Народно благостање — додатак

234

Croatia, 31. decembra 1929. god. iznosila su 68,6 miliona dinara i to: premijske rezerve 61,4, ostala čista aktiva 4,15 i ostala imovina 3,17 miliona dinara. Otvara se pitanje, kako je ona plasirala taj kapital. Plasiranje kapitala može se posmatrati sa dvaju raznih tačaka gledišta: likviditeta i sigurnosti.

U pogledu likviditeta od celokupne aktive od 68,7 mil. ·dinara Croatia je plasirala 45,76 mil. dinara (66%) potpuno likvidno, jer je van svake sumnje da u prvoklasan likvidet spadaju gotovina kod novčanih zavoda, gotovina po fekućim računima i hartije od vrednosti. Kod poslednjih da primetimo da ie celokupan portfeli sopstvenih hartija od vrednosti sastavljen isključivo od pupilarno sigurnih papira, akcija Narodne banke, državnih hartija od vrednosti, i hipotekarnih obligacija Jugoslovenske ujedinjene banke, Prve hrvatske štedionice i Jugoslovenske banke. Mi smo uzeli da su svi ostali delovi aktive nelikvidni. Isto tako udovoljava Croatia postulatu sigurnosti plasmana: jedan deo gotovine je kod Narodne banke, Poštanske štedionice, ali je vrlo verovatno, da je celokupna suma od 32,4 miliona dinara uložena kod naših prvoklasnih velikih banaka, vrlo lako mogućno ·kod Prve hrvatske štedionice, pošto stoji s njom u bliskoj veZi. |

Kao što smo napred napomenuli, Croatia ima oba odelenja osiguranja: elementarno i ŽivOtno. Elementarno obuhvata osiguranje od požara, loma stakla, zakonske dužnosti jemstva, transporta, šomaža i provalne krađe. U životnom odelenju pak osigurava se za slučaj smrti, slučaj doživijaja, mešovito i štedno osiguranje i osiguranje bez lekarskog pregleda ı tako zvano pučko osiguranje. Kao što vidimo posao jč razvijen u punom obimu.

Da pređemo na proučavanje rezultata elementarnog OSiguranja Croacije u 1929. god., potrebno je da istaknemo, da je ova grana njezine delatnosti relativno u vrlo nepovoljnim okolnostima. Opšta je žalba na osustvo zakona o osiguranju. То ie naročito isticano baš od strane pretstavnika Croacije na 10-godišnejm jubileju zagreb. udr. banaka i osiguravajućih društava. Njezin generalni direktor u svom releratu je naročito istakao {eškoće sa kojima ima da se bori osiguravajući posao Zbog tih praznina u zakonodavstvu. I u svom izveštaju za 1929. godinu ističe upravni odbor Croacije teškoće posla. Tu se natavno naglašava potreba zaštite ugovora o elementarnom osiguranju protiv storniranja bar za izvestan niz godina.

U elementarnom poslu, uprava ističe da je jače razvijala osiguranje od provale, telesnih povreda i zakonske dužnosti jemstva, da je smanjivan posao. transporta i autotaksa iz razjoga nelojalne konkurencije.

Inače razvoj poslova u Croaciji u 1927. god. pokazuje lep napredak. Ukupna osigurana suma u elementarnom odelenju iznosila je 1. decembra 1929. god. 9 miliona i 330 hiljada više mo u prethodnoj godini, a broj polica skočio je od 77.591 na 81.168.

Ејететагпо одејепје.

(po odbitku reosiguranja)

{Godina Premije i dažbine Štete štete u % u hiljadama dinara

1928 16.499 5.569 337

1929 17.539 5.938 33.7

Kao što se iz ove tablice vidi premije su stalno u porastu. 1 šteta takođe, ali u istoj relaciji, tako da je učešće šteta u ukupnim premijama ostalo nepromenjeno na 33%.

Požarno odelenje

Godina Ukupne premije Neto premije U % 1928 26.530 14.023 56.2 1929 27.966 15.528 55.6 Godina Ukupna šteta Neto šteta U % 1928 12.874 5.191 44.0 1929 13.621 5.501 43.7

Vrlo je interesantna i poučna gornja tablica. Ona nam pokazuje u prvom delu koliko je Croacija od ukupnih premija zadr-

žala za sebe. Tablica pokazuje ukupan iznos plaćenih šteta i sa kolikom je sumom učestvovala Croacija u tomče, jer ostatak рада па reosiguranie.

Kao što vidimo Croacija je zadržala za sebe u 1929. сод. 56.2% od osiguranja požara a u 1929. god. 55.6%. Od šteta рак рајо је па јпји u 1928. svega 44, a u 1920. god. 43.7 miliona.

Znači da je Croacija zaradila na toi podeli пика ршић 12%.

Osiguranje života

Godina Premije Osigur. kapital Rez. premije u hiljadama dinara

1928 8.466 250.000 37.885

1929 9.885 284.000 46.349

Gornja tablica nam pokazuje glavnu karakteristiku kretanja osiguranja života. Kao što vidimo ukupna osigurana suma ie skočila od 250 na 284 miliona dinara, premije od 8.44 na 0.88 mil. dinara, rezerve premije od 37.8 na 46.3 mil. dinara. Inače premije iznose 3.3% do 3.5% od osiguranog kapitala. To. je prilično niska kvota i ona bi bila nepovolina kad bi bilo po sredi preduzeće na dobit. Ali mi imamo розја за хадтивот, a zadruga uopšte nesme da ima velike dobiti. Njezin raison d'čtre leži u što povoljnijim uslovima po zadrugare. Prema tome ako Croacija osigurava relativno jeftino na život svoje zadrugare, onda bi za nju što manja kvota premija značilo io isto što i veća zarada kod društva koje radi na zaradu.

Iz zavišnih računa vidimo da je ukupan poslovni višak izneo u 1929. godini 506.000 dinara i to 440.000 u elementaru i 66.000 u životu. Na volumen poslova, pretstavljen premi-: skim rezervama i prenosnim premijama od 57,7 miliona dinara, nofmalno bi zarada firebala da bude mnogo veća i kod ovako staroga društva ona je uvek mnogo veća. Da nije opet po sredi jedna zadružna ustanova? Ne treba gubiti iz vida da Kroacija zarađuje na neosiguravajućem poslu 6–7 miliona dinara. To je. skoro sedam puta više nego što je temelina glavnica. Što pak ukupna čista dobit iznosi 500.000 dinara, dolazi otuda što ona upotrebljava sve svoje prihode na olakšanje zadrugara. Prema tome se može pretpostaviti da članovi Kroacije imaju najpovoljnije uslove osiguranja.

ŠUMADIJA, PRVO SRPSKO DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE — BEOGRAD

Ako premiske rezerve i prenosna premija treba da budu kvantitativno merilo jednog osiguravajućeg društva, onda „Šumadija” spada u grupu manjih osiguravajućih društava, jer njegove ukupne premiske rezerve iznose krajem 1929. godine 8,4 miliona dinara. „Šumadija” je i relativno apsolutno mlado društvo. Ona je osnovana 1913. godine. Ali kako je to bilo u oči velikih ratova, to je ona počela svoju delatnost tek posle svetskog rata. Dakle tek 10 godina. „Šumadija” je mlada ali zbog

'toga baš i zdrava, možda i zdravija no što bi to odgovaralo nje-

zinim godinama. To se može konstatovati kratkom analizotni Račun izravnania

Aktiva Likvidno plasırana: 1927. 1928. 1929. Blagajna i žiro-potraživanja 7.3 9.t 10 Hartije od vrednosti 2.67 3.3 3.56 Zbir 9.9/ 12.4 13.56 Ostala aktiva: Tekući račun 5 10 232 Zajmovi na police 0.222 0.446 -.0:255' Vrednosti za naplatu 9.3 0.512 0.255 Ostala aktiva 0.5 0.600 0.568 Pasiva | 1927. 1928. 1929. Čista imovina 5.2 5.40 5.59 Prenosna pasiva 8.1 9.75 8.40 Ostala pasiva 4.7 2.85 3.05 njezine aktive i pasive. Niezina pasiva krajem 1929. iznosi

okruglo 17 miliona dinara. Sa gledišta likvidnosti ona se može