Народно благостање — додатак

212

БОКЕШКА БАНКА У КОТОРУ — КОТОР.

„Код нас у Боки, откако је пропало једро, не може бити говора о каквом великом раду. Све је то ситно и малево“ — каже се у јубиларном извештају Бокешке банке за прошлу годину, у којој је навршена десетогодишњица рада. И Бокешка банка је малена, али релативно посматрано, неверовано снажна. Иако је њезин развој повољан и њезина структура скроз здрава, ипак је извештај рада састављен толиком горчином и песимизмом, да је јединствен. Ту читамо, да су крајеви око Боке а и сама Бока препу“ штени сами себи, без помоћи, а кад је до исте и дошло, она се је нерационално расипала и ст. д.

(О своме раду, банка подвлачи, да је снизила камату на 14 од сто. Она је у првом реду потпомагала сељаштво, ва које вели да је доста задужено. „Надали смо се, да ће се добар део одужити преко Привилеговане Аграрне банке, али се наша очекивања нису испунила. Нису ретки случајеви, да сељаци моле за зајам код домаћих новчаних завода, да би отплатили своје дуговање према Привилегованој аграрној банци. И ми бисмо с наше стране замолили надлежне, да би се ове тешкоће ублажиле и да се да могућност нашем сиромашном сељаку, да се раздужи на што јефтинији начин“!

Цео је извештај оригиналан и веома информативан. Због тога наставимо наше цитирање, и ако то обично не радимо: „Помагали смо трговину и индустрију. Неке индустрије основане пре рата од људи непрактичара — захваљујући пропасти Аустрије и круне, спасле су се од сигурног краха. Помажући их, оне су сада оживеле и од њих наш сељак добива годишње за свој рад око два милиона динара. Ни бродарство нисмо занемарили. Историја нашег бродарства научила нас је, да за нас нису акционарска друштва. Бродарство је у Боки цветало, кад је исти човек био и господар и капетан лађе“.

То искуство је руководило Бокешку банку да помогне појединце, да набаве своје лађе, што јој је у пуној мери успело. Купљена је већ пета велика лађа, Подвлачи се, да од тих пет лађа живи 150 породица наших морнара.

Иначе Бокешка банка продужава уске и пријатељске везе са низом снажних новчаних завода, на име са Српском банком у Загребу, са Црногорском банком у Цетињу а преко ње са Српском централном привредном банком у Сарајеву, са Херцегновсеком банком у Херцегновом. Ту је и Српска кредитна задруга у Будви и Рисанска кредитна задруга у Рисну. |

Њезине главне билансне позиције показују за последње 4 године следећу слику:

Рачун изравнања. . 1930. г.

Актива 1920. 1 1928. 5. 1929. те у хиљадама динара

Благајна 307 391 595 457 Менице 1.815 2.583 2:500 2.526 Дужници 6.962 8.182 9.008 10.078 Хартије ол вредн. 723 1.670 1717 1.264 Хипотекарни зајмови 1.445 1.382 1.398 1.536 Намештај и прибор 42 38 34 31 Непокретности 228: | 223 345 449 Кауције, оставе итд. 12.120 11.774 14.822 14.511

Пасива | Главница 2.000 2.000 2.000 2.000 Резервни фонд 322 349 376 431 Улози на штедњу 6.087 8.401 9.951 10.710 Повериоци 2.778 3.358 2.808 2.632 Чиста добит 266 266 302 346

Збир биланса 23.642. 26244 | 80420 30.854

Рачун губитка и добитка. |

Расходи _ Камата 459 561 720 787 Плате JOJ 149 165 177 Трошкови _ 74 67 81 112 Порез и таксе 196 211 125 167 Станарина 5 5 68 18 Отписи 9 9 1 21 Чиста добит | , 265 266 302 346

Приходи Пренос добитка 2 0.05 0.07. 0.4 Камата 583 543 109 897 Провизије 495 613 492 558 Прих. од харт. од вред. — 82 96 139 Приходи од непокрет. — 1 10 23 Разни приходи 79 20 22 23 Бруто приходи 1.159 1.280 1.410 1.636 Дивиденда 10% 10% 10% 10%

Главница је 2 милиона а резервни фонд 430 хиљада динара или преко 20%. Улози на штедњу порасли су за последње три године за преко 4,5 милиона на 10,71 милион ди- . нара а до краја марта 1931. године већ и на преко 12 милиона динара. То је нарочито повољна појава, повољна за углед завода а у још већој мери за становништво Боке и околине, које је ноторно сиромашно. Повериоци за последњих гри године су у постепеном опадању а крајем 1930. год. изпосе 2,63 милиона динара.

Пласман свих тих сретстава веома је интересантан. И овде би смо могли очекивати, да ће менични кредити да доминирају. Међутим видимо, да то није случај. Далеко највећи начин кредитирања обавља се преко текућих рачуна. То су ангажмани у индустријама, које је Бокешка банка помогла и о којима је већ било говора, и кредити за набавку пет лађа. И менични кредити су у порасту: од 1,82 милиона у 1927. години на 2.53 милиона динара. Видимо дакле, да ни код Бокешке банке нема редукције волумена послова. Она даје и хипотекарне зајмове, крајем 1930. год. до висине од 154 милиона динара. Али је пласман у хартији од вредности смањен од 1,7 милиона на 1,3 милиона, а покретности банчине билансиране су са већом вредношћу од прошле године, на име са 450 хиљада динара.

Из рачуна губитка и добитка видимо да износе бруто приходи у 1930. год. 1,64 милиона и да су за 226 хиљада дин. већи од ранијих. Они су у опште до сада рекордни. Интересантни су и податци расхода. Видимо, да Бокешка банка ради са минималним трошковима, тако да су порези и дажбине скоро једнаки са издатцима на плате. МИ отписи су минимални, Због повећаног волумена послова већа је и чиста, добит, која износи 350 хиљада динара. На основу оваквог успеха Бокешка банка могла би да повиси дивиденду; међутим, она веома правилно појачава сопствена сретства и остаје при дивиденди од 10%, колико је и раније плаћала кад је добит била мања за-100 хиљада динара.

Управа Бокешке банке у Котору састављена је из следеће господе: Претседник Бокешке Банке и председник управе Др. Филип Лазаревић, потпредседник Вељко Секуковић, Јован Бравачић, Вуко Вулетић, Александар Вучковић, Стево Гопчевић, Лазар Доклестић, Крсто Лаковић, Тодор Субота. Надзорни одбор: Миливој Вукасовић, Др. Душан Гузина, Иво Гривић, Светозар Ковачић, Кап. Лука Милошевић. Директор пок. К. Јововић.

ЧИ тата те тешке анализе омленса