Народно благостање — додатак

414

милиона динара. Загребачка творница кожа толико је финалсијски снажна и јака да ни веће погоршање привредних прилика неће моћи много да утиче на њезино пословање и просперитет. |

У управи Загребачке творнице кожа налазе се следећа дет. претседник и генерални директор Жига Штерн, Ото Штерн, Роберт Дојч, Игнац Штерн, С. Д. Александар и Едвард Пристер.

НАРОДНА ШУМСКА ИНДУСТРИЈА Д. Д. — ЗАГРЕБ,

Концем 1929 године је Народна шумска индустрија, пошто је већ била извршена фузија са Домовинском индустријом дрва, ушла у консерн „Офе". Ова мађарско-швајцарска холдинг-компаниа има у Југославији врло разгранату интересну сферу. У Загребу поред Народне шумске индустрије у њеној су интересној сфери „Дом“ д. д. и „Славија“ д. д. У Сарајеву је заинтересована непосредно а и преко банке „Гајрет" и код „Варде“ једног од највећих индустријских подузећа Босне.

Консерну „Офе“ у најновије доба не иде баш најповсљније. А мало које подузеће за прераду дрвета може се похвалити повољним развитком. Изгледа да је „Офа" претрпела знатне губитке у Румунији. Румунска индустрија дрвета налази се у кризи која је далеко тежа него наша. Тамо иду губитци неких подузећа у милијарде леја. Случај „Фагинеа“ изгледа да је потресао чак и „Банку комерциале италиана:. Од читавог концерна „Офе" изгледа да су најздравији ангажмани у Југославији. Чак се сматра да је то искључиво здрави ангажман овог великог концерна које је некад имао амбицију, да у своје руке концентрира претежни део шумске индустрије централне Европе. Тешка криза индустрије дрвета изгледа да је нарочито погодила она подузећа која су била у великој експанзији и која су знатње износе инвестирала у шуме, жељезнице и сличне ствари који се код неповољне коњунктуре не даду лако реализирати. Настојања око склапања картелних уговора између водећих шумских подузећа централне Европе са циљем регулирања цена и продукције нису дала позитивне резултате. Извесна утаначења додуше постоје, али о једном картелу у правом смислу речи, као што их налазимо код индустрије железа и неких других бранша, овде наравно нема ни говора. Потешкоће су у томе што је сувише продуцената и што су прилике код појединих подузећа веома разноврсне. На"рочито ако упоредимо подузећа наше државе са онима у ма кејој другој држави.

Народна шумска д. д. је једно од наших ретких шумских подузећа које је за прошлу годину било у стању да искаже одговарајућу добит. Пословна година завршена је 30 септембра. А до знатног погоршања прилика шумске индустрије дошло је тек у последњем кварталу прошле године.

Биланси за прошле 4 године пружају следећу слику:

1927 г. 1928 г. 1929 г. 1930 г. у хиљадама динара

Актива. Готовина 145 139 262 211 Ефекти 125 327 806 332 Шуме | 16296 | 18526. 16.925 | 28.034 Пилане, непокретн. 10.142 10.922 11.403 12.086 Дужници 9.383 7.178 19.965 15403 Зграде — = 4.303 —

Пасива. Рлавница 12.000 12.000. 14.500 14.500 Резерве 218 220 399 600 Фонд амортизације — 1.107 2.285 „3.075 Повериоци 20.994 23.291: 35:596 32.926

сто јест самих шума, већ се куповином

Акцепти 9.318 = | ____ Добитак 42 316 576 525 Укупна биланца "36723 37.087 53.684 52.050

"Код шума бележимо знатан пораст од 7 милиона. Ма да изгледи нису најповољнији, приступило се набавци Нових шума. И инвестиције у пилане, непокретности, индустријске железнице и слично показују пораст. Додуше.само од нешто соко 700 хиљада динара. Томе на супрот „дужници“ су опали за 4.5 милиона динара, што баш није било у складу са развитком коњунктуре. Пласирање робе било је све то теже и морали су се одобравати дужи рокови плаћања. Можда су поједина потраживања и прешла на матицу консерна 'односно на друге чланове консерна у Југославији или на страни. _ .

'y билансу не налазимо више позиције „зграда", која је била билансирана 1929. год. са 4 милиона 303 хиљада динара. Ту позицију налазимо само у биланси за 1929. То је била зграда подигнута од Домовин. индустрије и кад је 1929 год. извршена фузија са Народ. шумском појављује се ова позиција. у биланцу. Међутим та је зграда прошле године продата а канцеларије Народне шумске индустрије смештене су у просторије осталих подузећа Офиног консерна, наиме у канцеларије „Славије“ и „Дома“. |

Инвестиције у ужем смислу речи изказане су са 12 милиона динара пак су по томе потпуно покривене властитим. сретствима. Поготову ако имамо у виду да је од инвестиција већ отписано 3 милиона динара. Шуме не можемо сматрати за инвестиције будући да се оне амортизирају прерадом и код нормалног пословања непрестано долази до набавке нових. У већини случајева не ради се о куповини некретнина, стиче. право a „експлоатацију односних шума.

Повериоци показују опадање за 2.5 милиона што је с обзиром на постојеће прилике повољна појава.

Фонду амортизације дозначено је скоро милион динара. Добро је што је упркос кризе тако знатан износ инвестиција отписан. Опште посматрано, врло је вероватно, да ове године амортизације неће бити тако знатне као прошлих година. Штедиће се на свему па и на амортизацијама.

Чисти добитак прелази пола милиона динара као и прошле године. Код рачуна добитака и губитак ситуација је оваква :

Губитак. 1927 г. 1928 г. 1929г. 1930 r. у хиљадама динара Порези и камате 4.066 3.823 6.620 3.201 Отписи 733 1.107 1.178 889 Добитак 42 316 576 525 Добитак. Бруто добитак 4.842 5.247 7.975 4.617

Бруто добит је прошле године знатно заостала за добитком из 1929 године. Криза се већ осећа. Ако је исказан готово. исти чисти добитак има се то приписати чињеници, na је режија преполовљена, Прелазом у просторије „Славија-Дом“ извршила се је и знатна редукција чиновништва. А и издаци на каматама били су мањи; прво ради смањења повериоца а друго ради повољнијег каматњака који се прошле године морао получити. |

Даљи развитак „Народне шумске" односно њен просперитет зависи од општег развитка индустрије дрвета Југославије. За сада изгледи нису баш најповољнији.

У управи Народне шумске индустрији налазе се следећа гг.: Владимир Арко, Бела Милић, Пера Стокановић Хајдан Чекро, Д-р Николаус Харлму, Марцел Лебл, Лудвиг Соненфелд, Миливој Васић, Д-р Заим Шарац и Александар Јакоб. |