Народно благостање — додатак
Додатан ТОДИНА Ш
АН
Садржај:
Веогтадзка тадгива — Beograd
Љубљанска кредитна банка — Љубљана
Хрватска пољоделска банка — Загреб Међународна банка — Загреб Велико-бечкеречка фабрика шећера —
BEOGRADSKA ZADRUGA — BEOGRAD:.*)
; Krajem 1929. godine uprava Beogradske zadruge donela je odluka — za što je prethodno bila ovlašćena od zbora akcionara (a i nadzorna vlast je dala odobrenje) — da povisi glavnicu od 40 miliona za 10 miliona na 50 miliona dinara, izdavanjem 2500 komada akcija novog kola od po 4000 dinara nominalne vrednosti. Međutim, taj je upis u 1930. godini storniran, usled toga, što su se stari akcionari bunili i žalili na upis. Da je do toga došlo, Beogradska zadruga ogrešila bi se protivu svoje dosadašnje prakse. Slabo je poznato, da su akcionari Beogradske zadruge samo jedan put efektivno uplatili svoje akcije. To je bilo 1882. godine, prilikom osnivanja, kad se Beogradska zadruga zvala „Beogradska zadruga za međusobno pomaganje i štednju”. U ono doba bila je još zadruga (dok je sada odavno već akcionarsko društvo); njezina glavnica je bila podeljena na kolo od po 400.000 dinara, a svako kolo na 4000 udela od po 100 dinara, koji su se uplaćivali prinudnim nedeljnim uplatama od po 50 para, tako da je svaki udeo bio uplaćen za 200 nedelja. Kad je jedno kolo bilo uplaćeno, raspisan je upis za drugo kolo i t. d. sve dok nije glavnica dostigla 1 milion dinara. Onda se prestalo sa uplaćivanjem udela.
· Od onog doba glavnica je četiri puta povišena; 1910. godine na 2.5 miliona, 1922. godine na 10 miliona, 1926. godine na 20 miliona, a 1929. godine — nakon izvršene valorizacije na 40 miliona dinara, uvek upotrebom sopstvenih rezervnih fondova. Smatramo da je to jedinstveni slučaj u istoriji našeg bankarstva, da jedan novčani zavod povisuje svoju glavnicu od efektivno uplaćenog jednog miliona dinara u toku godina na četrdesetostruki iznos (naravno nominalno) i to samo pomoću rezerve — a ne putem novih emisija.
| ___U 1930. godini za Beogradsku zadrugu ne postoji privredna depresija, ni smanjenje volumena poslova. Naprotiv, ona je baš u toj godini pokazala veoma lep napredak, kome je uostalom dala vrlo vidan izražaj: uprava je predložila a glavna skupština odobrila, da se za 1930. godinu povisi dividenda od 400 (koliko je iznosila 1929. godine) na 500 dinara! To će za 1930. godinu biti jedinstven slučaj kod naših vodećih banaka.
= Posle smrti Luke Čelovića, osnivača, pretsednika i dugogodišnjeg diktatora Beogradske zadruge (u 1929. godini) u upravu je ušao nov duh,
Napušta se princip centralizacije — uprava naime Oobiavljuje ,da će u skoro vreme proširiti svoj delokrug postupnim
*) Za 1929. g. bilans je analiziran u dođatku „Narodnog Blagostanja” za 1930. g., br. 28, str. 124, a za 1928. g. u br. 16., str:: 250:12:1020 godine, |L 5 5 Li с БН
БЕОГРАД, 28 МАРТ 1931.
„Народном Благостању“
БРОЈ 13
Вел. Бечкерек
otvaranjem izvesnog broja filiala u svim većim centrima države, a naročito u Južnoj Srbiji, koja još uvek pruža široko polje za rad. :
Napustiće se čak i dugogodišnja rezidenca u Savamali; uprava je usvojila ideju, da pristupi zidanju jedne velelepne palate na svome imanju kod Kneževog Spomenika a sa definitivnom odlukom samo još čeka, da se dovrši regulacioni plan Pozorišnog trga. Na toj odluci možemo upravi samo da čestitamo već i zbog toga, Što smo uvereni, da će njihova palata u nekoliko da ulepša naružno lice beogradsko sa palatom njihovog suseda i konkurenta. |
Na reorganizaciji osiguravajućeg posla — tehničkog i komercijalnog — radi se punom parom, sada već dve godine — i to je veoma pohvalno, već i zbog toga, što je zadruga пајstarije domaće osiguravajuće društvo i što kod nje zbilia postoje svi uslovi ,da se posao u Što većoj meri razgrani.
Ipak moramo upravi Beogradske zadruge učiniti jedan prekor; ona je naime u poslednjim dvema godinama napustila tradicionalnu i potrebnu praksu što preglednijeg i jasnijeg sa- stavljanja godišnjih izveštaja i komentarisanja bilansa; u izveštajima o bančinom radu za 1929. i 1930. godinu uzalud smo tražili detaljnija obrazloženja sastava rezervnih fondova, sastava njihovih vrednosti, specifikacije portfelja hartija od vrednosti i t. d. Direkcija nam je na razna naša pitanja sa objašnjenjima ljubazno išla u susret ,ali uprkos tome smatramo, da bi širi publicitet izveštaja i po zavod bio od koristi. Bar u onim granicama, kojim se to praktikovalo do 1929. godine.
Polet kao i povećanje volumena poslova Beogradske zadruge pokazuje nam donja tablica uporednog kretanja glavnih bilansnih pozicija za poslednje četiri godine:
~
Račun izravnanja.
Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara
Blagajna 1.913 1.449 1.321 1.323 Menice 46.985 43.242 70.111 76.175 Hartije od vrednosti 13.895 27.148 34,285 36.122 Zajmovi na lomb. i pol. 1.138 2:373 2.498 2.185 Dužnici po tek. rač. 29.722 25.942 35.437 38.899 Vrednost rez. fondova 25.535 39.297 30.909 24.414 Vrednost pens. fonda — — 9.884 10.795 Nepokretnosti 3.158 9.833 9.833 10.767 Nameštaj — dinara У 3 3 3 Razni računi 86.512 182.322 ~ 166.677 231.621