Народно благостање — додатак

312

biti završeni 1. oktobra 1931. godine, kad će električna energija iznositi 500 miliona kvs, koje bi društvo prema ugovoru imalo da proizvodi tek 1. oktobra 1932. godine. Uprava društva podvlači да forsirano priprema tehničke predradove u što boljem iskorišćenju vodnih snaga Krke i Cetinje, da bi što pre mogla postići i predviđen kapacitet od skoro iedne milijarde kilovatsati. Time ono će postati daleko najveće hidro-električni proizvođač na Balkanu, pa čak i jugoistočne Evrope. U našoj državi ono postaje jedan od najvažnijih faktora indusfrijskog razviča blagodareći ogromnoj a jefftinoj električnoj snazi kojom raspolaže. S obzirom pak, da se samo preduzeće nalazi u рпјаteljskim rukama i da raspolaže ogromnim finansiskim srefstvima naša država može biti vrlo zadovoljna ugovorom koji je zaključila sa ovim društvom.

Sem predviđene industrijske proizvodnje ikalcijum-karbida i cijanamida i ostalih veštačkih đubriva, preduzeće je pristupilo proizvodnji Tferfo-mamgana, zašta postoje vrlo povoljni uslovi.

Račun iztavnanja na dan 30. juna 1930. godine. u francuskim francima.

Aktiva Nepokretnosti 147,149.063.50 Ргепије атогтасопог zaima 1,750.000.'xučešća 1,953.815.Provizije i kaucije 4.436.60 Blagajna i novčani zavodi 15,722.127.45 Dužnici 6,024.263.92 Zalihe 20,573.421.59 Amortizacija troškova proizvodnje 284.520.36 Blokirani račun 19,672.125.—

Pasiva 'Glavnica 130,000.000.6% Obligationi zajam iz 1929. zg. 50,000.000.—

12,681.672.22 19,672.125.119.916.20 213,133.773.42

Poverioci i tek. računi Blokirani račun Dobit Zbir bilansa *

Račun gubitka i dobitka.

Rashodi Opšti troškovi 5,505.459.05 Poreza prema ugovoru 150.000.Dobit ..719.976.20 Prihodi Prihod proizvodnje 5,467.109.62 Kamata, eskont i ažije 830.732.75 Razni prihodi 137.592.88 Zbir prihoda i rashoda 6,435.435.25

Pošto je u 1930. godini završena prva godina rada, to

se bilansne pozicije ne mogu upoređivafi sa ranijim. One su

uprkos tome vrlo interesantne. Tako nalazimo u pasivi: glavnicu od 130 miliona, pošto povišenje ојаутсе za vreme sastava bilansa još nije bilo sprovedeno. zajam od 6% iz 1929. godine u iznosu od 50 miliona, koji je bio emitovan po kursu od 96 i po od sto. Sa amortizacijom tog zajma otpočeće se ]. jula 1934. codine. Poverioci i razni tekući računi bilansirani su sa 12.68 miliona franaka. Pod pozicijom „Compte dordre”, koja ima svoju odgovarajuću profivstavku i u aktivi, nalaze se iznosi do sada upisanih udela nove emisije glavnice; taj se iznos penje na 19.67 miliona franaka.

Čista dobit je iskazana sa 780.000 fr. fr. To je zapravo vrlo malo za jedno indusfrjsko preduzeće ovako širokih dimenzija, kao što je to „La Dalmatienne”, ali za prvogodišnji rad drukčije uopšte ne može ni biti. Ne bi bilo ni čudnovato, ako bi se iskazao čak i gubitak.

U aktivi bilansa glavna je pozicija nepokretnosti u iznosu od 147.15 miliona franaka, od toga otpada 141 milion na ne-

pokretnosti koje su postojale pre osnivanja društva, Ovi iznosi ;

i Lebert Albert, Manaut Frčdćric, Soubotić Nikolas,

Druga pozicija je obligacioni

dakle pretstavljaju cenu po kojoj jie novo društvo od „Sufida” prekupilo zemljišta, električne centrale, materijal, patente, zgrade i t. d.; ali su u taj iznos uračunafi i froškovi osnivanja. Imobilizacije učinjene u toku 1929/30. godine kao i povećanje centrale u Kraljevcu bilansirane su sa 5,8 miliona franaka. Zapravo je dosta neobično da se sve ove nepokretnosti, mašine i +. d. bilansira u jednoj zbirnoj poziciji; toga je svesna i uptava koja napominje da će u idućem godišnjem izveštaju detaljirati ovu poziciju. Učešća su iskazana sa 1,95 miliona franaka, a pretstavljaju skoro isključivo učešće u akcionarskom društvu Električna preduzeća u Splitu, koje opskrbljuje Split sa električnim osve{lenjem. Ovo učešće je proknjiženo po mominalnom iznosu. Zbog toga se napominje da se nalazi u pasivi bilansa međ „razni poverioci” iznos od 270 hiljada franaka, koji pretstavlja neizdate. akcije električnih preduzeća. Od pozicije „blagajna i potraživanja kod novčanih zavoda” a koja dostiže 15,72 miliona franaka, nalazi se svega 78.000 franaka u blagajni društva, dok je 15,64 miliona franaka deponovano na tekućem računu kod banaka. To su delimične rezerve preduzeća, kojima finansira tekuće poslove i podizanje novih postrojenja.

Račun mušterija i raznih dužnika iznosi 6,02 miliona fr., od čega otpada na mušterije 2,5 miliona franaka. Uprava podvlači, da sumnjivih potraživanja nema. Zalihe su iskazame sa 20,57 mil. franaka; u ovu rubriku se ubrajaju sirovine, polu fabrikati kao i sva još neprodđata roba, koja se nalazi na lageru. Zbir bilansa iznosi krajem prve poslovne godine 213,13 miliona franaka odnosno 473 miliona dinara. _

Bruto dobit prve poslovne godine iznosi 6.43 miliona ir. Od toga otpada na prihode od proizvodnje 5,46 miliona, na prihode od ažije, eskonta i kamata 831 hiljada franaka, a na razne prihode 137 hiljada franaka. Rashodi su bili sledeći: Ukupni upravni troškovi iskazani su sa 5,5 miliona dinara. Na ime poreze našoj je državi plaćeno prema ugovoru 150.000 fr., a 780.000 ir. je kao što znamo postignuta čista dobit.

U upravi se nalaze g. g.: M. Vincent Andre, Prefsednik; Tartaglia Ivo, Ste des Acićries et Forges de Firminy, Ste Bozel Maletra,

. Ste des Phosphates Tunisiens et des Engrais Chimiques.

A u nadzornom. odboru 2. 2.: М. Ј. Гетапце, M. A. de Maud'huy. Glavni direktor je g.: M. H. Breaud.

ЈУГОСЛАВЕНСКО СИМЕНС Д. Д. — ЗАГРЕБ.“)

У порасту укупне билансе Југославенског Сименс д. д. у Загребу настао је извесан застој. Укупна сума билансе износила је:

концем 1927. Дин. 40.856.000 » 1928. „ 46.432.000 | [929 „ = 56.413.000 ? 1930. » | 59.381.000 Како видимо, док је пораст билансе у 1929. години

износио 10 милиона динара, прошле године пораст износи само 3 милиона динара. С обзиром на привредне прилике — стагнација у индустријализацији земље, стагнација у увођењу електричног осветљења у појединим општинама, пораст билансе морамо забележити као ванредни доказ агилности Југославенског Сименс д. д. Прошле године, осим спајања електричне централе Загреба са оном Карловца водом високе напетости, већих радова на пољу електрификације није уопште било. А Југославенско Сименс је у првом

"реду позвано да изводи овакове радове. Тек кад ми у по-

гледу електрификације земље јаче напредујемо, можемо очекивати интензивну делатност подузећа типа и калибра

Југославенско Сименс,

жу За 1928. годину биланс је анализиран у додатку „Народног Благостања“ од 11. јануара 1930. године, број 2., страна 13, а за 1929. годину у броју од 20. децембра 1930, године, број 51. страна 237.