Народно благостање — додатак

384

ranijim godinama. U 1926. godini iznosi 66.3 miliona, a krajem 1930. godine već 132.2 miliona :dinara; zbir bilanse je dakle povećan za nčpune četiri godine za preko 100%, a prema pošlednjoj godini veći je za čitavih 33%. To je kod naših industrijskih preduzeća, a naročito u doba opšte Dire depresije, jedan veoma redak slučaj.

Još 1928. godine iznosila je glavnica 10 miHona dinara; u 1929. godini povišena je na 15 miliona, a u 1930. godini opet za _5 miliona — na. 20 miliona dinara — što je. u. vezi sa programom proširenja preduzeća. Kao ranije, tako su i u ovim novim emisijama učestvovali samo stari akcionari, koji su preuzeli celokupnu emisiju; pri tone je postignut ažijo u korist rezervnog ionda, u visini od 2.1 milion dinara. U 1927. godini iskazani su poverioci sa 67.8 miliona dinara: u 1928. ·godini роубćani su za 14.6 miliona na 82.5 miliona; u narednoj, 1929. godini, ostali su skoro nepromenjeni. Zatim dolazi 1930. godina, sa novim povećanjem; ovoga puta za rekordni iznos od. 23.6 miliona na 107.5 miliona; ovo povećanje poverioca uslovljeno je kupovinom Beogradske tekstilne industrije — što se u ostalom vidi i iz odgovarajuće protivpozicije u aktivi, o kojoj će docnije biti govora.

Zajedno sa fondovima (A fond ne postoji), glavnicom i čistom dobiti, iznose sopstvena, sretstva krajem 1930. godine 24.5 miliona prema 11.1 milion u 1927. godini; taj je porast vrlo velik, ali je onai poverioca srazmerno jednak; od 56 miliona krajem 1926. godine porasli su na 107.44 miliona krajem 1930. godine. Pri tome pak ne smemo zaboraviti, da potiče gro tuđih sretstava od kredita, koje je osnivač i glavni akcionar, češki industrijalac, štavio na raspoloženje „Jugočeškoj” kao obrtni kapital. Ovakvi krediti povoljni su po preduzeće, pošto su intćresi poverioca identični težnjama „Jugočeške”.

Aktiva bilanse podeljena je na svega četiri pozicije.

Prvo su fabrična postrojenja. Krajem. 1930. godine njihova je vrednost iskazana sa 37 miliona prema 33 miliona u

1927. godini. Napomenuli smo, da u pasivi nema fonda amorti-. zacije; to znači, da se svi otpisi nepokretnosti i postrojenja spro-

vode direktno kroz račun gubitka i dobitka. Na taj način, poslednje je četiri godine otpisano svega 12.53 miliona dinara. Pošto je vrednost investicija | postrojenja ipak svake godine iskazana u sve većem iznosu, (prema 1927. godini porasla je za preko 4 miliona), onda to žnači, da su nove investicije veće od otpisa: Da njih nije bilo, premašala. bi vrednost investicija 50 miliona dinara.

Dužnici,su čak i nešto, manji - za 910 hiljada prema prošloj godini, kad su iznosili 29.03 miliona, pošto ie) volumen proizvodnje u prošloj godini znatno povećan.

Najinteresantniju promenu pokazuje pozicija 'blagajna, hartije od vrednosti i Poštanska štedionica. Ona iznosi 21 milion dinara, prema 763 hiljada u 1929. godini i 110 hiljada u 1927. godini. U ovu požiciju ušle su hartije od vrednosti novih učešća, pre svega akcije, Beogradske tekstilne industrije. Pozicija robe, odnosno inventure, kako je naziva uprava „Jugočeške” u koju su ušle sve sirovine, boje, poluprerađevine i gotovi proizvodi, porasla je u 1930. godini za 10 miliona na 45.2 miliona dinara. Ona majtačnije ukazuje na povećanu proizvodnju, zbog koje su povećane i zalihe sirovina i poluprerađevina.

Račun gubitka i dobitka daje sledeću sliku:

Račun gubitka i dobitka.

Rashodi 1927. 1928. 1929. 1930. Režija 10.820 12723 14.741 16.532 Kursna razlika = = — :340 Dubiozi 500 1.000 — 264 | Amortizacije 2.618 2.671 3.422 3.822 Роби 484 427 1.135 1.504

Prihodi Prenos: dobiti = = 12 156 Bruto dobit 14.502 16:879 18.713 22.315 Kursna razlika — — 574 Zbir prihoda ili rashoda 14.502 16.870 . 19.299 22,10.

|налази се у повољном положају. | коњунктура буде иоле повољна, он ће да извуче још знат-

Upravni troškovi povećavaju se paralelno sa proširenjem proizvodnje; krajem 1930. godine dostižu 16.5 miliona dinara; ali je porast bruto dobiti srazmerno ipak veći — krajem 1930. godine dostiže 22.3 miliona. Zbog toga je i čista dobit veća no ranijih godina, uprkos tome, da je na ime propalih potraživanja otpisano 264 hiljade (čega u 1929. godini mije bilo) i uprkos rashoda na ime kursne razlike od 350 hiljada dinara i povećane amortizacije.

Iskazana čista dobit iznosi 1.5 miliona prema 1.13 miliona u prošloj godini.

U upravi „Jugočeške” nalaze se sledeća gospoda: pretsednik Josip Pogačnik, potpretsednik Emil Storza, Maks Horwitz, Dr. Beno Saboty, Oto Stein; generalni direktor je g. Maks Horwitz.

ЛАНЕНА ИНДУСТРИЈА Д. Д. прије ИВАН ФИДЛЕР — ОСИЈЕК. Са нарочитим интересом очекивала се биланца Ланене ипдустрије, Д. д. прије Иван Фидлер, Осијек за 1930. годину. Концем аугуста одржала се на загребачкој берзи принудна

| продаја од 20.000 акција по Дин. 500 номинале овога поду= узећа. Како уплаћена главница износи 10 милиона динара, то

је јавној продаји била изложена читава главница, односно све акције. На тој лицитацији постигнута је цена од нешто. преко 600.000 динара за свих 20 хиљада акција. _

AKO се једно акционарско друштво са уплаћеном _ главницом од 10 милиона динара прода за 600 хиљада динара, онда се претпоставља да је морало имати ванредних губитака, који су абсорбирали већи део главнице. Међутим биланца за 1930. годину показује, да је главница остала пот-_ пуно интактна. Не само. да није исказан губитак, него је го- _ дина завршена чак и са чедним добитком, _

Ниска цена која је получена, мора се тумачити пре свега лошим приликама у којима се налази наша индустрија лана а друго што је постојао један велики повериоц. Не само да је тешко набавити готовину, која је потребна Na .

усе прекуле све акције, него су потребни и знатно већи. из"носи у сврху вођења саме фабрике и исплате дугова. По-

мањкање обртног капитала довело је у потешкоће многа. наша индустријска подузећа. А данас је далеко теже прибавити потребан обртни капитал. него раније. На новчане. заводе тешко се може рачунати. А код данашњих прилика нема ни говора о томе да би се поједини заводи одлучили. на финансирање нових индустријских комитената.

Таква ситуација на новчаном тржишту била је једна од главних узрока да је на јавној продаји получена тако ниска цена. Досталац свих акција била је. Југославенска . банка која је акције изложила продаји. Ако претпостављамо, да је. подузеће имало губитке, који нису изказани у биланси, односно да су потребни ванредни отписи, ниска цена, уз коју су купљене. акције свакако омогућава ванредно снижење главнице, а да при томе нови акционар не. претрпи већи губитак. Претпоставимо, да ће се главница мо- . рати редуцирати од 10 на један милион динара, онда нови акционар нема никакве штете јер га ове акције. коштају само 600.000 динара.

Нови акционар, који је дао само 600 хиљада динара, _ Ако за индустрију лана.

није користи. Уколико наравно и сам није био међу ра-,

нијим акционарима. Међутим и у том погледу он је у по-

вољном положају, будући да је сада једини власник поду“

зећа. ПИ пина на Биланце за 4 последне године показују следећу слику:..

1930.

Актива 1927. 1928. 1929. Инвестиције · 1.425. 7.991. 7.896 7.905 "Материјал 956 1.185 989 .305 (Сировине и роба 8.283 · 6.138 6.863. ~ 4.708. . Благајна 21 41 29' + 30.