Народно благостање — додатак

лиз

БИЛА

Додатан „Народном Благостању“

ГОДИНА Ш

Садржај:

БЕОГРАД, 23. МАЈ 1931.

БРОЈ 21

Šumsko-industrisko preduzeće Dobrljin-Dr var a. d. — Sarajevo — Beograd „Негсег -Возпа", opšte osiguravajuće društvo — Beograd

Бродарско |акционарско друштво „Оцеанија" — Београд- Сушак „Загорка д. д. за грађевну индустрију — Загреб

Прва хрватска творница уља д. д. — Загреб

ŠUMSKO-INDUSTRIISKO PREDUZEĆE DOBRLJIN-DRVAR A. D. SARAJEVO—BEOGRAD*)

Prilikom analiziranja bilansa ovog našeg najvećeg šumskog preduzeća za 1920. godinu, mi smo podvukli, da je to bila jedna od najmarkantnijih posleratnih godina pošto se u toj gOdini punom energijom pristupilo raščišćavanju. Sa zadovolistvom možemo konstatovati, da je sve ono, što se u posleratnim gOdinama radilo sa Šipadom i u njemu, odnosno sve ono Šio se nije uradilo — odavno već likvidirano. To su bile stvari o kojma bi se u ostalom mogli pisati romani.

U koliko je 1929. godina bila važna kao godina renesansa šipada, kada su definitivno prečišćeni i utvrđeni imovinski odnosi tog državnog goliat preduzeća, u toliko istoj meri je važna i 1930. godina, u kojoj je nastavljeno čišćenje, u pravcu unutarnje reorganizacije.

Ko je i šta je Šumsko-industrijsko preduzeće DobrljinDrvar a. d„ kako je nastalo i kako se razvijalo, prošle godine smo veoma detalno izložili. U 1930. godini su poslovi oko reorganizacije bili u mnogome otežani, pošto se uz sve neprilike pojavila još i teška depresija na međunarodnom tržištu drveta. Šipadova proizvodnja је sa 70 do 90% upućena na izvoz i fa je činjenica imala {oš i to neprijatno dejstvo, da posledice reorganizacije |oš nisu mogle pokazati sve svoje povoljne sfrane. Ali smatramo, да je Šipad uprkos svih teških prilika, koje su uostalom bile van domašaja njegovih novih upravliača — poznatih kao visoko stručni i ozbilini ljudi — vanrednim uspehom završio 1930. godinu.

Naročito u drugoj polovini prošle godine, kada je depresija na svetskom tržištu drveta zauzela upravo katastrofalne dimenzije (uzroci su danas više no poznati), nalazio se Šipad u nepovolinoj situaciji. Raspolagao je naiviše drvetom slabog kvaliteta, a to kao posledica šumsko-sanitartnih mera. U periodu 1929—1930. godine posečeno je blizu 400 hiljada kub. metara stabala, napadnutih od šumskih štetočina. Time je zaraza šuma svedena na neopasan obim, ali je sa druge strane lager robe lošijeg kvaliteta znatno bio povećan i to baš u doba, kad se je u inostranstvu mogao plasirati samo prvovrstan kvalitet (уеlike širine i dužine); za stabla — sušike uopšte se nije mogla postići konvenijencija.

Pod ovakvim uslovima mnoga su naša šumska preduzeća obustavila svoju produkciju, a druga opet bila prinuđena, da izvrše opsežne redukcije, što kod Šipada nije bio slučaj.

*) Za 1920. godinu bilans je analiziran u dodatku „Narodnog Blagostanja”, broj 22. od 31 maja 1930, godine, strana 99. : | | i

Uprava Šipada je za 1930. godinu zajedno sa bilansom publikovala i veoma opširan i brižljivo sastavljen izveštaj, iz koga vadimo najinteresantnije podatke o uspehu proizvodnje u 1930. godini: posečeno je ukupno 700.937 kubika drveta (526.292 kubika četinara i 174.618 kubika listara). Zajedno sa zalihama stečenim na poče{tku 1930. godine lager iznosi 961.112 kubika; od toga je bilo 404 hiljada kubika tehničkog, 162 hiljade celuloznog i 300 hiljada kubika raznog drveta. Drvenog ugljena proizvedeno je 314 tona, koji je upotrebljen za vlastite svrhe.

sumskih požara u 1930. godini nije bilo. Kod šumskih manipulacija bilo je zaposleno preko cele godine prosečno dnevno 2519 radnika.

Obe strugare u Drvaru i Dobrljinu radile su kroz čitavu godinu sa po tri smene, izuzev prekida od 27 dana, kada su radnicu u Drvaru stupili u štrajk (u oktobru 1930. godine) da bi sprečili sniženje nadnica, koje su kod mnogih drugih preduzeća stvarno bile snižene; kod Šipada međutim do toga nije došlo i radnici su se ponovo vratili na posao.

Strugare su preradile svega 320.59 hiljada kubika oblovine (178.128 kubika u Drvaru i 142.462 kubika u Dobrljinu). a procenat iskorišćenja je u obema strugarama iznosio oko 54%; prosečno svakog dana kroz celu godinu je na strugarama bilo zaposleno 1.775 radnika sa 480 hiljada nadnica.

Šipad ima ogromna stovarišta: u Šibeniku i na Sušaku; u Šibenik je u toku 1930. godine bilo ekspedovano ukupno razne građe 113.246.5 kub. metara, a u Sušak 6.700.9 kub. metara; izvezeno je iz Šibenika 110.966.6 kub. metara a sa Sušaka 7.651.1 kub. metara. Veoma interesantna je i konstatacija, da je uprkos znatno pogoršanih prilika ekspedovano u inostranstvo svega 114.434.3 a u zemlji je prodato 35.218.3 kub. metra. Ukupna prođa dostiže dakle 149.652.609 kub. metara rezane građe, a to je samo za 5.911.2 kubika manje od 1929. godine. Manjak prođe iznosi dakle jedva 4%, i to zbilja nije mnogo. Na stovarištu u Šibeniku bilo je zaposleno prosečno dnevno 200 radnika sa 52.646 nadnica; na Sušaku je rad obavljen od strane zakupca.

Šipad ima i veoma opsežnu mrežu sopstvenih železnica; 350 kilometara je u službi javnog saobraćaja, a 320 kilometara je šumskih železnica, isključivo za transport balvana i drveta u strugare. Pruge javnog saobraćaja podeljene su na tri kraka: 1) Prijedor—Knin sa ogrankom Suhača--Sanski Most; 2) Srnetica—Mlinište i 3) Milinište—Jajce; ova treća pruga je svojina Ministarstva vojske i mornarice, a odstupljena je Šipadu u eksploataciju. Ovaj krak prolazi kroz najsiromašniji deo Vrbaske banovine, zbog čega je uvek deficitaran — u ovoj godini za 1.70 miliona dinara što je pokriveno suficitom pruge Prijedor —Knin. Rad svih tih železnica je u 1930. godini bio skroz normalan (u 1929. godini je rad bio obustavljen za 3 meseca zbog klimatskih neprilika). Ukupni prihodi železnica iznosili su 22.16