Народно благостање — додатак

476

производ Херцегновог и околине, маслина, потпуно је подбацила и управа подвлачи, да је ова неродица имала одјека и на банчино пословање. Упркос томе је резултат рада банчиног у 1930. години врло задовољив,

У следећој таблици улоредили смо све главне Сл позиције за последње четири године, које нам најбоље илуструју напредак банчин и пораст њезиног пословног волумена. Добијамо следећу слику: :

Рачун изравнања.

1927 г. 1928 г. 1929. 1930 7. Актива. __у хиљадама динара | · Тотовина 263 128 260 318 Потражив. код. нов. зав. __ 1.072 702 1.207 Хартије од вредности 66 105 721 617 Непокретн. после отписа 357 358 368 362 "Текући рачуни· 9.372 6.931 7.582 7.692 Менице e 2.603 3.409 3.704 Хипотекарни кредити 440 442 644 1.851 Зајмови на залоге 81 53 17 Инвентар после отписа 51 51 48 43 Разни дужници 109 265 — Издате гаранције 223, 60 147 | Вредности рез. фонда — — 294 372 Утужена потраживања — — 72 63 Оставе — — 7.097 7.998 Пасива.

Главница 1.200 1.200 1.200 1.200 Резервни фонд 250 260 294 377 Улози на књижице 9.383 9.069 10.446 12.233 Улози по тек. рач. 204 1.743 1.667 1.922 Неисплаћена дивиденда 15 17 (21 10 Преносне камате 65 88 131 112 Чиста добит 183 186 239 247 Збир. биланса 11 .922 12: 669 21.363 24.293

Збир билансе је у последњим двема годинама дуплиран према 1927. и 1928. години, што је последица промењеног билансирања : последње две године ушле су у биланс и оставе гаранције и т. д. што раније није био случај. Ако ове две позиције издвојимо из збира билансе, онда видимо, да је укупна цифра порасла од 11.5 милиона у 1927. години и 12.6 милиона у 1928, на 14.3 милиона у 1929. и на 16.4 милиона у 1930. години. То је врло леп пораст који потиче углавноме од пораста туђих сретстава.

Главница износи последње године непромењено 1.2 милиона динара. Резервни фонд сваке се године издашно дотура, тако да је од 250 хиљада у 1927. години повећан крајем 1930. године на 377 хиљада динара односно од 20% на 30%.

Главни извор страних сретставасу улозина књижице и по текућим рачунима. Повериоци као и реесконт нису исказани, што значи, да банка уопште нема дугова. Улози потичу у знатној мери од исељеника, код којих ужива Херцегновска банка ведико поверење. Према 1927. години, кад су Улози исказани са 9.4 милиона они су порасли до краја 1930. године на 12.3 милиона односно за 3 милиона или једну четвртину, што је релативно врло много ако имамо у виду познато сиромаштво становништва овога краја. Улози по текућим рачунима су порасли од 204 хиљада крајем 1927. године на 1.92 милиона крајем 1930. године —- тако да износе крајем 1930. године страна сретства 14.2 милиона динара — за 4.7 милиона више но у 1927. години, а укупан обртни капитал банчин достиже крајем 1930. године 16,2 милиона динара према 11.3 милиона крајем 1927. године,

Ова су сретства пласирана на следећи начин : највише јс дато дужницима по текућим рачунима, наиме 7.7 милиона денара; од тога је 1930. године пласирано. уз менично пожриће 4.5 милиона, а уз хипотекарно покриће .3.2 милиона "динара. Менични кредити износе 3,7 милиона према 2.6 ми-

лиона у 1928. години, У, порасту су такођер. хипотекарни кредити, од 440 хиљада у 1927. години на 1.85 милиона у 1930. ГОДИНИ. Зајмови на залоге — државних хартија од вредности. у. 1930. години више нису исказани; у 1927. години износили су 81 хиљаду али се у наредним годинама постепено ликвидерају : у 1928. износе 53 хиљада а 1929. године свега још 1 хиљада динара. Тим кредитима треба додати јоши потраживања код новчаних завода, која износе у 1930. години 1.2 милиона (према 1929. години порасли су за 500 хиљада динара). Хартије од вредности су у 1930. години мање ноу 1920, години (за. 103 хиљада динара) али су томе на супрот повећане хартије од вредности резервног фонда за 80 хиљада на 572 хиљада, тако да износи укупан портфељ ефеката 290 хиљада динара. Према томе укупан лукративан пласман износи у 1939. години 15.44 милиона према 10.63 „милиона. динара у 1927. години. | У погледу ликвидитета стање Херцегновске банке врло је повољно : готовина и потраживања код новчаних завода, која су првокласна и која претстављају њезину интимну пословну везу износе укупно 1.652 милиона. Ако додамо томе јоши портфељ ефеката, који се код банчиних пословних веза увек могу ломбардирати, онда износе одмах ликвидна сретства 2.5 милиона динара односно 20% од улога. Непокретности су исказане после 2% отписа са 362 хиљаде динара а инвентар после 10% отписа 43 хиљаде динара. Рачун губитка и добитка изгледа овако : Рачуни губитка и добитка. | 1930.

Расходи. | 1927. 1928. 1929. у хиљадама динара

Камата = — 570 703 816 Трошкови 192 203 212 219 Порези 188 138 80 147 Отписи 45 24 25 12 Чиста добит 183 185 239 241

Приходи. j | Камата 348 977 1.190 1.357 Кирија 11 13 13 19 Провизије. 251 132 56 51 Збир прихода н расхода 608 1.123 1.259 1.433 · Дивиденда 12% 12% 12% 12%

Бруто приходи сваке су године већи: од 608 хиљада у 1927. години, порасли су на 1.43 милиона у 1930. години. Од тога су 1.36 милиона приходи од камата. Провизије су · последњих година у опадању, због обарања коштања кредита. Последње две године износе непромењено 57 хиљада динара, а кирија 19 хиљада. Пасивна камата је такођер у порасту — од 570 хиљада у 1928. години на 816 хиљада крајем 1930. године, што је природна последица знатног пораста улога. Трошкови износе 219 хиљада, а према прошлој години већи су за 7 хиљада; порези су у последњој години већи за 67 хиљада, а износе 147 хиљада динара. Отписи су ове године редуцирани на 12 хиљада динара, колико је отписано од непокретности и инвентара. Отписа сумњивих и пропалих потраживања нема. Укупни расходи у 1930. години износе | 1.18 милиона динара; код укупних прихода од 1.43 милиона резултира чиста добит од 247 хиљада. динара (за 8 хиљада више но прошле године и 62 хиљаде више но у 1928. години),

Подела чисте добити извршена је на следећи начин: на име дивиденде је исплаћено. 12% односно 144 хиљада, резервном фонду дотирано је 62 хиљаде, управи је дато на име тантијеме 20 хиљада динара, надзорном одбору 4 хиљаде, чиновницима као награда 12 хиљада а у добротворне циљеве је дато 4.243 динара. а

Од како банка постоји, дивиденда је остала непромењена са 12% годишње.

У управном одбору се налазе следећа г.г.: претседник Лазар Ђ. Доклестић, потпретседник Милош Л. Поповић, Васо, Ћурић, Душан Прњат, Јосип Кошио, Јово Бравачић, Да p