Народно благостање — додатак

338

хиљада, а чиста добит са 216 хиљада динара. Изузевши уло-.

га, штедионица нема повериоца, нити искоришћује реесконтни кредит.

Код овако великог износа страних сретстава штедиовица је принуђена, да води нарочито обазриву политику ликвидитета. Због тога видимо да је имала пласирано крајем 1930. године преко 5 милиона као краткорочна потраживања код новчаних завода ; крајем 1929. године она су потраживања износила чак и 7 милиона динара. Најомиљени начин кредитирања су текући рачуни, који износе крајем 1929. године 28.2 милиона динара. Према 1929. години повећани су за скоро 11 милиона односно за преко трећине. У тој се позицији налазе и амортизациони зајмови. Штедионица учествује и у трговачким и индустријским предузећима. Она је уско повезана за Грађанском пиваром дљд. у Дарува-

Ру и са „Индустријом" дд. за промет и индустријску прераду земаљских производа у Дарувару. Пивара је једно старо и врло лукративно предузеће, које је основано још 1900. године, а има главницу од 150 хиљада динара. Сем

производње пива она има још и фабрику шпиритуса, рафи-.

нерију, пецару ракије као и фабрику рума и ликера. У 1907. години пивара је подигла и сопствену калоричну електрану, која снабдева Дарувар електричном енергијом и осветљењем. Код „Индустрије“, која је основана 1915. године и која има главницу од 12.500 динара учествује штедионица ОВ прошле године.

и На треће место долазе менични кредити са износом од 4.9 милиона динара. Интересантно је да су ти кредити у.1927. и 1928. години остали непромењени и да су тек последње две године повећани за 900 хиљада динара. Кредити дати на залоге и на ломбард смањују се све од 1928. године, а нарочито у последњој 1930. години, кад износе света још 1.24 милиона динара. У опадању се налази такође

банчин портфељ хартија од вредности. Сви су наши нов-/

чани заводи у току 1930. године знатно повећали сток хартија од вредности; код Грађанске штедионице то међутим није случај — из горње таблице видимо, да све од 1928. год. своје хартије од вредности постепено отуђује, тако да је њихова вредност од 1.64 милиона 7 1928. години смањена де. краја 1930. године на 1.15 милиона динара односно за једну трећину. ;

Бруто добит је сваке године већа, саобразно повећању пословног волумена. У последњој години су знатно порасли расходи по каматама, од 960 хиљада на 1.57 милиона, ели су истовремено знатно повећани и приходи од камата од 2.12 милиона на 2.8 милиона. Плате су релативно минималне а тако исто и ошшти управни трошкови; укупно они износе нешто преко једног милиона, а према -1929. години врло су мало повећани. Интересантно је такођер, да су порези према 1929. години за преко 100% смањени — на 52 хиљаде динара. Због смањених пореза и повећаних прихода од камата, повећана је и чиста добит, која износи 216 хиљада динара, према 146 хиљада у двема претпоследњим годинама.

Подељена је на следећи начин: на име 8% дивиденде дато је 120 хиљада динара, 25 хиљада као тантијема управном и надзорном одбору, 57 хиљада дотирано је резервном фонду, 10 хиљада: у добротворне сврхе а 3.918 дИнара је пренето на нови рачун.

Последњих година плаћала је Грађанска штедионица на име дивиденде : од 1919. до 1922. године по 15 круна, за 1923. до 1924. године 3.75 динара а за 1925. до 1930. годину

| по 5 динара на номиналу акције од 62.50 динара.

У управи Грађанске штедионице у Дарувару се налазе следећа гг.: Саломон: Грос, претседник; Шандор, потпредседник, др. Густав Ретни, Леон Грос, др. Отон Грос; у. надзорном одобру су: Иво Милинковић, Фр. Штамбук, Драгутин Голдбергер и о Пфајфер.

Вјекослав | Симеон Зец, |

ХРВАТСКА БАНКА (диионИчАРСКо ДРУШТВО) ТРАВНИК.

Хрватска банка дионичарско друштво у Травнику је самосталан, провинцијски новчани“ завод, који са Хрватском банком дд. У Загребу, у којој је узео и талијански капитал "видно учешће, нема никакве додирне тачке, сем једнаке фирме. Сличност имена је случајна, (Хрватска банка у Травнику је за 5 година старија од своје имењакиње у Загребу) јер Хрватска банка у Травнику, као типична средње велика провинцијска банка не осећа потребе да у својим пословима долази у додир са интересима загребачке банке. Она има додуше и своју нарочиту експанзивност, али ипак не прелази границе Босне. Она је свој дугогодишњи рад усмерила на задовољавање потреба босанске привреде, где је. стекла велико искуство и традицију.

Ове године банка ће славити 25 годишњицу оснивања, што је за босанско банкарство свакако један значајан догађај. Првобитна главница Хрватске банке у Травнику износила је свега 100 хиљада круна; до 1923. године она је осам пута повећана, све до осам милиона круна, након чега“ је претворена у 2 милиона динара, колико и данас износи. Ми смо напоменули, да се код Хрватске банке у Травнику примећује извесна експанзија која се одразује у оснивању нових филијала, нарочито последњих година, и то у Бугејну, јајцу и Зеници ; према извештајима управног одбора, банка је са радом својих филијала веома задовољна.

Заједно са завршним рачунима објављује банка и врло интересантан извештај управног одбора у коме се даје детаљан преглед општих и локалних привредних прилика.“ У томе извештају пала нам је у очи напомена, да непосредни порези са бановинским и општинским самоуправним прирезима, разне таксе и кулук, новчане заводе-у много већој мери“ терете но што је то: био случај пре пореске реформе ; то се уосталом може видети из упоређења издатака за порезе и таксе у току последњих година. Управа томе додаје, да су ти терети у данашњим приликама већ прешли меру сношљиPOCTH. Шта Хрватска банка значи за Травник и његову око-' лину, најбоље показују њезине билансне позиције, које смо. упоредили за последње четири године. Добијемо следећу

слику : Рачун изравнања 1927. 1928. 1929. 1930. у хиљадама динара

Актива |

Готовина 763 923 688 1.059) Хартије од вредности 440 395: 467 545' Менице 7.866 6.951 8.043 10.767 Дужници 6.214 7тл1О 10.107 8.789 Залагаоница 63 1 85 18. Непокретности 194 190 186 408 Инвентар 100 дин. | дин. 1 дин. 1 дин. Полози, гаранције итд. 12.092 15.801 18.423 -23.967 Пасива |

Главница 2.000. 2.000. 2.000 2.000 Резерве 216 305 396 · 477 Улошци по тек. рач. —. 3.031 3441 4.057 |Улошци на штедњу 12:827 10234 13.031 14.234 Повериоци 239 2; = 48 |Реесконт — — — "Чиста добит 312 314 312 282 Збир билансе 28.534 32.049 38.001 45.617

Рачун губитка и добитка

Расходи У ја и | OI ON O Камата 514 151 976 1.142 Плате 799 465 459 558