Народно благостање — додатак

230

Prenos dobit: iz pr. 5. 3. 122 13 11. 2 KHirije 352 480 480 463 Prinos od efekata 15 4 1 4 Pivo, kvasac i t. d. 3.998 6.857 8.215 10.036 Zbir dobitka 4.369 7.464 8.770 11.426

Račun gubitka i dobitka nam pokazuje povećanje bruto dobitka od 8,77 miliona dinara na 11,42 miliona. Fabrikacija pokazuje višak bruto dobiti: od 8,21 na 10,56 miliona dinara. "Treba napomenufi da pivara proizvodi još i kvasac i da je to odelenje prošle godine radilo vrlo dobro.

Dobit iznosi 70 hiljada dinara; manje nego u 1920. godini ,ali se to lako objašnjava strukturom računa gubitka. Trošarina na pr. skočila |e od 2,77 miliona dinara na 4,5 mil. dinara. Kad se ima u vidu da je proizvodnja povećana samo za 10%, onda izlazi jasno da је 10 posledica povećanja dažbina. I sve su ostale pozicije u izdatcima povećane kao: plate, kaтаје, poreze, pa i amortizacija.

Što se tiče strukture bilanca i ona pokazuje promene u 1930. god. prema ranijoj. Ovog puta se pojavljuje u aktivi prvi put Sarajevsko stovarište za 1,3 miliona din. I ako ono postoji već duže vremena, nije se pojavljivalo u aktivi jer je ono bila neka vrsta kondominijuma udruženih srbijanskih pivara. Najveće povećanje imamo u aktivi kod mašina od 13,8 na 15,2 miliona dinara; nepokretnost je takođe povećana od 11:7 па: 12,4; -ромесапо је čak i zemljište od 50 па 1,6 mil. dinara. Sve to kazuje da se fabrika nalazi u investicionoj ekspanziji. Naročito je povoljna okolnost da su se dužnici smanjili od 8,9 na 8,3 miliona dinara. Zalihe sirovine i gotovih proizvoda povećane su samo za 200.000: od 7, na 7,2 mil. dinara. Kad se

ima u vidu da je pivara u prošloj god. povećala obrt pa na- ,

ravno i proizvodnju, a da je istovremeno smanjila dužnike a sačuvala gotovo nepromenjene zalihe, onda se može reći da se fabrika progresivno racionalizira. Akcionari moraju biti vrlo zadovoljni tom činjenicom.

Pivarski posao kod nas bio je pre nekoliko godina komercijalno strašno pokvaren —d pod pritiskom konkurencije. Pivare su investirale velike sume u zakup kafana i u kafanski jedik; pa se čak kafedžije finansirale u poslu. A roba je naravno davana na veresiju.

Kafedžije su smatrale da im pivare treba da pokriju sve režijske troškove. Za vreme vlade međusobnog sporazuma komercijalna strana uprave pivarama bila je asanirana, pivare Su se ograničavale na organizaciju prodaje, a robni kredit je davan samo u koliko je to bilo. sigurno. Kao dokaz sanacije politike unovčenja služi nam činjenica, da se poslednje dve gO-

dine u bilansima naših pivara ne pokazuju otpisi dubioza. A

za obezbeđenje buradi, llaša i drugoga pivare su uzimale obič-

„no kaucije i garancije što se vidi iz njihovih aktiva. Ako se

bude produžila današnja konkurencija u pivarama, onda će se uslovi unovčenja piva znatno pogoršati. Naročito je to velika opasnost u Beogradu, gde se vrši velika borba i gde je Jagodinska pivara uspela za kratko vreme da se znatno proširi.

Glavnica pivare iznosi nepromenjeno 12 miliona din. ali rezerve iznose skoro 22. miliona dinara i ako se produži Otpisivanje po istoj kvoti, onda će one dostići do godine dvostruki· iznos олаутсе.

U tome leži jačina Jagodinske pivare i naknada akcionarima za osustvo dividende. U prošloj godini je amortizirala 2,3 miliona dinara. Ukupan obrtni kapital pivare iznosio je 65

' miliona din. od čega su sopstvena sreistva 34 miliona. Sop-

stvena sreistva pokrivaju sve investicije i jedan deo obrtnog kapitala Poverioci 27.5 mil. din. pokrivaju za 13 miliona dinara hartije od vrednosti, te faktički iznose svega 14 miliona, a to je manje no što iznose zalihe i dužnici.

HAHIHHKA ТВОРНИЦА ТАНИНА И ПАРОПИЛА Д. Д. : ЗАГРЕБ.

Из билансе Нашичке творнице танина и паропила закљученом на дан 31. октобра 1930. године, не примећује се да се наша индустрија дрвета налази у тешкој кризи. Додуше та- је криза наступила свом својом оштрином тек у другом семестру прошле године пак по томе не би требало да тангира пословни успех за периоду од !. новембра 1929. до 31. октобра 1930. године. Међутим како код великих и добро вођених подузећа на састав билансе много делују и околности које важе у доба самог састављања билансе као и герспективе за најближу. будућност, заслужује биланс Нашичке творнице танина и паропила нарочиту пажњу.

Чисти добитак за пословну годину која свршава 31. октобра 1929. године, износи 3 милиона 957 хиљада према # милиона 84 хиљада октобра 1929. године. Разлика је минимална. Укупна сума билансе износила је октобра 1929. године 306 милиона динара према 283 милиона концем октобра 1930. године. Разлика износи 23 милиона или тек 73% од збира билансе. Међутим укупна сума билансе је октобра 1930. године већа од укупне суме билансе од ма које ранијих година, сем оне за 1929. годину.

Да криза коју проживљује наша индустрија дрва пије у толикој мери захватила и Нашичку творницу танина и паропилу има се добрим делом приписати чињеници, да код Нашичке “не лежи тежиште рада само у извозу дрвета у сировом или полупрерађеном стању, него да баца на тржиште у главном финалне проигводе. Ситуација код тих продуката није тако неповољна као код непрерађеног дрвета. Производња и извоз танина, а тај код Нашичке фабрике игра доминантну улогу, обављена је под далеко повољнијим приликама него што је то-био случај код дрвета. Нашичка има, као што је познато и велике фабрике паркета, покућтва, бачава, сандука и сличног. Код свих тих продуката прилике су биле повољније него код дрвета. Прво што се тих артикала више пласира у земљи а друго-што и код извоза цене нису биле толико неповољне.

Да је Нашичка и прошле године, упркос погоршања коњунктуре могла изказати готово исти добитак као предходне године има се приписати и чињеници да води једну ванредно опрезну политику билансирања, дотично исплате дивиденде. А сем тога има ту и тајне резерве, које репрезентирају знатне износе. У годинама слабијег просперитета те се тихе резерве ангажују тако, да је могуће и код година лоше коњунктуре показати знатан добитак. Стабилност дивиденде сматрају . многа подузећа за полазну "тачку њиховог деловања.

Биланса за 4 последње године овако изгледа ·

Актива : 1927. 1928. 1929. 1930. | у хиљадама динара

Зграде и стројеви 19.197 35.143 39.888 45.630 Шуме и дрво 58.460 76407 73.028 78.218 Залихе (остале) | 5.167. 6.674 7156. 5.702 Дужници · --1247188 -148:056" :168:075 + :136:597 Ефекти 18.552 13.310 13.758 14.172 Готовина 1.480 2.488 3816. 502:

Пасива : | _ Главница. 12.500. 20.000 20.000 20.000 Резерве 926 5) 1.465. 1.865 Рез. за амортизацију 9.450 12:25) 14.751 17.251 Повериоци 190.882 217.057 262.104 223.499 Добитак __- 1903 4.004 4.084 . 3.957 Укупна биланса | 227.048 272.132 306.522 283.380