Народно благостање — додатак

346

a to je za jedno osiguravajuće društvo vanredno povoljno stanje. Za poslednje četiri godine slika je sledeća:

1927. 1928. 1929. 1930.

| u hiljadama dinara Sopstvena sretstva 7.840 9.125 10.625 12.922 Tuđa sretstva 22.508 24.323 27.520 26.097

30.348 33.448 „38.145 30.019 u procentima: | 1927. 1928. 1929. 1930.

Sopstvena sreistva 25.84 27.29 27:86 33.12 Tuđa sretstva 74.160 1. 1211 72.14 66.88

100.00 100.00 100.00 100.00

Iz ovog upoređenja se vidi, da su sopstvena kao i strana sretstva u porastu (u 1930. godini strana sretstva stagniraju); dalie primećujemo, da su sopstvena sretstva u mnogo bržem porastu, a to dolazi otuda, što društvo glavni deo čiste dobiti upotrebljava u snaženje svojih sretstava a ne na isplatu akcionarima. To je jedan veoma mudar potez.

Aktiva bilanse pokazuje nam podelu odnosno način plasmana svih fih sretstava. To je plasirano:

1927. 1928. 1929. 1930.

u hiljadama dinara Likvidni plasmani 17.688 21.209 25.875 26.958 Nelikvidni plasmani 3.822 3.718 4.405 4.395 Ostala aktiva 8.839 8.521 7.862 · 7.667

Ukupno 30.340 33.448 38.142 30.020

u procentima: 1927. 1928. 1929. 1930.

Likvidni plasmani 58.28 63.40 67.83 69.08 Nelikvidni plasmani 12.60 11.13, | 11.61 11.28 Ostalu aktivu 29.12 25.47 20.61 19.64

100.00 100.00 100.00 100.00

Najveći deo je plasiran u likvidne plasmane, naime skoro 70%; taj je odnos poslednje četiri godine povećan za skoro 12%, kako je procentualan udeo nelikvidnog plasmana ostao skoro nepromenjen, to potiče povećanje likvidnog: plasmana od smanjenja ostale aktive, koja je od 29.12% u 1927. godini reducirana na 19.64% u 1930. godini.

U strukturi likvidnrog plasmana vidimo interesantne promene: potraživanja kod novčanih zavoda, koja su od 1927. godine do 1929. godine porasla od 9.4 miliona na 13.8 miliona dinara, smanjena su u 1930. godini na 7.59 miliona; tome na suprot je porastao plasman hartija od vrednosti, u poslednioj godini za čitavih 8 miliona na 18.96 miliona dinara. Zbog obaranja kamatne stope kod novčanih zavoda je plasman u hartiiama od vrednosti bio daleko lukrativniji. Uprava sama napominje, da se njezine hartije od vrednosti sastoje skoro isključivo od državnih hartija i pupilarnih jugoslovenskih hipotekarnih založnica.

U nelikvidnom plasmanu vidimo, da su hipotekarni zajmovi u toku poslednjih godina reducirani od 100 hiljada na 40 hiljada u 1930. godini. Do 1929. godine „Sava” nije iskazivala sopstvenih nepokretnosti; na njihovom mestu je vodila u aktivi vrednosti aliliranog preduzeća „Sava” d. d. za promet nepokretnostima u Zagrebu, koje je preduzeće u 1929. godini likvidirano, a nepokretnosti je preuzela „Sava”. Poslednje dve godine one su iskazane sa 4.35 miliona dinara.

Kod „ostale aktive” nema naročitih promena: saldo fili-

iala i zastupstava nešto je manji no u prošloj godini (iskazan je sa 3.85 miliona, razni 'dužnici ostali su skoro nepromenjeni,

na 1.52 miliona i jedino su dugovanja reosigurača nešto malo veća no krajem 1929. godine a iznose 2.3 miliona. Čista dobit od 3.23 miliona dinara podeljena je na sle-

deći način: 10% (309 hiljada) dotirano je rezervnom fondu, 2.

%

miliona za dopunu neuplačeiog dela glavnice, koja je time poipuno uplaćena, 7% dividendu (560 hiljada na uplaćenu glaynicu, 12% članovima uprave, 6% za varedne renumeracije, daljih 39% na ime superdividende (240 hiljada dinara), 15 hiljada nadzornom odboru, a 10.627 dinara preneto je ma novi račun. Posle ovih navedenih dofacija, garantni fondovi „Save” iznosiće: | -

Glaynica (potpuno uplaćena) 10,000.000.— · Rezerva 1,363.248.98 Poreska rezerva 325.000.Rezerva za Rkursnu razliku efekata 314.983.58 Premijske rezerve 5,976.047.26 · Rezerva za nerešene štete 4,7144.573.26 Prenos ostatka dobiti 10.627.61

(Garancijski polog reosigurača 7,150:631.85

Ukupno dinara 29,885.112.54

U upravi se nalaze g. g.:pretsednik Dr. Svetislav Šumanović, pretsednik Srpske banke u Zagrebu i članovi: Makso Antić, član uprave i generalni direktor Jugoslovenske udružene banke u Zagrebu; Nikola Berković, potpretsednik Zemaljske banke za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu, Bencion Buli, potpretsednik Jugoslovenske udružene banke, Zagreb-Beograd; Milivoj Crnadak, potpretsednik Prve hrvatske štedionice u Zagrebu; Dr. Gedeon Dunđerski, pretsednik jadransko-Podunavske banke, Beograd; Emanuel Erenthal, član uprave Asicuracioni Đenerali u Trstu; Dr. Valter Fišel, industrijalac, Trst; Stevan Karamafa, generalni direktor Jadransko-podunavske Бапке, Веоgrad; Dr. Mihajlo Kolin, dir. par. dr. Jug. Lojd, Zagreb; Franjo Latković, pretsednik Hrv. obrt. banke, Zagreb; Edgardo Morpurgo, prefsednik Asicurationi Generali u Trstu; Stevan Majčević, preistavnik As. Đen. za Jugoslaviju; Sava V. Savić, potpretsednik Zem. banke u Beogradu i Đorđe Velisavljević, potpretsednik. Srpske banke u Zagrebu. ·

БРОДАРСКО АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО „БОКА“ КОТОР

И прошле године пословање бродарског акционарског друштва „Бока“ развијало се је повољно. Акционарима је исплаћена дивиденда од 10%. Изгледа да је период санације и сређивања дефинитивно завршен и да су се прилике сталожиле. А с обзиром да друштво има до конца 1938 године осигурану годишњу субвенцију од 7 милиона динара, сви су изгледи да ће просперитет и даље бити повољан. У међу) времену ће и „Бока“ обновити свој пловни парк пак ће бити у далеко повољнијим приликама него што је била кад је закључивала садашњи уговор. .

У погледу туризма најјужнији део Далмације и црногсрско Приморје долазе до све веће важности. До пре неколико година о Будви и Улцињу као морским бањама мало је ко знао. Данас и они улазе у моду. Како имају ванредне предуслове, чим се изграде одговарајући хотели, сигурно је да ће промет странаца бити интензивнији. А ти крајеви упоглед поморског саобраћаја готово су монопол „Боке“ па је јасно да ће од повећаног поморског саобраћаја она имати највећу корист.

„Бока“ још увек ради на томе да промет у сектору, који има уговорима о субвенцији додељен, што боље органи-· зира. Јасно је да не може одмах да иде стопама Јадранске пловидбе. Али је главно да се ради на обнови пловног парка. Прошле је године купљена јахта „Сузуки“ која је добила име „Цетиње“ као и моторни кутер „Сремац“. Ове је го-' дине купљен од једног талијанског друштва које подржава пловидбу између Трста и истарских лука један путнички пароброд средње тонаже коме је дато име „Херцегнови“. Тај пароброд одређен је за линију ·Дубровник—Херцегнови—Улцињ, Ради се и на изградњи једног већег путничког 'паро-_ брода који би подржавао изравну везу између Сплита и наших лука на најјужнијем делу нашег Јадрана. i