Народно благостање — додатак

НАЛИЗ

Додатак „Народно:

БЕОГРАД, 1. АВГУСТ 1931.

ГОДИНА Ш

Садрнај:

Banka „Gajret” d. d. — Sarajevo

Благостању“ БРОЈ 31

„Криваја' шумска индустрија а. д. (раније Ајслер и Ортлиду Завидовићи „Нихаг" дионичарско друштво за индустрију и трговину дрва — Загреб · Fabrika irikofaže i drugih fekstilnih prera đevina „šumadija” a. d., Beograd

Градска штедионица у Суботици

Stock Brandy Medicinal d. d. — Slav. Pože ga

УРЕДНИШТВУ „НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ“ · Београд.

у Вашем цењ. листу а у додатку бр. 29. од-18. 0. М. страна 252, изашао је напис под насловом: Раљска фабрика цемента а. д. у Београду, у коме се у главном пледира, да њени неповољни финан. резултати долазе већим делом од произвољног поступања општ. управе у Раљи.

Овај чланак, у колико се односи на општину раљску, пун је тенденције и не одговара правом стању ствари. Истина је општина тражила преко Првост. суда наплату изве“ свог свог потраживања на основу једне одлуке Државног Савета и Управног Суда, па и забрану коју је суд и одобрио. Фабрика је најмање имала места да овај случај убраја у своје неповољне финан. резултате, гко их је доиста имала, јер она за сво време вођења спора а који се датира од 1925. г. није плаћала општини ни онај износ који је дотле плаћала, па је, свакако, тиме у добитку а неу губитку.

Не стоји у истини ни то, да општина стално повишава општ. терете, јер фабрика до ступања на снагу новог пореског закона, није плаћала општини никакве дажбине, а тек по ступању на снагу новог пореског закона, фабрика плаћа општини само општински прирез који није износио чи у једној години више од 40 процента, а статистика нам показује, да је мали број општина чија стопа приреза не премаша 40%, па се не може рећи, да су то високи општински терети, када их подносе и сви остали грађани и подносили су их и онда када их фабрика није подносила.

"На основу Закона о штампи, моли се уредништво да ову исправку изволи донети у првом наредном броју и на истом месту на коме је овај чланак изашао.

Од Суда Општине Вар. Раље, 24. јула 1391. год. бр. 1416. у Раљи.

жожож

Овој исправци Раљске општине радо смо дали места и ако сматрамо, да њезина аргументација није могла победити наше становиште. ; | Уредништво.

BANKA „GAJRET” D. D. -- SARAJEVO*)

Na glavnoj skupštini akcionara banke Gajiret, održanoj 12. jula 0..g. u Sarajevu, odlučeno je, da se za 1930. godinu podeli dividenda od 4%. Za 1929. godinu još je plaćana 8% dividenda. *) Za 1929. godinu bilans je analiziran u dodatku „Naтодпог Blagostanja” od 30. avgusta 1930. godine, broj 35., str. 153 a za 1928. godinu u 3, broju od 18. januara 1930. godine, strana 17. |

Van svake je sumnje da su opšte privredne prilike u 1930. godini znatno pogoršane; i druge banke su iskazivalc manie dobitke pa prema tome su isplaćivale i manje dividende, ali ie banka Gajret jedina koja ie za prošlu godinu na ovako radikalan način snizila dividendu. To ima svoje razloge.

Treba imati u vidu, da banka Gajret — koja ima najveću glavnicu od svih novčanih zavoda na teritoriji Bosne i Hercegovine — zauzima u našem bankarstvu naročiti položaj. Ona je najčistiji tip banke preduzimača, finansijera, i ako ona pored svega toga obavlja i sve regularne bankarske poslove. Ona se je u glavnome specijalizirala u finansiranju šumske industrije. Najuže je povezana sa akcionarskim društom „Varda” za šumsku industriju, a preko velikog evropskog šumarskog holdinga „Ofa” sa sedištem u Ženevi, o kome će docnije još biti govora, učestvuje i u šumskim preduzećima „Dom”, „Slavija” i Narodna šumska industrija sve u Zagrebu.

Prilikom ranijih analiza bilansa mi smo opšitno izložili istoriju banke Gajref, kao i sve one razloge, koji su imali zaposledicu niezinu vezu sa šumskom industrijom. Ta je veza danas ioliko intenzivna, da bi, čitajući poslednji izveštaj upravnog odbora banke Gajret lako mogli pretpostaviti, da se ovde ne radi o jednoj banci nego preduzeću šumske industrije. To u izvesnoj meri ne bi ni bilo pogrešno.

Ovo fesno srodstvo sa šumskom industrijom, pre svega sa „Vardom” koju je osnovala odnosno nacionalizirala banka Gajret, objašnjava i smanjenje dividende. Mi znamo, da je naša šumska industrija u 1930. godini prošla kroz teške krize i da imamo vrlo mali broj poduzeća koja u toj godini mogu pokazati” povoline poslovne rezultate. Međ njima je i „Varda”. |

Loša konjuktura je imala za posledicu da su sva preduzeća bila primorana smanjiti svoju produkciju, otpustiti radnikc i ft. d. Uprava banke podvlači, da je uprkos tome njezino pre-

. duzeće „Varda”, radilo kroz čitavu prošlu godinu na svojim . strugarama neprekidno sa dve smene, i Što je |oš mnogo važ-

nije, ona je bila u srećnom položaju, da svu svoju produkciju i plasira, blagodareći poslovnim odnosima sa „Ofom” industriiom drveta u Ženevi, koja ima na svetskim tržištima uzornu prodajnu organizaciju. Ono što se ipak nije moglo izbeći, naime” pad cena drvetu, uticalo je na rentabilitet „Varde” pa naravno i na prihode banke Gajret.

Interesantno je napomenuti, da uprava bančina podvlači, da je čisto bankarskom poslovanju u prošloj godini posvećivala još veću pažnju no ranije. To dokazuje povečani obrt a ı Činjenica, da je banka u prošloj godini pristupila osnivanju filiala: jednu je osnovala u Mostaru a drugu u Čapljini. Skloni smo verovati, da je otvaranje ovih filiala istovremeno i u skladu sa njenim intefesima u šumskoj industriji.

Upoređenje glavnih bilansnih pozicija za četiri poslednje godine pruža nam sliku lepog napretka;