Народно благостање — додатак

одатак Народном Благостању“

СОДИНА 1 ПА | БЕОГРАД, 22. НОВЕМБАР 1930. | БРОЈ 47

Садржај:

„Herceg-Bosna”, opšte osiguravajuće drušfvo — Beograd

Komunalne štedionice van Slovenije: Uvod Gradska štedionica — Sarajevo Gradska štedionica u Novom Sadu

„HERCEG-BOSNA”, OPŠTE OSIGURAVAJUĆE DRUŠTVO, BEOGRAD.

„Herceg-Bosna”, opšte osiguravajuće društvo, sa sedištem u Beogradu, osnovano je 1910. godine, u Sarajevu. Ne može se poreći, da zato nisu postojale ekonomske potrebe; to je više no sigurno. Ali je njezino osnivanje imalo u ono doba

iedan specilHčan- karakter, jednu naročitu zadaću, jer pada u” vreme aneksije Bosne od strane austro-ugarske monazhije, koja ·

{e htela da |joj| široko zasnovan privredni program pred ostalim svetom sankcionira i opravda učinjeni imperialističko-politički ispad. To u punoj meri potvrđuje i sastav osnivača „HercegBosne”. Saobrazno dualističkoj podeli interesnih sfera, OSnovana |e i ,Herceg-Bosna” od strane austrijskih, bečkih i mađarskih — budimpeštanskih osiguravajućih društava, naime: Erste Ungarische, Wiener Versicherungs- i Wiener Lebens- und Rentenversicherungsanstalt, Ungarische Kreditbank i Boden-

kreditanstalt. Odmah posle rata, u 1920. i 1921. godini sprove- i dena je nacionalizacija preduzeća, a u 1925. godini preneto je ; sedište tada već potpuno domaćeg preduzeća u Beograd. „Her- | сео-Возпа", koja je bila predestinirana da na teritoriji bivše i Bosne i Hercegovine vrši sve grane osiguranja, posle pre- | vrata vrlo brzo proširila je svoj delokrug na čitavu našu državu, i

tako da ima svoje filiale u sledećim mestima: Beograd, Sarajevo, Zagreb, Ljubljana, Subotica, Novi Sad, Osijek, Veliki Bečkerek i Sombor.

Važno je i spomenuti, da je prilikom nacionalizacije društvo preuzelo sve filiale i agenture, koje su se nalazile na našoj teritoriji od Prvog Mađarskog, Bečkog i Domovinskog osiguravajućeg društva.

Glavnica „Herceg-Bosne” iznosila je prilikom osnivanja

· 4 miliona kruna; u 1921. godini povišena je radi nacionalizacije

na 10 miliona kruna (emisioni kurs 600 kruna) i pretvorena u 2.5. miliona dinara, podeljeno u 25.000 akcija na ime glasećih

ž 100 dinara nominalne vrednosti. Do 1920. godine nije se pla- · ćala dividenda; za 1921. do 1024. po 6%, za 1925.—1927. ništa,“

a za 1928. i 1920. godinu 6%. (Vidi analizu bilansa „HercegBosne” za 1928. godinu u „Narodnom Blagostanju”, broj 20. od 22. juna 1929. godine, strana 325.).

Prilikom analiziranja osiguravajućih društava i osiguravaiućeg posla u opšte za 1928. i 1929. godinu mi smo podvukli, da su obe poslednje godine zbog privredne krize, bile baš za tu granu nepovoljne. Tu konstataciju „Herceg-Bosna” veoma teško oseća, jer se većina njezine klijentele sastoji od poljoprivrednika. Zbog toga je potrebno, da se naročito istakne, da je uprava „Herceg-Bosne” uspela, da održi stabilnost vrednosti ·dosada osiguranih objekata. Ako se samo letimično pogleda niže izložena tablica, odmah se primeti, da se je prihod premija direktnih poslova u svima granama povećao, a naročito u Ode-

ı lenju:požara, nezgode i života; neznatno sniženje premija u | odelenju tuče i transporta ima se pripisati tome, što je predu| zeće u tim granama osiguranja potpuno napustilo indirektni | возао. Tako isto se isplata šteta po svima granama može sma| trati kao potpuno zadovoljavajuća, jer je prosečni procenat sop-

stvenih šteta preduzeća bio vrlo povoljan.

U izveštaju „Herceg-Bosne” za 1929. godinu se ističe, da je uprava posvetila naročitu pažnju naplati svojih potraži: vanja; uspeh je bio dobar, i iz niže navedenih podataka vidi se, ida su se potraživanja preduzeća prema prošloj godini znatno

i =

: snizila, i ako je prihod premija bio veći.

| i i | | i , i

Kako su se odvijali poslovi, odnosno kako su se Tazvi: jale pojedine grane osiguranja „Herceg-Bosne” u toku posledi njiih godina pokazuju nam glavne pozicije računa gubitka i do| bitka; prema vrsti osiguravajućeg posla, račun gubitka i do· bitka podeljen je па elementarno i životno odelenje. Dobijamo sledeću sliku:

I. Račun gubitka i dobitka,

A. Elementarno odelenje.

i | 1 i i

Rashodi 1927. 1028. 1029. | u hiljadama dinara | štete sa troškovima procene 4.526 1.874 1.638 | Prenos gubitka iz ran. godina 177 — ; Provizije 929 707 695 Tekući upravni troškovi 3406 3435 305 | Porezi i prirezi 575 346 172 | Otpisi 83 2.0 1 : Rezerva za još neisplaćene štete 539 151 902 | Premijske rezerve 2.630, | 2083, 2165 ' Dobitak 82 246 348 i Prihodi

|| i | Pada u oči, da je zbir prihoda ili rashoda elementarnog | odelenja u računu gubitka i dobitka u 1928. godini prema 1927. | godini manji za preko 3 miliona dinara. To smanjenje je pro, uzrokovano smanjenjem prihoda od premija — i manjim iz| nosom plaćenih šteta. Taj manjak ne znači opadanje produk-