Народно благостање — додатак

290

godini — zbog redukcije skupih poverioca i uprkos povećanih, mloga, a drugo, da Su poslovni troškovi, zajedno sa otfpisima dubioznih potraživanja i porezima relativno vrlo maleni. Oni iznose krajem 1930. godine 1.80 miliona, od čega otpada:

u hilladama dinara |.

na plate, dodatke, dnevnice i putni trošak 606 na kirije 162 na razne ђапапе troškove 484 i u poreze, otpise itd. 639

Ukupno 1.891.

Čista dobit varira ove godine oko pola miliona dinara, žako i 1930. godine, u kojoj iznosi 518 hiljada dinara. Podeljena je na sledeći način: 7% članovima oba odbora i činovništvu 36.283 alnara, 5% rezervnom fondu 25.916 слпага, 3% репз!оnom fondu 15.549 dinara, na ime dividende 400.000 dinara, a 40.575 dinara preneto je na novi račun. :

U svojoj dividendnoj politici banka pokazuje vanrednu stabilnost, sve od svog postanka, dakle čitavih deset godina ona isplaćuje na ime dividende 8% odnosno 16 dinara na akciju od 200 dinara. 1

| U 1930. godini, jubilarnoj, uprava banke pretrpela je smrću svoga pretsednika Stevana J]. Kapamadžije i potpretsed-

nika Ilije S. Jankovića, koji su stekli velike zasluge za polet.

bančin. Sem njih u upravi za 1930. godinu nalazili su se još

i g. g.: Dr. Svetislav Mihajlović, advokat, Srbislav Jevrić, direk-

tor i Karel Kašper, direktor, a u Nadzotnom odboru 2. 7.: Voja,

S. Spasojević, Dr. Slavko Jevrić, Vršac i Rihard Škarka.

BANKA METROPOL ZA MEĐUNARODNU TRGOVINU D. 2. — BEOGRAD |

Banka Metropol za međunarodnu trgovinu d. d. u Beogradu osnovana je 1922. godine sa glavnicom od 5 miliona dinara, poаеђепош па 10.000 komada akcija 4 500 dinara.

U prvim posleratnim godinama naše su banke imale pune ruke lukrativnih poslova najraznovrsnije prirode. Međtim, ipak izgleda, da one u to doba nisu pokazivale dovolino razumevanja ili volie za finansiranje naše uvozne trgovine, što su naši trgovci uvoznici teško osećali. Zbog toga nije ni čudo, da se je

jedna grupa trgovaca uvoznika iz beogradske čaršije odlučila,

da osnuje svoju banku. Ova je ideja ostvarena 1922. godine, a banka je dobila firmu Banka Metropol za međunarodnu trgovinu. Midimo dakle, da je osnovana sa napred utvrđenom, specijalnom zadaćom — za finansiranje uvozne trgovine. Prema tome ona se je u svojoj poslovnoj politici ograničila pre svega na davanje kratkoročnih kredita uvoznicima, putem eskontiranja. njihovih poslovnih menica i putem tekućih računa. Pored foga, razume se, obavljala ie ona i SVE druge bankarske poslove. Banka Metropol je па glasu solidne i veoma rigorozne banke — što ju je i spaslo sviju glavobolja i neprilika iz deflacionog perioda i sadašnje depresije. Ipak treba podvuči jednu veoma važnu činjenicu. Uprkos sve oštrijoj privrednoj krizi obim poslova neprekidno raste. Pri tome treba podvući da je to u

slavnome posledica spontanog povećanja uložaka na štednju i tekućih računa a ne zbog povećanja poverioca. To je važno.

Glavne bilansne pozicije za poslednje tri godine pokazuju sledeću sliku:

Račon izravnanja.

Aktiva 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara

'Blagajna 1.273 1.238 1.048

Menica 2.858 30032). 4.018

Tekući računi 8.043 9.117 8.645

Zaloge | 61 92 82

о 285 ODU 30%

Vrednost rez. fonda

Hartije od vrednosti 338 548: 1.597. Nepokretnosti 2.238 2.238 2238 Nameštaj i pribor 26 и 234 210 | Garancije, ostave, kaucije i t. d. 14.865 22328. _ 18.250

Разуа Glavnica · 5.000 5.000 5.000 Rezervni Топдом 824 906 1.003 Ulozi na štednju 5.469 6.393 7161 Tekući računi i poverioci 3.067 4.133 4.583 Hipotekarni dug kod D. H. B. 131 66" 52 "Tantijema 49 50 49 Dobit za podelu 250 250 250 Razna pasiva 65 54 65 Кеезкоп! | 529 O Zbir bilanse : 30.257 39.191 36.394

Račun gubitka i dobitka.

Rashodi | Kamata 953 88! 867 Porezi i prirezi 286 146 105 "Troškovi 592 560 SIT Oltpisi 226 236 236 Amortizacija 44 44 44

| Dolaciije 39 39 33 Тапјета 49 50 49 Dobit za podelu | 250 250 250

1 Prihodi Kamata 1.329 1312 1.328 Provizija 608 440 328 Prihodi nepokretnosti 186 171 138 Prihodi od efekata 192 158 158 Razni prihodi 121 115 135 Zbir prihoda ili rashoda 2.435 2.203 2.104

Prilikom analizirania bilansa novčanih zavoda mi smo već češće puta kritikovali praksu, uobičajenu kod nas, da se u bilansu razne ostave, kaucije i t. d. pribrojavaju bilansnim pozicijama. Pravilno je, da se te pozicije iskazuju u bilansu ali mora to biti odvojeno. Tako praktikuju mahom i sve prečanske banke.

Ova naša napomena ima svoj razlog. Ako na primer uporedimo zbir bilanse banke Metropol za 1930. godinu sa onim iz 1929. godine, onda Vidimo, da je u 1930. godini manji za 3.5 miliona dinara, kod 36.3 miliona. Dakle, za skoro 10%. Iz toga moglo bi se zaključiti, da su sretstva, kojima je raspolagala banka krajem 1930. godine bila manja no u 1929. godini ı da je prema tome i volumen njezinih operacija bio manji. Međutim, gornja nam tablica pokazuje, da to nije slučaj. Samo je priliv uložaka poslednje dve godine za 2.6 miliona dinara veči, a u poslednjoj godini, kad ulošci kod mnogih banaka stagniraju, oni su kod Banke Metropol porasli za preko 750 hiljada dinara. Tome treba još i dodati, da ie banka prema svojoj strukturi daleko od toga da bude depozitna banka. Ona uložaka uopšte ne Traži, a u koliko sami pritiču, dokaz su poverenja,, koje banka uživa. To će biti pre svega ulošci njezinih komitenata trgovaca-uvoznika.

Glavnica je ove godine ostala nepromenjena ma 5 miliona, a rezerve su u 1930 godini dostigle 1 milion dinara, tako da iznose sopsivena sredstva 6 miliona dinara. Ulozi na štednju i tekući računi zajedno sa poveriocima paralelno .se povećavaju Za poslednje dve godine prvi su porasli od 5.47 miliona na 7.16 miliona a drugi od 3.06 miliona na 4.58 miliona dinara. U 1928. godini iskazan je i reeskont sa 529 hiljada dinara, ali u nared-