Народно благостање — додатак
АНАЛИ
Додатак Народна Благостању“ ·
БРОЈ 46 ~
Садржај:
Прекоморска пловидба д; д: == Сушак
БЕОГРАД; 14. НОВЕМБАР 1931.
и
Текстилна индустрија д. д. — Вараждин | Загребачка дионичка творница папира д. д. — Загреб
Битољска банка — Битољ Jagodinska štedionica a. d. — Jagodina
ПРЕКОМОРСКА: ПЛОВИДБА Д. Д:—= СУШАК.
Ситуација за прекоморску пловидбу није најповољнија. Чак се може говорити о кризи. Сама чињеница да неколико милиона тона бродског простора прекоморске пловидбе лежи беспослено у лукама јасно показује какве су прилике. А и они-бродови који још плове једва вежу крај са крајем.
Паробродарска криза најпре се испољила у слободној прекоморској пловидби. Размена добара је у ово доба кризе знатно попустила. То вреди нарочито за гломазну робу. Са
друге стране пак је тонажа пароброда: порасла у послед- |
њим годинама у много већој мери од тонаже демонтираних бродова, тако да је понуда бродова била све већа. Повећање
понуде капацитета расла је не само ради повећања тонаже | него и ради бољег техничког уређаја нових пароброда као и техничког уређаја великих лука. Нови су пароброди мно:г |
го бржи него стари, њихова техничка опрема боља, тако
да су у стању да за годину дана пренесу много више робе
него старији бродови исте величине. И технички уређај појединих лука омогућују да велики пароброди за" дан-два укрцају, односно искрцају сав“ тона за' који су раније -требали по једну до две недеље. 05
У најновије време налази се у кризи и прекоморска |-
линијска пловидба, дакле они пароброди, који подржавају периодичне, унапред утврђене везе, између две или више лука. То нарочито вреди за путничке “линије "између 'Европе и Америке. Емиграција јегвећ неколико“ година сведена на најмању меру изузевши малога броја "повратника. А и путници виших класа су данас све ређи. Туристички промет Америка— Европа стагнира. Поједина друштва су силом прилика била принуђена да некблико великих путничких пароброда укотве у луци и да промет подржавају само са технички најбољима.
Општа криза ·-паробродарства захватила је и наша предузећа. Наши пароброди не подржавају редовите путничке линије у прекоморском промету те ми ове тешкоће не осећамо. Али нас. тангира криза теретних пароброда прекоморске пловидбе. Тежиште нашег паробродарства лежи у преносу гломазне "робе. (дрво и цемент) у интернационалном промету. Осим једног дела који је упослен у локалним линијама по Јадрану, гро нашег паробродарства био је упослен у интернационалном транспорту. А ту је баш:и најгора криза. 5
Од наших паробродарских друштава је: Јадранска
Пловидба концентрирала готово“ читав свој рад на обалну пловидбу, за коју прима субвенцију од 30 милиона динара;
Дубровачка пловидба, ма да јој је тежиште у интернационал-
ном преносу робе, има и локалне линије: на Јадрану, за: које.
прима субвенцију од 12 милиона динара. „Оцеаниа" и Југо-
||словенски Лојд, чије је тежиште такође у интернационалном
преносу добара, добивају субвенцију за неке линије у Средоземном мору дотично Јужној Америци. Нарочито су Оцеаниа у најновије време све више- концентрира на субвенциониране теретне линије између наших лука и пристаништа западног дела Средоземног мора, Марока и Канарских острва. -
- Прекоморска пловидба ради искључиво у интернацио» налном преносу“ робе. Она према томе не ужива никакзе субвенције.
Међутим ипак су код ње прилике много боље него код осталих друштава и ако она: не ужива субвенције.
Биланца за 4 последње године овако изгледа
1927 г. 1928: 1920 га 19307: MO 67 у хиљадама динара Актива. Благајна 623 2.920 9 3 Бродови 19.881 19.881 29.962 29.962 Дужници 11.750 23271' 2.249 4:349 Пасива. Главница 4.883 4.883 10.000 10.000 _ Фондови, амортизације и резерве 10.226 11.816 13.314 14.812 Фонд за поправ. брод. – 2.100 2.100 3.400 3.700 Фонд осигурања. 1.700 2.200 2.800 3.000 'Повериоци 9.961 18.497 == 1.326 Добитак 2.114 2.942 2.671 2.167
Бродови су књижени истом вредношћу као и 1929 године. Тонажа је остала иста. Нови бродови нису набављени нити стари продани. У фонд“ амортизације додељен је милион и по динара. Обзиром на велики пад вредности пароброда (данас се у Енглеској може добити пароброд. у добром стању за половину цене од: оне пре 3—4 године) отписи нису баш' знатни. Међутим: морамо споменути да је Прекоморска пловидба ·нове пароброде билансирала уз далеко мању вредност'него што је била у ствари јер. је имала знатне латентне резерве које је употребљавала делимично за набавку бродова а да то не долази до изражаја: у биланци.
Фонд за поправку бродова и фонд. осигурања. показује и прошле године уобичајени пораст.
Ма да је коњунктура већ и прошле године била неповољна, Прекоморска пловидба исказује добитак од преко 2 милиона динара. Држимо да знатан до тога добитка долази од резерви из ранијих година које нису биле билансиране, Како је паробродарство' слободне пловидбе иначе подвргнуто великим осцилацијама у погледу просперитета (пошто под-
"возни ставови често варирају) — то је уобичајено да се фор"мирају тихе резерве, помоћу којих се исплаћује дивиденда
и у лошијим годинама,