Народно благостање — додатак

Mod požarmog osiguranja:

Godina Premije štete Štete a % u hiljadama dinara 1927. 3.894 2.107 54.1 1928. 4.456 1.601 35.9 1929. 4.840 2.097 43.3

Kao najiteresantniju granu elementarnog odelenja mi

smo odvojili osiguranje požara od ostalih; slika, koju dobijemo, је veoma zdrava. Premije su u znafnom porastu, u toku poslednjih triju godina za skoro jedan milion dinara. Štete su se prema 1927. godini smanjile. U 1928. godini veoma snažno, za

500 hiljada, zbog čega je procentualan odnos šteta smanjen od |

54 od sto na 36 od sto. U 1929. godini štete se opet povećavaju na 2.1 milion, ali pri tome ostaje proceniualan odnos za čitavih 11 od sto povoljniji ,jer su se u to vreme premije znatno povećale. U godinama privredne depresije štete su uvek veće no inače; iskusivo je pokazalo, da ie baš osiguranje požara jako podvrgnuto tim uticajima; glavnu ulogu igraju i psihološki momenti; ako kod „Dunava” porast šteta u požarnoj grani nije prekoračio normalni odnos, znači, da je društvo prilikom sklapanja ugovora bilo skrajno rigorozno. Važnost reosiguranja (sve grane ukupno):

Godina Вишо-ргепије _ Мејо-ргепије u % u hiljadama dinara

1928. 13.771 4.952 35.96

1929. 14.271 5.482 38.41

Godina Bruto-štete Neto-štete u %

1928. 8.465 2.184 25.80

1929. 6.516 2.792 42.84

Kada u ovim dvema tabelama uporedimo procenat od ukupnih premija koje je društvo zadržalo za svoj sopstven račun, sa procentom od ukupnih šteta, koje je društvo snosilo na sopstven teret, onda vidimo da je „Dunav” imao pomoću reosiguranja: u 1928. godini priličnu uštedu na štetama (35.96 do 25.80 — 10.16%), a u 10929. godini, ne samo da nije imalo uštede, već i mali gubitak (42.84 do 38.41 — 4.40%). Na osnovu te uštede u jednoj godini i čak i malog gubitka u drugoj, moglo bi se zaključiti, da ima društvo kvotni ugovor o reosiguranju. Kod takvog ugovora je manjak uštede na štetama sredstvom reosiguranja naknađen fime, što se redovno od reosigurača naplaćuje veća provizija za reosiguravajući posao. Ona se naplaćuje zbog toga, što se kod kvotnog ugovora reosiguraču daje u reosiguranje jedan napred određeni deo, bez obzira na veličinu osigurane sume, zbog čega ima reosigurač da učestvuje u svima rizicima, kako lošijim tako i dobrim.

Kod svih grana ukupno, snosio je dakle reosigurač u 1928. godini 74.2 od sto a u 1929. godini samo 57.16 od sto isplaćenih šteta, dok je od naplaćenih premija primio u 1928. 205 dini 64.04 od sto, a u 1929. godini 61.59 od sto.

Takođe interesantno je kretanje reosiguranja kod požara:

Godina Bruto-premije Neto-premije u % 1928. 10.635 4.456 41.89 1929. 12577 4.840 43.38

Godina Bruto-šteta Neto-šteta 12% 1928. 4.696 1.601 34.09 1929. 4.708 2.097 44.54

Ovde ie „Dunav” sredstvom reosiguranja imao u 1928. godini uštedu na štetama od 7.80 od sto, a u narednoj godini neznatan gubitak od 1.16 od sto. Heparticija premija odnosno šteta u ovoj grani bila je dakle sledeća: u 1928. godini je od naplaćenih premija zadržalo društvo „Dunav” 41.89 od sto, a reosiguraču je ustupilo 58.11 od sto. Od isplaćenih šteta je otpalo na „Dunav” 34.09 od sto, a na reosigurača 65.91 od sto. U 1929. godini je primio reosigurač 56.62 od sto од naplaćenih premija, a za to je preuzeo isplatu od 55.46 od sto sviju šteta.

Zarada u elementarnom odelenju Pre no što pristupimo izračunavanju zarade u elementarnom odelenju, mi ćemo primera radi, izračunati zaradu u najvažnijem, požarnom odelenju, što će po svom rezultatu biti

| veoma informativno u pog.. *: zarade po svim granama.

U 1929. godini dobilanio sledeću sliku: (u hiljadama

dinara) Premije 4.840 Dažbine 1.428 Štete 2.097 Troškovi 1.136 Saldo — 2.743 Saldo 4- 202 Saldo premija u aktivi i pasivi — 101 Saldo nerešenih šteta u aktivi i pasivi + 194. Saldo | 9

iz toga izlazi, da je zarada u požarnom osiguranju iznosila u

| 1929. godini 3.128.000 dinara.

U pogledu na kretanje zarade po svim tekućim osiguravajućim poslovima elementara, daje nam objašnjenje donja

tablica: Prihodi 1927. 1928. 1929. u hiljadama dinara

Premije 4.556 5.102 5.488 Dažbine 1.968 2.047 2.245 Odobrenja providbe reosig. 1.750 1.780 1.997 Ukupno 8.274 8.929 9.730

Rashodi Štete 2.549 2.180 2.792 Provizije — 1.911 1.648 Upravni troškovi 5.861 3.909 4.650 Porezi — 397 521 Ukupno 8.410 8.397 9.617 Bruto zarada — 136. | 532 = 113

Iz ovih se pozicija vidi, da je 1928. godina bila najpovoljnija po preduzeće, iako su u 1929. godini postignute rekordne cifre; zbog toga je i u 1928. godini polučen najveći do-

'bitak od 532 hiliade dinara, a u 1929. godini samo 113 hiljada.

Ova izračunata zarada je bruto; na čistu zaradu utiču još i odnosi između aktivnih i pasivnih prenosnih premija, saldo rezerva od nerešenih šteta, razni otpisi, prenosi i i. d.

Prema tome je čista zarada u elementarno] grani sledeća:

1927. · 1928. 1929.

Zarada na tek. osig. poslu — 136 532 — 113 Zarada na pren. premijama — 184 — 230 — 123 Zarada na nerešenim štetama + 40. „417 251 Otpisi kursne razlike — 10 4- 655 — 53 Dohodak uloženih glavnica - 169 -- 112 + 49 Prenos dobiti iz ran. godina 4 23 - 25 —+— 29 Čista zarada —-- 268 —- 261 —- 266

Čista zarada je skoro potpuno nepromenjena i iznosi 260 hiljada dinara. Il. Osiguranje života. Račun gubitkaidobitka.

Rashodi 1927. 1928. 1929. Uplate dospelih glavnica 479 - 528 710 Otkupljene polise 114 307 303 'Režija i provizija 1.776 2.640 3.356 Otpisi i gubitak na kursu 89 26 34 Rezerva za nerešene štete 50 57 120 Hatna rezerva 12 12 12 Premijska rezerva i prenosi premija 6.194 8.578 10.921

— 18 20

Dobit