Народно благостање — додатак

· Nekretnine 228 230 Investicije 864 061 Pasiva |. ПИ Glavnica 15.000 15.000 Poverioci 5.902. 9.099 Amortizacijoni fond 1.052 2.218 Кехегуа — 100 Čista dobitak 1.965 837 Ukupna bilanca 23.920 27.256

Vrednost parobroda je porasla za 2.7 miliona zlatnih dinara. To je u vezi sa isplatom jednog dela , Trepče” i „Kraljice Marije”. Kod „Kraljice Marije” izvršene su posle kupovine znatne investicije.

Vlastita srestva samo nešio za preko polovine pokrivaju izdatke za kupovinu parobroda. Pošto su prošle godine investicije porasle, poraslo je i dugovanje od 5.0 na 9 miliona zlatnih dinara. Do sada je poduzeće bilo finansirano, osim iznosa koji se je dugovao brodogradilištima za nove parobrode i koji se je plačao u nekoliko rata, od firme Baburizza & Co, London čije je pretstavnik i pretsednik preduzeća. Na glavnoj skupštini iznesen je među ostalim predlog da se, radi oduženja, pristupi emisiji obveznica. S obzirom na situaciju na fržištu kapitala verovaino je da će fe obveznice biti izdate na stranim tržištima. Međutim danas ni tamo perspektive za ovakve poslove nisu najpovoljnije.

Situacija je danas nešto bolja nego pre godinu dana. Danas je privezano u lukama samo 5 parobroda prema 12 prošle godine. A izgleda da je nastupilo izvesno povišenje podvoOZnih stavova. Naročito za Argentinu šio naiviše interesira Jugoslavenski Lloyd.

U upravni odbor izabran nanovo о. Đorđe Velisavljie-

vić. U upravi Lloyda se nalaze sledeća g. g.:, pretsednik Pasko |

Baburica, Božo Banac, Franjo Petrinović, Dr. Miša Kolin; a u nadzornom odboru su g. zg. S. D. Шес, Рего Вапас i Sava Miljanović. FABRIKA ŠECERA A. D. „BAČKA” — NOVI VRBAS.

Iskazani čisti dobitak iabrike šećera „Bačka” u Novom Vrbasu iznosio je poslednjih 5 godina:

godine 1926 Din 2 miliona 900 hiliada » [92] » 5 684 1928 o. 47 > PE) >» 5 607 |. » 1930 > » 9309

Kako vidimo, čisti dobitak raste iz godine u godinu. Poslednje dve godine orijaškim koracima. Godine 1926. i 1927. glavnica je iznosila 25 miliona dinara. Rentabilitet je iznosio 12—15%. Godine 1928.—830. glavnica iznosi 50 miliona. Rentabilitet, ne voaeći računa o reservi, iznosi 1929. godine oko 17%. Prošle godine već preko 20%.

Povišenje glavnice od 25 na 50 miliona nije usledilo uplatama u gotovu nego valorizacijom investicija. Ako o tome vodimo računa, onda renfabilitet faktično „uplaćene glavnice iznosi daleko više nego Što bi to izgledalo na prvi pogled. Nekih 40%. A retka su naša industriska poduzeća koja mogu ukazati na tako povoljan rezultat. Dok pretežni deo naših inindustriskih poduzeća u 1930. godini pokazuje nepovoljne rerezultate nego ranijih godina, fabrika šećera „Bačka” upravo u prošloj godini doživjuje rekordan polet.

Interesantno je, da je rekordni dobitak polučen u godini reducirane produkcije. Poznato je da kapacitet naših fabrika šećera premaša naš domaći konsum. Iskorišćenje punog kapaciteta moguće je jedino ako se višak produkcije izvozi u inostranstvo. U godinama dobre kvalitete repe, mi bi kod iskorišćenja punog kapaciteta naših šećerana mogli izvesti nekoliko hiljada vagona šećera.

С

Danas je izvoz šećera skopčan sa znatnim gubitkom. Na svetskom tržištu šećera vladaju neverovatno niske cene. Mnogo

217

| | niže nego što su produkciomi troškovi. Ranijih godina naš je

izvoz šećera bio dosta znatan i ako je bio skopčan sa izvesnim gubitkom, naše su fabrike i dalje forsirale produkciju i izVOZ.

Međutim su se prilike na svetskom tržištu još više zaoštrile. Cene su i dalje padale tako da je izvoz već bio i potpuno onemogućen. Zbog toga nije bilo drugog izlaza nego da se reducira sađenje repe. Produkcioni troškovi, usled sniženja produkcije biće za niansu veći po toni produciranog šećera. Ali to povećanje produkcionih troškova nije u ·nikakovoj razmeri sa gubitkom kod izvoza šećera. :

Sve naše fabrike šećera pristupile su poslednje dve godinč redukciji produkcije. Oni nastoje da produciraju tačno toliko. koliko iznosi domaći konsum. S obzirom na uticaj klimatskih prilika na količinu repe kao i na sadržinu šećera, nemoguće je utvrditi tačan iznos produkcije. Ali čim se jedne godine, usled dobre žetve više producira no što to traži konsum, iduće se godine pristupa novom smanjenju zasađene površine.

Bilanca za 4 poslednje godine ovako izgleda: ·

Aktiva 31.5.28 31.1.29 31.12.29 31.12.30 u hiljadama dinara

Nekretnine 1.499 4.291 4.360 4.360 Zgrade 9:61) 26:09 26:691. 26.691 Strojevi 8.293 23.029 23:020 23029 Industr. pruga 381 1.058 1.059 1.058 Zalihe 28250. опали. 40509 23:839 Dužnici 49.990. 58.185 27.506 36.479 Efekti 2.000 2.000) 2.500 3.52 Pasiva ·

Glavnica 25.000 25.000 50.000 50.000 Rezervna valorizacija —— —— 8.789 8.789 Ostale reserve 2.507 4,168 5.618 6.368 Amortizacioni tond 5.908 4661 11.418 14075 Verovnici 64.510 97.043 42314 28580 Dobitak 3.684 4.487 8.661 11.309 Ukupna bilanca 101.618 173.150. 125.920 119.224

I prošle godine ukupna suma bilanca niža je od bilance predhodne godine. U 1929. godini redukcija je iznosila gotovo 50 miliona dinara. Prošle godine samo 6 miliona.

Investicije su ostale na istom nivou. One iznose oko 55 miliona dinara. Fond amortizacije iznosi koncem prošle godine preko 14 milnona. Po tome investicije su knjižene zapravo sa . 40 miliona dinara. Glavnica iznosi 50 miliona. Po tome ona sama pokriva sve investicije. I još ostaje IO miliona za prometni kapital. Rezerve iznose 15 miliona dinara. Po tome je kod „Bačke” uspostavljen idealan odnos između investicija i vlastitih sretstava, dotično tuđih i sopstvenih sretstava.

Zalihe su opale za 12 miliona dinara. One iznose samo 40% zaliha iz 1928. godine. Redukcija produkcije na onu količinu, koja odgovara mogućnosti plasirania u zemlji, imala je za posledicu smanjernije zaliha. Pogotovo što su ranije pod zalihe dolazile i sve one količine, koje su čekale ne izvoz.

Dužnici su nešto veći nego što su bili koncem 1929. godine ali manji nego 1928. godine. Povećanje dužnika donekle je u vezi sa pogoršavanjem plaćanja, kao posledica pogoršanih privrednih prilika. Porast efekata je u vezi sa upisom akcija Agrarne banke.

Poverioci su smanjeni od 42 miliona. koncem 1929. соdine na 28.5 miliona koncem 1930 godine. A prema 1928. godini, kad su iznosili 97 miliona dinara, vidimo ogromnu redukciju. "To je u vezi sa smanjenjem dužnika, dofično zaliha. Potreba za obrtnim kapitalom je danas mnogo manja nego ranije pak se to odrazuje i na opadanju poverioca. Poduzeće prošle vodine gotovo nije ni trebalo bankarskog kredita, osim možda za vreme same kampanje. Dužnici su skoro za 10 miliona dinara veći od poverioca. A to stanje nalazimo kod veoma malog broja industrijskih poduzeća.