Народно благостање — додатак
2067 |
Пеуре i valute ' 147 201 · 138 Hartije od vrednosti 471 "7587 874 | Dužnici:. ; Grad: Subotica 8.219 7.108 3.062 Gradska plinara 2.123 3.246 4.272 Gradska štamparija 1.292 1.379 1.258 .za kupljenu zemlju — 1.015 | 735 ostali dužnici 5.798 4.393 6.324 Zaimovi na razne zaloge 368 377 467 Nameštaj posle oipisa 59 262 236. Kaucije i garancije 1.239 2.169 1.049 Pasiva Rezervni fond 600 700 850 Rezervni fond za kursnu razliku hartija od vrednosti 31 55, 71 Penzioni fond 260 "343 403 Ulozi: na knjižice 18.176 18.466 |) 22.524 na tekućim računima ~ 6.303 9475 G6.Og4 | | ukupno 24479 27.941 28.618 Каџаје 1 garancije 1.239 2.169. | | 1.049 Prelazne pozicije 56 0 92. са _______ ла 238. 241. 251 разјуе ~ : 56 88} 31 518 21.326 2 Кабип кибика i dobitka, Rashodi 1927. 1928: 1929, · - ZH Nil dama лаје 1 Катаје 1.550 1.568 · 1.610 Troškovi, porez i plate 158 198 1.053 Otpis od nameštaja О | | 26 Čista dobit: 214 234 241 Prihodi Катаје 1.863 1.792 2.087 Provizije 647 793 812 Višak na kursu hart. od vred. 16 14 31 Zbir prihoda 2.527 2.601 2.931
Na osnovu zakona o komunalnim štedionicama, one nemaju glavnice (sem beogradske Opštinske štedionice). Prema tome, njihova su sopstvena sredstva malena, te se sastoje jedino iz rezerve i eventualnih fondova. Ti su fondovi kod Subotičke štedionice iznosili krajem 1929. godine 964.000 dinara, a sa dotacijom dobiti, postignute u istoi godini, dostižu 1.55 miliona dinara. Tuđa sredstva ,naime ulozi na štednju ı po tekućim računima iznose krajem 1929. godine 28.62 miliona, dinara, a zajedno sa sopstvenim, ukupna sredstva premašaju 30 miliona dinara. Prema ranijoj godini, ulozi su u snažnom porastu: za 4 miliona na 22.5 miliona dinara, dok su tekući računi prema 1928. godini opali za 3.4 miliona na 6 miliona, te su za 200.000 manji no u 1927. godini.
Ukupna sredstva, kojim štedionica raspolaže (30 miliona) podeljena su u 1929. godini na sledeći način: 7.5 miliona na menične kredite, čiji se portfelj povećava iz godine u ŠOdinu. (Prema 1927. g. porast iznosi preko 2.3 miliona dinara). Na konto-korentna potraživania otpada 15.7 miliona, što prema ranijim godinama znači smanjenje za preko 2 miliona. Tako je veoma važno napomenuti, da su dugovanja grada Subotice smanjena na 3.06 miliona i to je prema 1928. godini za 4.59 miliona manje, a prema 1927. godini čak i za 5.2 miliona manje. Ove rigorozne mere razduživanja, do kojih je došlo bilo energičnim nastojanjem uprave štedionice, bilo uviđavnošću ор-
:j
·|ipozicija. Kamate na uloge porasle su od 1.55 miliona u 1927. na
| štinske uprave, bilo obema: ne mogu:.se dovoljno pohvaliti,-|ez.
и time dovedene prilike, Gradske štedionice u, mnogo povoli-. nije stanje, no što je to bio slučaj u 1927. ili 1928. godini. Po-.. traživanja kod Gradske plinare u poslednjoj su godini ponovno
porasla, za preko 1 milion dinara, dok su potraživanja Код. štamparije smanjena za 100.000. Pozicija „ostali dužnici”, koja. se je u 1928. godini prema 1927. godini prilično smanjila, je u
1929. g. opet je u porastu za 2 miliona. Hartije od vrednosti ta-. kođe su u porastu: od 587.000 na 874.000 u 1929. godini, a. njihov je sastav, detaljno publikovan u godišnjem izveštaju, prvoklasan: tu ima 20 komada akcija Narodne banke (bilansi-
rane sa kursom od 6000, dok im je sadašnja vrednost za 40000
dinara veća), 1000 komada akcija Agrarne banke, 495.000 no-
minalne vrednosti Rente ratne štete, 362.400 nom., 7% Investicionog zajma, 20 komada akcija Društva za an, зао-
braćaj, 12 komada akcija Jug. udružene banke, i 9000 dinara obveznica jevr. crkvene subotičke opštine. Zbog oduživanja opštine, povećatia su likvidna sredstva štedionice, gotovina, na 5.36 miliona dinara. To je porast od 3.35 miliona prema 1927. godini. 730 hiljada dinara ležalo je 31. decembra 1929. godine u blagajni kod Narodne banke i Poštanske štedionice, a 4.63 miliona kod novčanih zavoda i u bilansi je izričito naporeto, da se ova potraživanja nalaze na odmah plativim računima. Mi nemamo ni najmanje razloga, da u to posumnjamo,
ali smatramo, da se ovakva potraživanja ipak ne bi smela ubrojavati međ gotovinu, jer se kao blagajnička gotovina smatra samo gotovina i potraživanja na žiro-računima Narodne banke i Poštanske štedionice.
| · Hačun gubitka i добија pokazuje stalno роу бал је sviju
1.61 поп и 1929. а kamate za ukupna potraživanja od 1.86 miliona na 2.08 miliona dinara. Čista dobit iznosi u 1929. godini
·|:241.489 dinara, koji su podeljeni: 5%. kao nagrada Upravnom i "Nadzornom odboru 12.074 dinara, rezervi 150.000, pensionom
fondu 46.744 a fondu za pokriće Папи razlike 32.670 dinara.
SREMSKA ELEKTRANA D. D. U MITROVICI
U pogledu elektrifikacije Srema ima Sremska elektrana d. d. u Mitrovici dominirajući položaj. Ovo je preduzeće bilo osnovano 1920. godine, kad je preuzelo aktive i pasive budimpeštanskog preduzeća električnih postrojenja u Rumi i Mitrovici.
Glavnica je iznosila 1.5 miliona dinara, ан је 105 1923. godine povišena na 2.25 miliona dinara; podeljena je na 22.500 komada 3 100 dinara nominalne vrednosti. (Emisioni kurs. bio je 125 dinara za akciju.) Na vanrednoj glavnoj skupštini od 5. juna 1927. godine zaključena je, saobrazno zakonu, valorizacija bilansnih investicija, što je sprovedeno na taj način, da je postignuti valorizacioni, računski, višak bio prenet na račun glavnice, naime 5,625.000 dinara, koja je time povišena na 7,875.000 dinara. Istovremeno je nominalna vrednost akcija preŽžigosana od 100 dinara na 350 dinara.
Sremska elektrana nalazi se u punoj ekspanziji, kojom veoma vešto upravlja glavni direktor preduzeća. U njenim se rukama nalazi 45% 3glavnice. Kako je daljnih 30% plasitano kod nekolicine privatnih lica, idejino bliskih direktoru, to se može reći, da on upravlja majoritetom od 75% glavnice, što je po razvoj i ekspanziju elektrane od veoma velike važnosti, kad se zna, u kakvim se rukama nalazi akcionarski kapital.
Elektrana je koncesionar opština Ruma, Mitrovica, Laćarak, Vraćena i Vogani, koje sve snabdeva električnom strujom. Koncesije su sklopljene većinom 1912. godine, na 50 godina, dakle do 1962. godine. Električnu energiju daje kalorična centrala sastojeća od dva Dieselmotora od po 240 konjskih snaga (stavljenih u pogon 1912. i 1915. godine) i jednog modernog Sauggasmotora, postavljenog 1925. godine sa generatorima, od 42 Periode, 3000 volti i kapacitetom od 700 kilovata. Maksimalna proizvodnja u zimsko doba iznosi 450 kilovata a u letnim mesecima 200; ukupna godišnja proizvodnja penje