Народно благостање — додатак
“00
Račun izravnanja.
i
Aktiva 1926. 1929. 1930. u hiljadama dinara
Investicije 4.052 5.874 6.549 Zaliha robe 7.009 5.484 11.010 Dužnici 7.399 13.383 13752 Hartije od. vrednosti 103 147 144 Gotovina u blagajni 149 398 90 Gotovina kod banaka — — 215 Prenos gubitka 219 267 —
Pasiva Glavnica 1.000 4.000 6.000 Poverioci 17.584 IS:/55 | 22.914 Prenosni računi 408 1.050 144 Fond amortizacije — 1.454 2.365 Dobit 1927., 1928. i 1929. god. — — 21 Dobit u poslovnoj godini — 294 310 Zbir bilansa 18.992 25.553 31.761
Račtin gubitka i dobitka.
Rashodi | Dubiozna potraživanja — 974 882 Otpisi od investicija — 781 910 Upravni troškovi — 1.335 1.570 Porezi i takse — 610 732 Činovničke i radničke plate — 2.411 2.652 'Dobit · — 294 310
Prihodi Kursna dobit na novoj emisiji — — 39 i;obit na hartijama od vrednosti — 53 17 Naplaćena dubiozna potraživanja — 148 157 Dobit na kursnoj razlici — 2 76 Kamata — 144 170 Dobit na robi — 6.065 6.626 Zbir prihoda ili rashoda = 6.413 7.056
Zbir bilanse je prema 1926. godini u 1930. godini porastao za ,13 miliona dinata; od toga otpada preko polovine, 6.6 miliona na porast poslova u samoj 1930. godini, kad dostiže zbir bilanse 32 miliona dinara. Giavnica i fond amortizicije iznose zajedno 8.36 miliona dinara; ono što u bilansu pada u oči, |esu znatni povefioci sa 23 miliona dinara; međutim to kod preduzeća kao što je „Astra” sa isključivim ciljem distribucije jedne izvesne robe drugačije skoro ne bi ni moglo biti. Liferant „Astre” je istovremeno i njezin glavni poverilac. To je prva Činjenica koja objašnjava ovo neobično stanje. Druga leži u okolnosti da se sretstva poverioca nalaze isključivo u dvema DOZIcijama: u robi, koja leži u tankovima „Astre” i kod dužnika poslovnih prijatelja, za kreditiranu robu. Pošto kod nas cena svih ovih artikala ne podleži znatnijem kolebanju, to je rizik koji postoji, jedino del kredere, koji mora da snosi „Astra. Zbog toga vidimo u računu gubitka i dobitka relativno vrlo velike otpise dubioznih potraživanja.
Sopstvena sretstva (zajedno sa Iondom amortizacije) i poverioci iznose ukupno 31.3 miliona dinara krajem 1930. godine. Ona su u aktivi podeljena uglavnom na tri pozicije i to na zalihe robe, dužnike i investicije. Ako od investicija odbijemo fond amortizacije (sa 2.36 miliona) onda dobijamo njihovu vrednost od 4.2 miliona dinara, koju pokriva glavnica „Astre”. Pod ovim investicijama treba podrazumevati tankove ı proizvodnju masti. i ulia, zemljišta, a u verovatno najvećoj meri gvozdđenu burad, cisterne i +. d., koja su društvu potrebna za distribuciju robe. Bilansna vrednost svih ih investicija je poslednje tri godine porasla za preko 2.5 miliona kod istovremenog otpisa od preko 2, miliona — dakle ukupno za preko 4.5 miliona dinara. Od sopstvenih sretstava ostaju 2.3 miliona za finansiranje dužnika i zalihe robe — a pošto obe ove pozicije u 1930. godini iznose 24.7 miliona dinara, to je jasno, da je liferant robe preuzeo i
finansiranje dužnika, odnosno da je kreditirao svu robu: onu
па lageru i onu, prodatu na kredit. U 1926. godini je zaliha robe iskazana sa 7 miliona dinara; krajem 1929. godine njezina je
, vrednost smanjena na 5.5 miliona a u 1930. godini porasla je za
preko 100%, na 11.01 milion dinara. Dužnici su od 1926. godine do kraja 1929. godine porasli za 6 miliona na 13.4 miliona dinara te se prema 1930. godini nisu mnogo promenili — роrasli su za svega 370 hiljada dinara. Hartije od vrednosti su iskazane 1930. godine sa 144 hiljade odnosno za 3 hiljade manje no u 1929. godini, a gotovina u blagajni i potraživanja kod novčanih zavoda izkazana su sa 305 hiljada dinara.
Interesantno je takođe upoređenje računa gubitaka i dobitaka za 1929. i 1930. godinu. Bruto dobit je u ovim godinama porasla od 6.4 miliona na 7.05 miliona, pre svega zbog povećanja bruto-dobiti na robi od 6 miliona na 6.63 miliona dinara. Na dubioznim potraživanjima je u obe poslednje godine otpisano ukupno 1.86 miliona; zbog ogromnog broja malih komitenata je ovako rigorozno oltpisivanje više no potrebno; međutim vidimo iz prihoda preduzeća, da je od tih ofpisanih potraživanja u poslednjim dvema godinama naplaćeno 305 hiliada dinara, odnosno 16.5%. A to nije malo. Zbog razgranatog poslovanja porasli su i upravni troškovi, porezi i činovničke plate i radničke nadnice; fako isto su u 1930. godini morali biti veći otpisi, dok su dubiozna potraživanja smanjena za skoro 100 hiljada dinara.
Ova poslednja, 1930. godina je prva Који zaključuje „Asttav sa većim čistim dobitkom. Ona je postigla čistu zaradu već i u 1929. godini — sa 294 hiljade dinara; ali je ova zarada kompenzirana gubitkom iz ranijih godina, u iznosu od” 267 hiljada dinara, tako da je ostala čista dobit od 27 hiljada, koja je preneta na novi račun u 1930. godini. Dobit, iskazana u poslovnoj 1930. godini iznosi 310 hiljada dinara a sa prenosom salda ranijih godina 337 hiljada dinara. Ova bi dobit omogućila 5% dividendu na čitavu glavnicu, čak i na novu emisiju iz 19030 godine, ali je uprava ovu dobit prenela na novi račun i time pojačala sopstvena sreistva, što je vrlo pravilno učinjeno.
U upravi „Astre” se nalaze sledeća gospoda: Damjan J. Branković, pretsednik; Rade Mihajlović, potpretsednik; Philip C. Tennant (London), Sir Edwara Manville (London), T. S. Masterson (London); Albert Henry Farley (London), Jakob Freudenthal (London), Milivoj Nikolajević i Sima Alkalaj; direktori su gg.: Dr. Ivan. Vago, Ernst A. Masterson i Isak Gottlieb.
А. Г. Б. ТКАНИНЕ, ЈУГОСЛАВЕНСКО Д. Д. — ЗАГРЕБ.
Акционарска друштва која би се бавила продајом тканина на мало, код нас су за сада још врло ретка. Познати су међутим велики магацини, као акционарска друштва, јер траже знатну концентрацију капитала, било ради подизања монументалних зграда,.било ради набавке разноврсне робе. То се показало као најпримернији облик.
А. Г. Б. тканина, југославенско Д. Д. основано је у пролеће прошле године. Централа је у Загребу а у Београду подржава филијалу. У једном и другом месту има продавнице финијих врсти свилених тканина и штофова.
А. Г. Б. је француско подузеће, односно код нас оно је југославенска афилијација познатог француског свиленог концерна Бедин. У своме програму намерава да у Југославији подигне и ткачницу финијих врсти свилених тканина. За сада увози искључиво продукте своје централе. Побољшањем наших привредних прилика тиме је скопчан и пораст прође финијих врсти свиле или у случају још јаче царинске заштите за свилене тканине, француско подузеће има
намеру да приступи остварењу свога плана у погледу поди-
зања сопствене ткачнице. До оснивања самосталне југословенске афилијације је дошло добрим делом ради тога, што су обе приватне радње које су у Загребу и Београду држале продукте концерна Бедин дошле у потешкоће. Аранжман је створен на тај начин, што су оба дућана била преузета и