Народно благостање — додатак

EDISON-BELL-PENKALA D. D. — ZAGREB

Pojavom radija držalo se da je gramofonu odzvonilo. Мартону статојопзка 1пдизша nije nikada pokazivala takav :prosperitet kao danas. Od engleske industrije gotovo jedina je gramofonska industrija koja ne pozna besposlicu ili redukciju rada. A isto je i u Nemačkoj. Veći interes za glazbu mnogo je ·doprineo širenju gramofona. A i tehničko usavršenje koje je postignuto upravo poslednjih godina mnogo je doprinelo pfo·širenju gramofona. Najviše je stradao glasovir. Radio i gramofon izgleda da će ga eliminirati iz generacija koje dolaze. I sve to veći interes za ples mnogo je doprineo povećanju potražnje za gramofonom. U najnovije vreme i ton-film mnogo doprinaša ·širenju gramofona. Uporedo sa premijerama raznih ton-fimova, trgovci gramofonskih ploča donašaju па tržište gramofonske рјобе Зјасега z dofičnih ton-filmova.

Velika engleska gramofonska tvrdka Edison-Bell osnovala je godine 1926. u Zagrebu svoju afiljaciju. 1 to u zajednici ·sa Prvom hrvatskom štedionicom. A kako se je intablirala u pro:storijama tvornice Penkala uzela je kod nas ime Edison-Beli "Репкаја.

Prvo vreme bavila se uvozom gramofona i gramofonskih 'loča raznih tvornica Edison-Bell koncerna. No brzo se je prešlo i na vlastitu fabrikaciju. Prvo ploča a kasnije i samih gra:moiona. Danas je Edison-Bell-Penkala u stanju da u svojoj zaстеђаској tvornici izradi godišnje skoro 200.000 gramofona i preko milijon gramofonskih ploča. Dakle daleko više nego što je naš godišnji konsum. U zagrebačkoj tvornici Edison-Bell-Penkala “izrađuju se osim jugoslovenskih, mađarske, rumunske i turske ploče. Umetnici dotičnih nacija dolaze u Zagreb na snimanje, gde se onda izrađuju matrice i ploče. Prema tome mi smo već m stanju da izvozimo gramofonske ploče.

Bilanca za tri poslednje godine ovako izgleda:

Aktiva 1929. 1928. 1927 "Blagajna 165 193 69 Menice 667 1.275 167 Фођа 11.343 5.052 2.694 Materijal 3213 2.164 835 "Мапе 2.784 1.808 660 Matrice 2.990 928 282 пуептаг 553 37 271 Osnivački troškovi 374 562 749 'Đužnici 9.932 == 3.010

Pasiva »Glavnica 2.000 2.000 150 Vjerovnici 29.759 9.601 8.353 "Tranzitorne stavke 43 42 59 'Keeskont 208 685 167 'Dobitak 80 36 16 "Ukupna bilanca 32.092 12.366 8747

Upada u oči skoro potrostručenje bilance za 1929., prema onoj za 1928. godinu. Od 12.3 miliona na 32 miliona. Retko је 'koje naše poduzeće u jednoj godini pokazalo toliki skok.

U 1929. godini došlo je do većeg uređenja fvornice kao što je izrađen i veliki broj domaćih ploča. Pored toga u zagrebačkoj tvornici izrađen je i deo ploča koje su snimljene u ino·zemstvu. Mašinerija је tražila nove investicije od milion dinara, :a matrice od preko 2 miliona. Gotova roba predstavlja vrednost •od preko 11 miliona ili dvostruko više nego 1928. godine.

Dužnici iznose skoro 10 miliona dinara. To su djelom trgovci, koji drže gramofone i ploče, a delom neposredno konsu'menti. Edison-Bell-Penkala ima u Zagrebu, Beogradu i Skoplju vlastite prodavaone. One daju i na otplatu. Naročito gramofone. 'Oavajući gramofone na otplatu, omogućuju nabavku i siromašnijim slojevima. A time stvaraju stalnu i sigurnu klijentelu za ploće. Danas je već obična stvar da se za imendan, rođendan ili Bo-

237.

žić darivaju gramoionske ploče. Za gramofonska poduzeća jc

glavno da plasiraju gramofone. Ploče se onda več plasiraju same.

Verovnici su porasli od 9 na 29 miliona dinara. Znači da čitavo proširenje posla u 1929. godini, počevši od investicija pa do izrađenih ploča, išlo je iz tuđih a ne iz vlastitih sredstava. To znači, da će kamafi u buduće znatni teretiti uspeh DO- . duzeća. Možda bi bilo potrebno izvesno povišenje dioničke glavnice. ; Dobitak je u porastu. Pored u godini 1020. ша кагапог 40bitka treba uzeti u obzir, da je otpisano na računu osnivačkih . froškova oko 200 hiljada dinara. Za dve godine taj će račun biti | izravnan i onda će čisti dobitak biti znatno veći.

U najnovije vreme na umetničkom vodstvu poduzeća stoje naši priznati domaći umetnici, pak postoji nada da će i Oi mnogo doprineti širenju naše glazbe i populariziranju naših umetnika. Ne samo ı našoj državi, već naročito među našim prekomorskim emigrantima.

JUGOSLAVEMSKO SIMENS D. D. ZAGREB.

Jugoslavensko Simens d. d. u Zagrebu nalazi se u punom razvitku. Ukupna suma bilance iznosila je: 31. decembra 1927. Din. 40,856.000 31. decembra 1928. Din. 46,432.000 31. decembra 1929. Din. 56,413.000

Od godine 1926. na 1927. nema nikakvog porasta u bilanci, Godine 1928. imamo jedan porast od 6 a godine 1929. čak od 10 miliona dinara.

Jaki tempo porasta u bilanci a po tome i delatnost Jugoslavenskog Simensa, povoljni je znak ne samo po razvitak tog poduzeća nego i po razvitak naše privrede uopšte. Znači da se elektrifikacija u našoj državi intenzivno provodi. Bilo to kod uvađanja i proširenja električnog osvetljenja u pojedinim gradovima bilo to kod moderniziranja pogona u pojedinim fabrikama. Ne samo Jugoslavensko Simens nego i ostala poduzeća koja zastupaju strane elektrotehničke i mašinske koncerne rade dobro. Makar privredne prilike i ne bile povoljne, elektrifikacija se provodi ubrzanim tempom. Gotovo svake nedelje čitamo da ovo ili ono mesto uvađa električnu energiju. Pored toga proces industrijalizacije traje i dalje. Podižu se mnoge nove fabrike, naročito tekstilne, a postojeće se proširuju ı moderniziraju. Kod takvih prilika naravno da elekiro-tehničko] industriji ide dobro i da radi punom parom.

Stojimo i pred intenzivnijom elektrifikacijom čitavih krajeva. Nisu io više samo projekti nego osnove koje stoje pred. izvođenjem. U Dravskoj banovini radi se punim tempom. Udružene centrale Zagreb-Karlovac proširuju svoju mrežu do Koprivnice i dalje po podravini. Velika centrala u Fali spušta se sa svojom mrežom u Savsku banovinu. Ide se i za elektrifikacijom Primorske banovine. Na Gubavici izvršuju se naprave koje će povisiti godišnju produkciju za kojih 100 miliona kilovatsati. Bilance za 4 poslednje godine ovako izgledaju:

Aktiva 1929. 1928. 1927. 1926. Blagajna 94 70 167 125 Menice 253 2.331 1.466 1.047 Efekti 341 172 505 427 Dužnici 31.325 28.023 26.580 24.029 Roba 22.239 13.769 10.903 12.600 Zgrade i strojevi 1.161 1.322 1.360 1.398 Inventar 873 132 943 1.348

Разуа Glavnica 1.500 1.500 1.500 1.500 Rezerva 35 35 35 35 Verovnici 54.810 44.842 39.268 39.421 Dobitak 67 45 22 19 Ukupna bilanca 56.413 46.423 40.826 40.977