Народно благостање — додатак

110.

Заложнице 37.077 || 38854 36.8511 Комуналне обвезнице 6.596 6.476 6.349 | Улошци на књижице 266.542. 265.744 288.165 Текући рачуни 255.328 344.114 340.792 Веровници 740.307 688.050 340.930 Добит 22.006 23.643 19.459 Укупна биланса 1,563.052 1,603.804 = 1,307.328.

Опадање веровника било је запажено већ 1929. године, кад су према 1928. опали за неких 50 милиона. Код текућих рачуна стање је у главноме исто као и 1929. године.

Развитак уложака је код Југославен. удружене банке нарочито интересантан. Године 1929. улошци су били опали за милион динара. Прошле године имамо пораст од 23 милиона динара. Међутим ако имамо у виду да је Југославенска удружена банка прошле године своју новосадску филијалу са свим активима и пасивима препустила Трговачкој и обртној банци и да је та филијала имала уложака концем 1929 год. за 25 милиона динара, онда је стваран прираст нових уложака износио прошле године око 50 милиона динара. А тај пораст уложака најбоље карактеризира поверење које се има у Југославенску удружену банку. Томе наравно доприноси и знатан број филиала, Прошле године најављено отварање већег бројг филиала није могло бити у пуној мери остварено, с обзиром на привредне прилике. Дошло је до отварања једино филиале у Панчеву док је афилијација „Банка Вардар. у Скопљу поред филијале у Битољу основала и филијалу у Косовској Митровици.

Благајна показује концем 1930. године далеко веће стање него концем 1929. године. Потраживања код новчаних завода нешто су слабија, тако да се промене у свим тим позицијама компензирају.

Хипотеке су у опадању. Хипотекарни посао акционарских банака зависи код нас само од могућности пласирања заложнипа. А за њихово јаче пласирање није још дошло време. Поред тога у извештају се наводи, да су услови, под којима би се данас могли поделити хипотекарни кредити претешки, да би се завод пуном паром могао посветити тој грани. Законска стабилизација динара и спуштање каматне стопе измениће ситуацију и у том погледу.

Ефекти су нешто порасли. Из спецификације коју налазимо у билансу за 1930. годину видимо, да се ефекти састоје од 31.182.303 дин. државних папира; 31.330.179 дин. банке и транспортна подузећа и 13.112.966 дин. разне индустрије. Ангажман у индустрији, како видимо, није знатан дотично није високо билансиран. То је обзиром на постојеће прилике добро, јер због тога се од те позиције билансе немамо бојати никаквих изненађења.

И менице су, супротно другим банкама знатно редуциране. То је у вези са предајом новосадске фиилјале Трговачкој и обртној банци у Новом Саду.

Чисти је добитак за 4 милиона мањи него 1929. године. То је донекле у вези са снижењем каматњака као и смањењем волумена послова.

Рачун добитка и губитка овако изгледа;

Приходи: 1928 г. 1929 г. 1930 г. - у хиљадама динара

Камате 63.741 66.375 59.338 Девизе и ефекти 5.695 6.942 6.867 Провидба 13.436 15.449 14.309 Некретнине 919 1.363 1.187 ГРасходи :

Управни трошкови 22.525 "24784 23.222 Порези 9.464 6.095 4.463 Камата 29.796 35.608 35.434 Добитак 22.006 23.643 19.459

Нето приходи на каматама износили су 1920. год. нешто преко 30 милиона динара. Прошле године само 24 милиона. једино од редукције нето прихода камата долази снижење добитка. Управни трошкови могли су бити, такође редуцирани.

Како се из извештаја сазнаје многобројна афилирана предузећа развијала су се прошле године у главном повољно.

Снижење дивиденде од 20 на 16 динара није у већој мери деловала на курс дионица. То најбоље показује поверење које ужива Југославенска удружена банка у нашој привреди, дотично људи који јој стоје на челу.

ЈУГОСЛОВЕНСКА БАНКА Д. Д. — ЗАГРЕБ“)

Што се тиче укупне суме билансе Југословенске банке за 1930. годину, нарочато њеног упоређења са укуљвом билансом ранијих година, она је у порасту. Што се тиче чистог добитка, за прошлу годину исплаћује се дивиденда од 7% док се је ранијих година исплаћивало 8%.

Укупна сума билансе Југословенске банке износила је већ неколико година једну милијарду динара. Године 1927. била је милијарду и 3 милиона, 1928. године равно милијарду динара, године 1929. укупна сума опет износи милијарду и 3 милиона. Већ је изгледало да се Југословенска банка никако не може да макне од те милијарде.

Међутим укупна биланса за прошлу годину износи милијарду и 71 милион. С обзиром на време у коме се налазимо и на прилике новчаног тржишта, тај је пораст укупне билансе нарочито карактеристичан.

Југословенска банка налази се већ неколико година на трећем месту наших приватних новчаних завода. И по висини укупне билансе и по властитим сретствима. Ту позицију тешко да јој у догледно време одузме неки други завод осим ако не би дошло до фузије неколико већих завода. Међутим о фузијама тих димензија за сада нема ни говора.

Снижење дивиденде за 1% више одговара једном принципијелном становишту него можда стварној потреби. Новчани заводи у Европи приступили су снижењу дивиденде и то не за 1% него одмах за неколико %. Поред не“ мачких банака у томе предњачи и знатан број чехословачких. На челу Југословенске банке налазе се људи који излаз из наше данашње привредне депресије виде у снижењу плата и надница. Ако је пољопривреда била приморана да преполови своје цене, не могу ни индустрија ни трговина да остану код ранијих цена. А да индустрија и трговина могу радикално снизити цене потребно је да се приступи снижењу плата и надница. А онда је логично да се и капитал, који је пласиран у разне папире, улошке и слично, задовољи и нижим укамаћењем. Код уложака то се проводи већ дуље времена. Потребно је да и код ефеката дође до снижења ренте. +

Покушавало се је деловати на све загребачке банке да приступе спуштању дивиденде и да тако и оне акцептирају погоршање привредне ситуације и потребу да се свако задовољи мањим приходима. Кад то није успело (јер неки заводи с обзиром на њихову главну карактеристику уложног завода нису пристали на предложену редукцију), поједини заводи су на своју руку приступили редукцији дивиденде, Наглашавамо да у CBHM. случајевима није било стварне потребе за редукцијом дивиденде. Југословенска банка да је хтела могла је још лако да избије чисти добитак од још једног милиона динара, и да плати исту диви-

жу За 1929. годину биланс је анализиран У додатку „Народног Благостања“ од 5. априла 1930. године број 12. страна 61. ~