Народно благостање — додатак

296

вредности робе. Док су у 1928. и 1929. години износили непромењено око 620 хиљаде динара, смањени су крајем 1930. године на 260 хиљада динара. И сви остали пласмани су у

порасту. Тако видимо, да је портфељ хартија од вредности.

знатно порастао, од 35 хиљада на 382 хиљаде динара. У 1928. години је износио 173 хиљада динара, што су све биле 06-

везнице 7% Инвестиционог зајма. У току 1929. године, при-.

KOM уписа акција Аграрне банке, Параћинска трговачкозанатлијска банка је уписала акција за 1.3 милиона динара) за шта је примила и нарочиту похвалу од Привилеговане аграрне банке. Пошто акције крајем 1930. године још нису у потпуности уплаћене, то се њихов износ исказује само са 8382 хиљаде динара.

Мепокретности су порасле од 170 хиљада Ha 777 хиmana, a вредност намештаја од ! динара на 76 хиљада. Ова

је промена дошла отуда, што је банка у 1929. години почела |

еа градњом сопствене палате, која је данас једна од најлепу зних грађевина Параћина. Банка је у новој згради инсталиana и сефове, које ће својим клијентима издавати под закуп-уз малу награду, што Бе банци дати лепе приходе. Како Ке ове инвестиције постепено бити отписане, то ће претстављати једну јаку тиху резерву банчину.

Због великих улога и страних сретстава, банка је у зкатној мери повећала своју готовину, односно своја потраживања на жиро-рачуну код Народне банке и Поштанске штедионице, које износи крајем 1930. године преко 2 милиова динара, или више од саме главнице. То це са гледишта одржавања ликвидитета банчиног један важан постулат, коме је у одличној мери удовољено. ;

ТУ рачуну губитка и добитка падају у очи релативно врло мали управни трошкови — што је једно важно преимућство Параћинске тртовачко-занатлиске банке. Они из«осе једва 300 хиљада динара. Банка је у своме билансирању веома ригорозна, што показују знатни отписи; у 1928. години отписано је 91 хиљада, а у 1930. години 57 хиљада на име пропалих односно сумњивих потраживања. Упркос повећане бруто добити, која износи 2.27 милиона динара, чиста нобит нешто је мања но ранијих година, пре свега због по-

раста исплаћених камата. Добит износи 293 хиљаде, према

390 у 1929. и 340 у 1928. години. Због тога је смањена и љивиденда, од 12% на 10%, и ако то није било потребно. Али банка више воли, да појача своја сретства издашним дотирањем фондова.

„СИЛК“ ТВОРНИЦА ЧАРАПА Д. Д. — ЗАГРЕБ.

Индустрија трикотаже, нарочито чарапа, узела је код

ас после рата јак размах. Основан је знатан број нових.

творница разних димензија. Ми већ данас имамо творница чграпа са 1.500 радника. Број радионица које упослују по неколико радника прелази стотине. У Словенији има чак и појединих подручја где и сељаци имају стројеве за плетење и раде у акорду за поједине велике трговине. Ни у једној грани текстилне продукције нисмо после рата толико напредовали као што је то случај код трикотаже. Ма да је консум производа индустрије трикотаже знатно порастао, увоз је из године у годину све мањи. Значи, да се домаћа провукција све више развија. У појединим гранама трикотажне продукције чак се осећа и хиперпродукција. Нарочито код аефтине робе. Код јефтиних чарапа чак би се могло говорити им о кризи хиперпродукције.

Са финијим врстама трикотаже, нарочито код чарапа

ситуација до пре кратко време била је скроз друга. Ту смо «били упућени на увоз; Луксузне женске чарапе које се изтађују на такозваним Котон-стројевима се код нас у опште нису производиле. | ODAO

Док су инвестиције за обичне радионице трикотаже и дарапа релативно ниске, код модерних творница потребни

су знатни капитали. Једна Котон-машина стоји неколико стотина хиљада динара. А будући да су те машине тек у најновије време усавршене, то се са набавком старих, изранжираних (а по томе јефтиних стројева) не може више рачунати. Онај који жели данас да подиже модерну творницу трикотаже, нарочито чарапа, не може више мимоићи Котон-машине. То значи да мора располагати са знатним капиталима. „Слик“ творница чарапа у Загребу једна је од најмодернијих наших творница чарапа. Она ради искључиво са Котон-машинама најновије конструкције. Услед тога је У стању да баца на тржиште савршено израђене продукте који се у сваком погледу могу такмичити са продуктима иноземства. „Силк“ и неке друге творнице биће у стању да у најкраћем року елиминирају са наших тржишта страну продукцију текстилне робе, а нарочито чарапа.

„Силк“ је основан половином 1929. године. Међу оснивачима налазимо текстилну творницу „Преслица“ у Орослављу и фирма Кон и друг из Загреба, која је пољског псрекла. Главница износи 1.5 милиона динара потпуно уплаћених. У загребачком предграђу на Каналу подигнута је нова модерна творница која је одмах почела с радом. |

Биланса за 2 последње године овако изгледа:

Актива 1929. г. 1930. г. у хиљадама динара

Благајна 23 2

Дужници “ 1.052 738

Некретнине 841 826

Стројеви 1.869 _ 2.608

· Инвентар 20 49

Материјал 46 907

Менице — 15 Пасива

Главница 1.500 1.500

PeaepBa 25 25

Повериоци 558 929

Приватни 1.792 2.477

Амортизација — 186

Губитак 23 _—

Добитак — 43

| Укупна биланса 3.876 5.163

Како видимо, подузеће се тек изграђује. У нове стројеве је у прошлој години инвестирано скоро милион динара. Материјал под којим се подразумева и израђена роба, порастао је од 50 на преко 900 хиљада динара. То је у вези са проширењем продукције. Дужници су знатно опали што је повољан знак. Значи да је продукција знатно порасла, и да је инкасо ванредно повољан.

Укупне инвестиције износе око 3 и по милиона динара. Одбивши амортизацију остаје 3.3 милиона динара. Властита сретства тек у половину покривају инвестиције. Подузеће би морало имати на расположењу најмање двоструку главницу. Ну с обзиром да се оно ослања на два јака консерна није тако опасно што су и инвестиције добрим делом извршене из туђих сретстава. |

Прва пословна година завршила је губитком од 23 хиљаде динара. Друга година, пошто је покрила губитак прве године, одбацила је добитак од 43 хиљаде. Значи да је подузеће већ прешло прву организаторну фазу и да се ове

године могу очекивати још повољнији резултати.

У току ове године подузеће се још јаче развијало.

„Набављени су нови Котон-стројеви. А кад просторије твор-

нице нису више биле довољне за смештање нових стројева,

приступило се знатном проширењу творнице. Подузеће ради