koji predstavljaju u narednoj godini čist dobitak ; to dokazuje da je banka odista otpisala sve, što je bilo i najmanje sumnjivo.

Osim opšte privredne depresije, koja je obuhvatila čitav onaj kraj, Podrinska zemljoradnička banka je imala još i veoma teških i ozbiljnih neprilika. Neprilika potpuno lokalnog karaktera, koje su bile toliko žeste i kobne, da su stavljale u pitanje i sam opstanak bančin. Bio je to jedan od najtežih udara, koje može jedan novčani zavod da pretrpi, i koji je, po čitavom svom razvoju, gotovo jedinstven u istoriji našega bankarstva.

Banka je morala da ima u Loznici veliki broj neprijatelja; prilikom irgovačkih padova, pala su pod stečai i dva člana njezinog upravnog odbora, koji su smatrani među prvima po bogatstvu u Loznici. Uprava podvlači, da tom prilikom nije pretrpela nikakve štete, jer su njezina potraživanja bila potpuno obezbeđena. Ali tom prilikom stvorena je u Loznici jedna žestoka kampanja protivu zavoda, i pronele su se vesti, sudbonosne po svaku banku, na ime, da je banka u opasnosti i pred samim stečajem. Opetisalo se između ostalog i čuvenom metodom paškvila, upućenim bankarskim vezama u Beogradu, pa čak i državnim vlastima.

Ali kako |e ona bila postavljena na zdravoj osnovi, bila je u mogućnosti, da svakom ulagaču, koji se javio, isplati svoj ulog odmah i bez otkaza. Tada je Podrinska zemljoradnička banka isplatila u toku od deset dana preko jednog miliona dinara! Preko 50%! Time je banka doprinela dokaz, da je zdrava; poverenje ulagača je postepeno povraćeno i krajem 1929. godine iskazani su ulozi na štednju sa 2.03 miliona dinara.

Međutim, banka je pretrpela i jedan drugi, veoma težak udar, koji dokazuje kakve nemoguće prilike vladaju na našem efektnom tržištu.

Jedan od članova bančine uprave, palih pod stečaj, imao je u Beogradu založenih 1000 komada akcija Podrinske zemljoradničke banke, u nominalnoj vrednosti od 100.000 dinara, i koje su na beogradskoj berzi bile prodate za nemoguću cenu od 13 dinara po komadu, i ako su inače obično plaćane preko nominalne vrednosti.

Ništa lepše ne karikira naše efektno tržište, nego mesto u godišnjem izveštaju bančinom, u kome poziva uprava bančina nepoznatog kupca svojih akcija, koje je kupio po 13 dinara komad, da podigne na bančinoj blagajni dividendu za 1929. godinu, kupon br. 6 od 15 dinara po akciji.

Da se je zavod u prkos svega u toku poslednjih godina povoljno razvijao, potvrđuju i glavne bilansne pozicije koje u 1927., 1928. i 1920. godini pružaju sledeću sliku:

Završni računi.

Aktiva 1927. 1928. 1929. u hiljadama dinara

Gotovina 223 119 241 Menice 5.522 5.612 4.731 Dužnici 1.209 1.379 1.747 Nameštaj posle otpisa 59 49 62 Vrednost rezervnog fonda 481 588 899 Kaucije 130 140 140 Ostave 1 165 345

Supergarancije 1.240 1.372 1.500Pokriće po Тек. гас. 1.060 1.830 1.971 Pasiva Glavnica 3.000 3.000 3.000 Rez. fond 453 523 649 Pensioni fond 22 26 32 Ulozi na štednju 2.036 2.283 2.028. Роуепос! 628 | 687 650 Reeskont 698 747 750 Prenosna kamata 136 134 94 Polagači kaucija, ostava, supergarancija i pokr. po tek. računu 2.432 3.507 3.956 Тапбете 70 46 70” Dividenda 450 300 450: Zbir pasive 9.930 11.257 11.639. Račun gubitka i dobitka. Rashodi Kamata 331 385 353Porezi i prirezi 231 261 144 Trošak 99 97 102" Nenaplaćena potraživanja 70 391 198 Plate i stanarina 162 162 164 Postignuta dobit 585 390 584 Prihodi Kamata 798 982 917 Provizije 688 678 543 Naplaćena potraživanja — 32 91 Zbir prihoda 1.486 1.693 1.558

Vidi se da Podrinska zemljoradnička banka posvećuje naj=veću pažnju eskontu menica; u poslednjoj godini ova je pOoZicija opala za 900 hiljada dinara na 4.73 miliona, jer je uprava pri određivanju kredita, radi privredne krize i već spomenutih: događaja bila prinuđena, da postupa mnogo поогогтије по гаnije. Tome naprotiv porasli su dužnici po tekućim računima, Za. 500 hiliada u toku poslednjih triju godina.

Sopstvena su sredstva u stalnom porastu, radi povećavanja bančinih fondova; u 1927 godini ona iznose 3.47 miliona: а и 1929. godini 3.68 miliona, pošto su povećami rezervni IOndovi za preko 200 hiljada dinara. Ulozi na štednju su opali za oko 250.000 dinara na 2.03 miliona; ali su oni stvarno morali: biti u stalnom porastu, pošto je banka, kako je poznato, isplatila u doba krize preko jednog miliona. Poverioci su prema 1928. u opadanju, a reeskont је ostao skoro nepromenjen; to daje veoma povoljnu sliku, ako uzimamo u obzir burnu godinu, kroz koju je zavod morao proći.

U računu gubitka i dobitka vidimo opadanje pasivne kamate, što je u vezi sa smanjenjem stranih sredstava; smanjeni: su dalje i porezi, dok su troškovi i plate ostali nepromenjeni. Prihodi bančini po kamatama su prema 1927. u porastu, a prema 1928. u malome padu, zbog smanjenja volumena poslova. Роstignuta dobit (584.000) је uprkos teške krize jednaka onoj iz 1927. godine, a za 194.000 veća no u 1928. соди (04 Тога otpada 97 hiljada na naplaćena a u ranijim godinama otpisana potraživanja) što dozvoljava isplatu od 15% dividende.

Iz svega dosada izloženog izlazi, da je banka zbilja dobro» vođena i čvrsto fundirana: koji bi zavod inače mogao da pokazuje ovako povoljne završne račune za godinu u kojoj je ргеtrpeo najveću krizu poverenja, za godinu u kojoj je u toku od” 10 dana isplatio skoro 50% svojih uložaka i u kojoj su prodate” njegove akcije po 13 dinara a koji uprkos svemu tome plaća: 15 dinara dividende na akciju?

Mi upravi Podrinske zemljoradničke banke čestitamo na: pobedi u 1929. godini.