Народно благостање — додатак

"већа јер је под сам крај године коњунктура била слабија и приступазо“ се је редукцији пословања, прелазећи на нормални рад уместо ранијих две или три смене.

Поред повишења главница за 2 милиона динара мо;

рало се у већој мери апелирати на повериоце. Они су пс-'

расли од 30 на 33 милиона динара. Однос између власгитих и поверених сретстава доста је неповољан. Сав обртни. хо-

питал, а он је с обзиром на наше прилике, у првом реду

ради дужег кредитирања купаца морао бити знатно покривен повереним“сретствима. "To наравно знатним износима у име камате поскупљује продукцију и отежава конкуренцију са оним подузећима који у већој мери раде властитим сретствима. "Губитак који је концем 1928. године износио 372 хиљаде: динара елиминиран је и концем прошле године изказан је добитак од 9 хиљада динара. У име амортиза .'е инвестиција употребљен је износ од 946 хиљада динара. Де леко више него Ранијих година. Да је амортизација била вршена у границама ранијих година, изказани чисти добитлк био би знатно већи. Међутим Загорска творница вунених тканина форсира амортизацију без икаквог обзира на профих који ће да искаже.

У управи се налазе следећа гг.: Милан Прпић, претседник, Карл Ајзерт, потпретседник (Лола) Јован Максимовић. Директор је г. Лео Тобољски.

СНЛИТСКА ТРГОВАЧКА БАНКА JI Д. — СПЛИТ.

Сплитска трговачка банка била је пре неколико дана поприште једног крвавог догађаја. Док је управни одбор расправљао са једним од највећих дужника о начину отплате отказаног кредита, овај је опалио револвер на претседника управног одбора.и тешко га ранио. Затим је извршио самоубијство.

Имовинске прилике овог банкарског дужника нису биле такве да би сигурност потраживања долазила у питање Једино што његова имовина није била ликвидна. Злато које је имао у дућану није се дало (опет услед кризе) брзо продати а некретнине које је имао, нису се дале брзо уновчити, Као можда најважнији разлог да је дошло до: отказа кредита, а по томе и до крваве трагедије неки наводе чињеницу, да је покојник, раније талијански оптант, у најновије време затражио и добио наше држављанство.

Сплитска трговачка банка је новчани завод специјалне врсте. Не по својој структури, нити по начину пословања, него по својим клиентима. Он ради готово искључиво ca? талијанским оптантима. Са онима који су из ма којег разлога примили наше држављанство не подржава више пословних одношаја:

Број талијанских оптаната у Далмацији постаје све мањи. O новим: оптантима нема ни говора. А они који су ту, делом се селе у Италију или примају наше држављанство. Да није потешкоћа са наше стране, број оних који би узели наше држављанство био би већи. Деца талијанских оптаната не могу -код ;нас "добити. јавну службу. А будући да су то претежно становници градова, тешко је ако се бар једном

делу деце, пошто су ЗАВРШИЛИ школе, не може осигурати јавна служба.

Њихови синови приморани су да иду у Италију, јер једино тамо могу добити службу. А и у пословним односима, "осећају — они, који су примили талијанско држављанство, како им у сваком погледу иде на терет. Будући да је њихов- број у појединим градовима минималан, осећају у својим пословима да их већина становништва избегава. Нема једног формалног бојкота али се ипак осећа већа стагнација у пословима, него што је то случај код привредника нашег језика и народности.

"Знатан број“ оптирао је за Италију ради аграрне реформе јер као талијански држављани пролазе боље у ствари оштете — дотично уотште“-нису приморани да пристану на

327

ликвидацију сељачких и томе сличних односа. Међутим кад се то питање дефинитивно реши престаће интерес за талијанско држављанство. У сваком случају број талијанских оптаната на нашим обалама постаје из године у годину све мањи. За десетак година њихов ће број постати незнатан.

Код овакових прилика јасно је да се ни новчани завод на који се ослањају ти оптанти не може похвалити јаким развитком. Развитак Сплитске трговачке банке није једнак развитку осталих новчаних завода Сплита. Док они бележе константан пораст биланце, Сплитска трговачка банка показује опадање.

Биланце за 4 последње године показују следећу слику:

Актива: 1927. 1928. 1929. 1930. у хиљадама динара

Благајна 194 255 272 299 Менице 1.740 2.159 3.380 2.135 Дужници | _ 25.038 19941 [8595 [9745 Ефекти 105 50 59 25 Валуте 14 14 13 13 Непокретности 66 1.568 1.613 1.581

Пасива : i Главница 1.000 1.090 -1:000 1.000 Резерве 580 600 620 640 Улошци | 6.965 7.088 10.526. 10.961 Повериоци 18.4/5 5.136 11.640 15019 Добитак 195 193 165 198" Укупно 21225 24.044 24005 23850.

Укупна биланца пала је за 4 године од 27.2 милиона на 23.9 милиона динара што је ретка појава код новчаних завода. Улошци се- добро држе. Дапаће показују константан пораст. Кроз ове четири године укупна је биланса опала за 3.5 милиона динара а улошци су порасли за 4 милиона. За. то су повериоци смањени за 7.5 милиона динара.

Паралелно са повериоцима иду и дужници. Кроз ове 4 године опали су за преко 6' милиона динара. Прошла година бележи и знатно смањење мениџа.

Чисти добитак износи прошле године 198 хиљада према 165 хиљада прошле године. Он је поновно. досегао висину ранијих година. Интересантно је да је добитак у порасту, макар да је пословање у опадању. Поготову кад узмемо у обзир да је каматна стопа била прошле TOR знатно нижа него раније.“

Јасно је да се Сплитска трговачка банка неће моћи развити у новчани завод већих димензија. Бар не тако дуго · док се буде ослањала на талијанске оптанте. Ако напусти свој уски пословни круг може да прошири своје послове па макар се и ослањала на новчане заводе из Италије. Један талијански новчани завод или онај који се ослања на капитал · из Италије, може код нас успешно да се афирмира. Али то не може новчани завод који се ослања-на оптанте. Мировни · уговори дали су оптантима извесна права и привилегије. Али динамика привредног живота њима није дозволила да развију већу делатност. Морали су се повући међ своје, селити се ван границе свога досадашњег боравка на териториј државе за коју су оптирали. Галијански капитал може једног дана да игра улогу и на нашем Приморју, али никада капитал талијанских оптаната. ;

За 1930. годину банка је плаћала 5% дивиденду.

У управи се налазе: претседник Двимо Саво, потпретседник др. Леонардо Пезоли, Винценцо Форетић, др. Ђусепе Илић и Г. А. Милисић. Цензори су: др. Диомо Караман, др. Улрико де Микели Витури и инж. Алфредо Риболи.

читате = наше енелизе омлашншса