Народно благостање — додатак

АНАЛИЗ

БИЛАН

Додатан „Народном Благостању““

ГОДИНА П

БЕОГРАД, 29. НОВЕМБАР 1930.

БРОЈ 48,

Садржај:

Лесковачка централна бенка — Лесковац Srpska trgovačka banka d. d. u Novom Sadu

„Zagorka” d. d. za građevnu industriju „Bata”, cipele i koža d. d. — Zagreb Градска штедисница — Сушак Ланена индустрија д. д. прије Иван

ЛЕСКОВАЧКА ЦЕНТРАЛНА БАНКА, ЛЕСКОВАЦ.

Наша највећа и најагилније вођена србијанска провиннијска банка налази се у Лесковцу, и то, ако имамо у виду колосалан индустријски полет тог краја, друкчије уопште не може ни бити. Наше србијанске провинцијске банке имају просечну главницу од 2 до 6 милиона динара, а њихове билансне суме не прелазе 20 милиона динара ; Лесковачка пентрална банка у Лесковцу пак има главницу од 20 -милнона динара, билансира са преко 110 милиона а исказана чиста добит износи 3 милиона динара. Према томе она је новчани завод каквих ни у Београду нема. много. .

Основана је 1921. године, фузионирањем Лесковачке прометне банке и Лесковачке акционарске штедионице. Главвипа је првобитно износила 4 милиона; за непуне две године она се повећава на 6 милиона, а годину дана доцније на 12 милиона, делимичном употребом резервних фондова. Тиме је карактеризиран полет банчин у инфлаторном добу. 1927. године одлучено је поновно повишење, сада на 20 милиона, али је у истој години емитовано само 6.000 нових акција, чиме је главница повишена на 15 милиона, а у 1928. години извршен је упис свих 20 милиона, подељено на 40 хиљада акција а 500 динара номиналне вредности.

Саобразно свом миљеу у којем је основана, Лесковачка је Централна банка тип индустријске банке ; она је фивансијер нашег србијанског „Манчестра“. Она располаже обиљем новца, што се може објаснити општом стагнацијом трговачких послова, која је проузрокована великим ризицима у замилажењу у нове послове. Из ниже изложених се података види, да је нарочито у последњој години опао менични портфељ, док је позиција по активним текућим рачунима знатно порасла. Управа сама објашњава ту појаву тиме, да је, имајући на уму општу корист од индустријских предузећа са домаћим капиталом, овима додељивала веће кредите по текућим рачунима под најповољнијим условима и са дужим роковима плаћања. 7

Поред свих банкарских послова, узела је Лесковачка централна банка видног учешћа и у индустријским предузећима у Лесковцу, Скопљу, Тетову и Јагодини. Пре но што се мало поближе задржимо код тих банчиних предузећа, пријатна нам је дужност, да на овоме месту нагласимо велику искреност, којом банка у свом годишњем извештају излаже свој рад и своја учешћа. То је у погледу публицитета банака једна веома важна и похвална чињеница, која иначе на жалост код наших новчаних завода или акционарских предузећа у опште, још није уобичајена ни практикована. Важност овога не може се довољно истаћи и ми Лесковачкој централној банци на тој њезиној широкогрудости само можемо честитатћ.

— Zagreb

,

i Фидлер — Осијек

| Као најважније банчино конзорцијално предузеће морамо истаћи Аутоматски млин Балкан, који је Лесковачка централна банка подигла 1923. године у Скопљу, у ортаклуку са Браћом А. Тасић, индустријалцима из Скопља. Капацитет овога предузећа је минимум 80 хиљада килограма за 24 сата. Његове машинерије, постројења и његово ургћење припада најновијем савршенству модерне технике. Управа сама подвлачи, да је тај млин, подигнут у доба инфлације, по далекој нижој цени од данашњих, успео, да за релативно кратко време, из сопствених прихода буде амортизован, а по том да из својих средстава подигне, као своју филијалу, још један, исто тако модеран и познат млин под именом Аутоматски млин Морава. Поред све кризе у млинарској индустрији оба ова предузећа радила су у минулој години непрекидно пуним својим капацитетом. По књигама банчиним оба се предузећа воде са 2.242.262 динара (позиција конзорцијална предузећа у активи) док њихова стварна вредност износи по исказу саме банке преко 20 милиова динара.

Важно је такође било учешће банчино у изградњи Тетовске хидроелектричне централе у Тетову, где је банка својим финансирањем омогућила, да се предузеће доврши нв на тај начин осигура своју будућност. Ипак рентабилитет овога друштва није одговарао очекивању, и то из разлога што се, према исказу банчином, акционари из Тетова и околине нису хтели сложити с њезиним предлогом, да се главница повећа бар за онолико колико се је предузеће задужило за инвестиције. Више од половине друштвених прихода ишло је на скупе камате, што је имало за последицу, да је рентабилитет акција био незнатан. Разумљиво је, да је по овоме питању дошло до велике главобоље, али је банка једним мудрим потезом пресекла тај гордијев чвор, и у свом последњем годишњем извештају каже, да су „приговори са много страна о томе да је и сувише ангажована у индустриским предузећима, потенцирани разним интригама, довели нас на помисао да у повољном моменту продамо акције пом. друштва. Водећи о овоме рачуна, а увиђајући потребу да опште привредни живот нашега града и околине осећа потребу за што јевтинијим кредитима, ми смо искористили једну изванредно повољну прилику у овој години и продали једној страној фин. групи, како акције Тетовског Индустриског А. Д., тако и акције Лесковачког Електричног А. Д., са којима је наш завод располагао. Постигнута цена по продатим акцијама таква је, да је не само подмирила оне губитке у ренти која је требала бити добијена у минулим годинама на акције речених друштава, већ је постигнута и завидна сума добити. На овај начин наш завод дошао је NO нових средстава од преко 20,000.000— динара са којима ће