Народно благостање — додатак

52

У погледу територијалне репартиције појединих чековних комитената истиче се Загреб на прво место са 5,663 у 1930. год.; затим Љубљана са 5,430, Београд са 4300, Сарајево са 2799, затим Скопље са 1001. Ако се узме број становника у обзир, онда Београд има најмањи број чековних рачуна. Ако се пак има у виду привредна структура околине, онда је ова подела сасвим природна. Београд је чиновничко место, док се велике индустрије и трговина сконцентришу све више у Загребу, Љубљани и Сарајеву па и у Скопљу. Истина Београд показује највећи пораст између 1920. и 1930. године према осталим варошима, али ако се буде тим темпом повећавало стање чековних рачуна у Београду, требаће још неколико година па да стигне Загреб и Љубљану. При томе свакако има још и једна друга олакшица у корист Београда, а то је да неке од ових места познају установу чековских промета још пре рата, док се Београд са појавом наше Поштанске штедионице први пут срео са том врстом благајничке службе.

Најзад треба истаћи да последних година Поштанска штедионица јако форсира међународни вирмански промет. Она има комитенте готово у свима земљама На примеру 1930. год. укупан међународни вирмански промет Поштанске штедионице износи 27 милиона динара од чега је 23,6 дозначено у иностранство, а 3,7 дозначено из иностранства. Штедни промет.

Штедни промет Поштанске штедионице учинио је огроман напредак у 1930. год. Број улагача попео се од 12.503 у 1926. год. на 127.196 у 1930. год. Износ улога попео се од 8,4 на 210 милиона динара. Просечно пада на једну књижицу улог од 1,647,95 динара. Поштанска штедионица плаћа камату од 5% на улог до 50.000 динара, 4% преко 50.000 динара, а 6% на исељеничке улоге до 250:000 динара. Штедни промет је доцнијега датума код Поштанске штедионице. Првобитно се није намеравало да она негује и · штедњу, већ да остане искључиво благајничка установа. Међутим како у већем делу земље сем банака нема других локалних депозитних установа (као што су задруге којих има у сваком селу у другим земљама), то је сеоски штедиша код нас приморан да носи своју уштеђевину у варош, а то је врло велика отежица (док се за неговање штедње у другим земљама стварају небројене олакшице, па чаки прописи да морају да раде и недељом поједине депозитне установе). |

Поштанска штедионица је са тога гледишта у одличном положају. Она има 480 филијала у земљи, које могу да примају улоге на штедњу. Није се намеравало да она конкурише осталим нашим депозитним установама, због тога је Поштанска штедионица обратила највећу пажњу штедњи код деце и уопште економски слабих. Ми смо већ ранијих година у анализи њезиних биланса истакли велику важност њезине интензивне пропаганде штедње по школама, јер сматрамо да је штедња навика, а не урођена особина и да се рационалним обрађивањем омладине може да учини преокрет у погледу штедње која може да буде судбоносна за будућност народа. Од 127.196 улога 54.540 падају на ђаке, 11.462 на жандарме, 10.495 на држ. чиновнике и службенике, 7.428 децу, 4.135 послугу, 4133 учитеље и т. д. Она је увела и награде за најбоље ученике у виду уложних књижица од по 100 динара. Да при том великом броју улагача из свих крајева наше земље мора бити и неуспелих покушаја по себи се разуме. Има улога, по којима се сем првог улога не улаже ништа више. Тих „умртвљених“ улога, како их зове Поштанска штедионица, било је крајем 1930. год. нешто преко 6.000. Они су 1930. издвојени у засебну групу.

Исељеничких улога било је свега 6,6 милиона динара. Оних преко 50.000 динара 27 милиона динара, а испод 50.000

динара, 177,3 милиона динара. Међ њима има три улога преко једног милиона, 2 до једног милиона, 14 до пола милиона и 47 до 250.000 динара. Иако на улоге Поштанска штедионица плаћа свега 4%, — што је свакако мање но што плаћа Државна хипотекарна банка и остале приватне депозатне установе, — ипак се примећује пораст ове позиције, Интересантно би било знати у којим се крајевима појављују ови голијат улози код Поштанске штедионице.

Не можемо завршити овај преглед кретања штедног промета код Поштанске штедионице, а да не укажемо на једну необичну појаву. У току 1930 године уплаћено је 256 милиона, а 156 милиона подигнуто. Укупно је била уплата 331.000, а исплата 181.000 односно укупан број манипулација 512.000. Ми не знамо колики је био просечан број улога у теку 1930. год., али ако би се узело да је било 80.000 (на крају године 127.000) онда излази да је просечно по једном улогу било одприлике шест манипулација и то четири уплатне и две исплатне.

У вези с овим у годишњем извештају указује се на једну карактеристичну појаву сезонских кретања улога на штедњу. Пред велике празнике, у почетку зиме, врло су ретке исплате. У првој половини месеца преовлађују уплате, у другој су уплате равне исплатама или су чак исплате веће. Даље у јуну месецу почињу улози снажније да расту, . у јулу достижу кулминацију и у августу су још увек јаки, а у септембру слабе. То је у вези са летњим путовањима. У извештају се каже да су уложне књижице постале „домаћа каса“ у многим породицама. Ми бисмо то другојаче формулисали, на име да један велики део штедног промета у ствари има карактер благ. промета, било у месту било на путу. Штедне су књижице у ствари чековни рачуни и циркуларно путничко писмо. Није сваки дорастао манипулацијама потребним за чековски промет (иако је доста прост). Међутим сваки мало писмен човек је способан да манипулише уложном књижицом. Због тога она у великој мери сурогира чековски промет.

Активни кредитни послови.

Рачун изравнања

Актива : 1927. г. 1928. г. 1929. г. 1930. г. Готовина : у благајни 47420 32459 49.096 45.706 код Народне банке 139.327 75:31 341.371 26344! укупно 186.747 107.830 390.467 309.147 Дужници : | по тек. рачунима 433.577 297.953 311.947 381.527 по ломбарду 47.157 101.858 99.556 164.759 разни 1423 29.139 —— укупно 482.157 428.951 411.503 546.287 Харт. од вред. бонови 28.734 131.324 206.181 344.288 Разна актива — 1.668 2.216 2.481 Непокретности 35.903 38.248 49.632 53.036 Инвентар 5.687 5.602 5.414 5.314 Оставе 731.849 861.814 821.211 1.121.359 Прелазне активе 26.604 73.564 47.279 70.093 Пасива : Улози на штедњу 23.017 36.392 106.614 203.353 на чековним рачунима 622.683 474.801 716.677 712.598 отказани — 191.858 196.826 266.189 укупно 645.700 703.051 1.020.118 1.182.141 Пов. по тек. рачунима (пролазно) 26.362 1.965 3.149 54.359 Резервни фонд 20.000 20.000 20.000 30.508 Остављачи 737.849. 861.814 821.211 1.121.359