Народно благостање — додатак

Додатан „"ородно __БЕОГгРАД, 4, ЈУЛИ 1931.

ГОДИНА HI.

Садржај:

„Уагдаг' абсјопагако сааитатајисе агибе

лагостању“

БРОЈ 27

vo —: Đeopstad

Штељнонина Дравске бановине — Љуољана

Градска штедионица у Новом Саљу Градска штељлиосница — Сушак Podgorička banka — Podgorica

„VARĐAR” AKCIONARSMO OSIGURAVAJUĆE DRUSTVO BEOGRAD.

Akcionarsko osiguravajuće društvo „Vardar”, sa sedištem u Beogradu, pripada interesnoj sleti Kreditnog zavoda za trgovinu i industriju u Ljubljani, o kome sio poslednje vreme, a u vezi sa događajima Kreditanštalta u Beču i preuzimanjem njegovih akciia od strane slovenačkih interesenata veoma ODpširno referisali. Ova ie veza od primarnog uticaja po razvoj poslova „Varđara”. Po sebi se razume, da mora u jednoj velikoj porodici, kojia podržava tesne privredne veze sve od Skoplja i Beograda, preko Vojvodine, Zagreba i Ljubljane do Mayibora i lesenice biti mnogo iunosnog a рге svega sigurnog posla za iedno osiguravajuće preduzeće. Time mu је takoreći već u napred osigurana dobra i solvenina klijentela, iz najraznovrsnijih grana privredne delatnosti, a sa druge strane ne mora voditi brige oko lukrativnog plasiranja svojih raspoloživih viškova, rezervi, premija i t. d. O svemu tome vodi računa patronizirajući zavod.

'Zbog takvih specijalnih okolnosti nije ni čudnovato, da ie „Vardar” za vreme od osam godina, od kako postoji (a to |e za jedno osiguravajuće društvo vrlo kratko doba) mogao da pokazuje onoliko snažan polet. Taj je polet još u toliko interesantniji, pošto znamo, da su osiguravajuća društva poslednjih, godina prolazila kroz neverovatno feške prilike. "Tu nije Više bilo u pitanju povećanje produkcije, već su osiguravajuća drud štva bila zadovoljna, ako su uspela da očuvaju ranije stečene, pozicije. „VMardar” ima puno razloga, da je sa, svojim radom zadovoljan. Ne samo što je uspeo da u godinama opšte krize osi-, guranja znatno poveća volumen svojih poslova, već treba podvući, da je baš u toku poslednje dye godine bilo događaja veoma, markantnih po svako preduzeće: u 1929. godini „Vardar” jel prvog puta pristupio isplati dividende, i ako ic iznosila samoj 4%. Drugi krupniji događaj рада и 1930. godinu m Којој је! „Vardar” sjajno položio ispit zrelosti. Na sudar taljanske !ađe\ „Morosini” sa našim. „Karađorđe” svi:se ioš sećamo. „Karađorđe” je bio osiguran. kod „Vardara; ovako mesrećni slučaj, mogao bi lako da stavi u pitanje postojanje jednog mladog) osiguravajućeg društva. Međutim vidimo, da je prava, „,Vaf-| dara” putem pravilne primene principa podele rizika u reosiguranju uspela da ofkloni svaku veću štetu. U njezinom izžveštaju čitamo, da je društvo sa šletama povolino prošlo, da je bilo u stanju zaključiti granu transporta i kasko osiguranja plovnih objekata sa dobitkom, i pored toga, što je sudar parobroda prouzrokovao veliku šte{u.

„Vardar” podržava: četiri filijale: u Zagrebu, Ljubliani, Novom Sadu i Sarajevu, a bavi,se osiguranjem” ејетептата, naime požara, provalne krađe, šomaža, loma 'stakla;. utokaska, i

grada, transporta, loma strojeva, jemstva, nezgode i razume se, svim oblicima životnogz osiguranja.

Za poslednje tri godine poslovi „Vardata” razvijali su se kao što sledi:

A. Račun gubitka i dobitka.

Rashodi 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara

štete elementata*) 793 842 640 Štete života*) 403 565 395 Opšti troškovi“) 1.154 1.404 1.459 Provizije*} 688 4171 681 Premije reosiguranja elementara 7.104 7.552 8.157 Premije reosiguranja života 1.674 2.296 25039 Otpis nameštaja 26 51 51 Premijske rezerve elementara* ) 413 489 543 Premije rezerve života*) 4.132 4.985 6.422 Rezerva nelikvid. šteta*) 243 444 578 Dobit (5) 192 316

Prihodi Prenos dobiti 19 25 19 Ртет. režerve*) dz prošle, god. elem. 390 413 488 Prem. rezerve iz prošle god. života*) 2.152 4.132 4.985 Rezerva nelikv. šteta iz prošle god.*) 179 243 444 Prihodi od premija elementara 8.899 8.960 9.634 Prihodi od dažbina*) 562 703 758 Razni prihodi 31 124 9 Kamata 496 469 600 Zbir prihoda ili rashoda 17.305 19.298 21.929

Zbir prihoda ili rashoda svakc se godine povećava; za poslednje dye za oko 5 nuliona.na 22 miliona dinara. Treba napomenuti, da su ove pozicije iskazane neto, to jest po odbitku udela odnosno učešća reosigurača. Jediio su prihodi od premija iskazani bruto, zajedno sa udelom reosigurača, zbog čega se u rashodima pojavljuje pozicija udela, isplaćenih na ime premija reosigurača; ako obe pozicije suptrahiramo, dobijamo neto premije. Ovakav način bilansiranja premija kod ostalih naših osiguravajućih društava nije uobičajen, i ako je potpuno pravilan.

Da bismo našim čitaocima mogli dati sliku o kretanju pojedinih grana osiguranja, detailirali smo za 1990. godine pri~

· hode od premija po granama; slika je sledeća:

*) Po odbitku reosigurača,