Народно благостање — додатак

_ iz gornje tablice vidimo, da se Vračarska štedionica posle rata gigantski razvijala. Ona od 1928. .godine radi sa punom uplaćenom glavnicom od 10 miliona dinara. Ulozi na štednju pokazuju stalno napredak, premda je on vrlo umeren, tako da su 1927. godine 25,5 miliona dinara. Reeskont iznosio je 1930. godine milion dinara na suprot 3,3 miliona 1929. godine, iz čega izlazi da je Štedionica saturirana kapitalom i da zbog toga nije forsirala posao sa ulozima na štednju. Dok su se razne pozicije u pasivi prilično umerenim tempom kretale napred, dotle rezervni fondovi pokazuju gigantski napredak: od 6,2 miliona 1927. skaču na 11 miliona 1930. godine. Vračarska štediomica ima čitav spisak raznih fondova u pasivi od kojih je najveći osnovni rezervni sa 3,8 miliona din., zatim fond za razliku na kursu hartija od vrednosti 3,3 miliona, zatim dolaze dividende, valorizacioni i amortizacioni Ribarske banje, svi preko milion dinara. Najveći deo obrtnog kapitala uložen je pre svega u menice (okruglo 25 miliona dinara), zatim tekući računi 8 miliona dinara i tek na treće mesto dolazi Ribarska banja sa 4 miliona dinara.

Po veličini plasmana angažman u Ribarskoi banji dolazi tek na peto mesto t. j. posle menica, tekućih računa i hartija od vrednosti, pa tek posle toga dolaze zgrade u Beogradu, koje iznose nešto malo manje od ukupnog angažmana u RHibarskoj banji, koji je 1928. godine izneo 4,005.000 a 1930. godine 4,040.000 dinara. Kao što iz ovoga vidimo, angažman u Hic barskoj banji posle rata nije se mogao razvijati onim tempom kojim se razvijao volumen poslova Vračarske štedionice. Ribarska banja je saturirana u pogledu investicija. Ona ima sve što je prema njenom stanju i Zahtevu publike potrebno i zbog toga nisu potrebne dalje investicije. Bilo bi nezgodno kad bi Štedionica morala da pravi nove investicije s obzirom na UgOVOr O koncesiji, pošto mora sve nepokreinosti da preda državi besplatno po isteku koncesije. Naprotiv ona ima potrebu da što intenzivnije amortizira investicije, kako bi povukla celokupan kapital uložen u iste (što je u ostalom velikim delom urađeno počevši još od 1908. godine). Dok je pre rata Ribarska banja angažovala trećinu celokupnog obrtnog kapitala Štedionice, odnosno 33%, dotle u 1930. godini angažuje ona svega dvanaesti deo odnosno nešto preko 8% celokupnog obrtnog kapitala Štedionice. Time se znatno poboljšao likviditet štedionice u jednom poslu koji se po sebi smatra za nelikvidan.

U 1930. godini bruto prihod Hibarske banje iznosio je 680.000 dinara i to od kupanja 182.000, od zakupa lokala i stanova 487.000 i raznih prihoda okruglo 8000 dinara. Ako ove prihode uporedimo sa onim iz 1908. godine, onda ćemo videti da prihod od kupanja iz 1908. godine iznosi 18,6 hiljada a 1930. godine 182.000, to znači da u 1930. godini ne iznosi koliko je iznosio 1908. godine kad se uporede valutarne vrednosti jednog i drugog dinara, bez obzira na njihovu kupovnu snagu. Od; stanova i lokala 1908. godine dobilo se 46.000 a 1930. godine 487.000 ,a to je valutarno toliko isto. Kao što vidimo velike promene usled Svetskoga rata, a naročito depresiacija dinara, misu ništa koristile Vračarskoj štedionici u njenoj eksploataciji Ribarske banje. Prihodi su ostali u osnovi manji no što su bili 1908. godine; cene nisu mogle da se podignu u srazmeri u kojoj je opala kupovna snaga dinara.

IKad se odbiju režijski troškovi od 197.000 dinara onda ostaje čist prihod naravno bez odbitka amortizacije i dotacije od 480.000 dinara. Bilans pokazuje istina da je Vračarska štedionica uložila svega 4 miliona dinara u Hibarsku banju, ali to nije prava vrednost. Štedionica nije mogla da valorizira svoje predratne nepokreinosti u punoj vrednosti, već samo u meri u kojoj dopušta zakon o valorizaciji te prema tome se ne vidi prava vrednost, ali kako su investicije iznosile 1908. godine preko skoro 600.000 dinara to znači da bi prema Rkupovnoj snazi dinara valofiziranje investicija u banji iznosilo 8 miliona dinara najmanje. U tome slučaju čist prihod od 457.000 dinara ne bi bilo nikakvo naročito ukamaćenje. Pri tome treba imati naročito još u vidu da se od toga prihoda imaju odbiti amortizacije,

|

55

koje su u toliko potrebnije što Štedionica ima po isteku koncesije da preda državi celokupne instalacije besplatno i ima да daje 10% sanitetskom fondu. Ma kojom metodom da se izračuna čista dobit, uvek bi se došlo do toga da eksploatacija Hibarske banie posle rata nije tako sjajan posao kao što se to očekivalo od strane onih koji su pre rata napadali tu koncesiju.

Ukupna dobit štedioničina na bankarskom poslu iznosila je 1930. godine 1,300.000 dinara a čista dobit banje po njezinom računi, iznosi 230.000 dinara.

Vračarska štedionica se već u veliko razvila kao bankarska institucija tako da za sudbu njezinog računa gubitka i dobitka ne bi bio od uticaja ni prestanak koncesije Ribarske banje. Na njezinu glavnicu i rezervne fondove od 21. milion dinara i na nova sopstvena sredstva najmanje 3 miliona dinara koliko Štedionica mora u toku isteka koncesije da oltpiše od nepokretnosti ona može da razvije uspešno svoj bankarski posao i bez RHibarske banje, ako bi se odlučila da napusti koncesiju po isteku — koja naravno još nije istekla. Kao mnogo unosniji pokazao se plasman kapitala u beogradske nepokretnosti. Na ukupnu sumu od 3,2 miliona dinara koliko iskazuje Štedio-

nica kao nepokretnost u bilansu za 1930. godinu iskazuje ona

kao prihod 723.000 dinara, to je preko 22%.

Neto zarada iznosi 1,033.000 dinara od čega se jedan milion deli na dividende, 50 dinara po akciji od 500 dinara odnosno 10%. Akcije su u čvrstim rukama, u toj meri da se uopšte ne pojavljuju na beogradskoj berzi.

SMEDEREVSKA KREDITNA BANKA, BEOGRAD.

Kroz mesec i po dana (14. aprila ove godine) napuniće Smederevska kreditna banka 60 godina. Smederevska kreditna banka je najstarija od postojećih banaka Kraljevine Srbije. Prva Srpska banka osnovana 609. godine odavno je propala. Istina 1871. godine osnovane su istovremeno tri banke: Beogradski kreditni zavod, Smederevska kreditna banka i Valjevska štedionica, ali je od njih najstarija Smederevska kreditna banka. Prema tome po starosti Smederevska kreditna banka zauzima u srbijanskom bankarstvu onaj isti položaj koji Prva hrvatska štedionica u Hrvatskoj i Slavoniji. Mi čak nalazimo da se od strane sviju onih kojima nije zadatak samo da zarađuju, već da vode računa i o moralnim kategorijama našeg javnog života, ne poklanja dovolino pažnje Smederevskoj kreditnoj banci kao najstarijoj banci Kraljevine Srbije. A i banka pokazuje suviše skromnosti, jer ničim ne pokušava da impozira taj svoj rang našoj javnosti. |

Istorija Smederevske kreditne banke bila bi od dragocene koristi po našu istoriju uopšte i zato se ne može dovoljno odati priznanje g. Nikoli Dimitrijeviću, njezinom direktoru, koji je dao sebi truda da prikupi sve podatke, koji su još postojali, o njezinom radu od samog posfanka. U dva pravca specijalno je istorija Smederevske kreditne banke od dragocene vrednosti: prvo sa gledišta razvića privredne strukture nekadanje Kneževine i docnije Kraljevine Srbije i drugo sa gledišta uloge grada Smedereva u toj istoriji. Naše generacije nemaju ni pojma o značaju koji je imalo Smederevo u ekonomskom životu Kneževine i Kraljevine Srbije. Koliko ima njih koji znaju da je Smederevo u pogledu izvozne trgovine imalo mnogo veći značaj nego Beograd i da je tek osamdesetih godina Beograd počeo postepeno da uzima rang Smederevu. Do izgradnje železnice Beograd Niš, Niš—Vranje i, Niš—Pitot Smederevo je bilo najvažniji emporijum izvozne trgovine Kneževine Srbije, dok je Beograd bio glavna uvozna stanica. Smederevo je bilo glavna izvozna stanica za vunu, kože, svinje, šišarke i ostalu sirovinu iz, cele Srbije.

iSmederevo je bilo blizu Beograda i pošto je u to doba već u veliko postojao brodarski saobraćaj to je i otstojanje međ njima bilo skraćeno i komunikacija vrlo laka. Jedan veliki deo beogradskih trgovaca spustio se u Smederevo da trguje, isto tako jedan deo smederevskih bio je u Beogradu. Međ njima je bilo prijateljskih i rođačkih vrlo intimnih veza. Sama Smede-