Народно благостање — додатак

АНАЛИЗ!

Додатак „Народно

БЕОГРАД, 28. НОВЕМБАР 1931,

БРОЈ 48

Садржај:

„Титанит" д. д. за кемичку индустрију

Благостању«“

КОШ

= Загреб.

· Zagrebačka 'уоптса стреја а. д. — Zagreb. „Сгоаба" а. а. za industriju drveta — Zagreb.

Srpska sremska banka d. d. — Ruma. Трговачка банка „Лувр' — Зајечар.

„ТИТАНИТ" Д,Д. ЗА КЕМИЧКУ ИНДУСТРИЈУ — ЗАГРЕБ>)

Подузеће као што је „Титанит" уско је везано са проблемом земаљске одбране. Данас свака држава иде за тиме ље све што је у вези са наоружањем изводи у самој земљи. Поједине државе које су раније у иноземству трошиле знатH. износе за набавку ратног материјала, раде сада на томе, да у самој земљи подигну већи број подузећа код којих би могли покривати потребе за земаљску одбрану. При томе се води рачуна у првом реду о чињеници, да се у случају ваоружаног спора, набавка ратног материјала врши много лекше и много сигурније, ако се поједини артикли израђују у самој земљи, као што је то случај код поруџбина на страни. То је најбоље осетила наша држава кад је услед лоших веза у неким моментима светскога рата готово било немогуће доћи до потребног ратног материјала. За подизање ратне индустрије говоре поред тога и финансијски разлози. Не само што увоз ратног материјала и у мирно време терети биланс плаћања него је питање да ли ћеу случају рата уопште бити могуће добити потребна финансијска сретства за куповину ратног материјала на страни. Финансирање домаћих поруџбина много је лакше него оних ка страни. Код куће у најгорем случају помаже и штампарија новчаничне банке док су за набавке са стране потребне и девизе или злато односно иноземни кредити.

„Гитанит" је у својој производњи упућен на покривање једног дела наших потреба експлозивног материјала. Према томе спада у једно од водећих подузећа у погледу наше земаљске одбране. А како смо у најновије време настојали да подигнемо сами извесне ратне индустрије то је и коњунктура за подузеће типа „ЛТитанит: била веома повољна. Развитак ,„ЛТитанита' ово неколико последњих година ванредно је задовољавајући. Укупна биланса расте из године у годину. А расте и чисти профит. „Титанит“ је једно од ретких: наших индустријских подузећа, која већ неколико година добро раде и чији су пословни успеси еве то већи; оно по томе готово ни не зна о кризи у којој се налазе готсво сва наша индустријска подузећа. једино једно радикално ограничење наоружања могло би погодити подузећа индустрије хемијског и ратног материјала. |

Биланси за 4 последње године пружају следећу слику:

Актива "1927 т. 1928. 1929 г. 1030 г. у хиљадама динара

Земљиште 86 86 86 121

Фабричне зграде 2820 2:670 2545 2.417

#) За 1928. годину биланс је анализиран у додатку „Народног Благостања" од 11 јануара 1930. године, број 2. слрана 15. |

Стројеви 639 602 587 560 Ефекти 145 103 178 203 Складиште 2.553 826 47187 4.194 Инвентар 419 559 662 711 Благајна 404 633 634 563 Дужници 5.484 12.941 11.076 12.947 Патенти 858 — 109 153 Пасива. Главница 8.000 8.000 8.000 8.000 Резерве 180 180 180 180 Резерва амортизације 250 250 250 250 Повериоци 4.034 8.983 10.577 12.092 Добитак 835 941 1.098 1.347 Укупна биланса 13.434 18.467 20.110 22121

Укупна је биланса за последње 4 године порасла за неких 70%. Нових инвестиција нема. Барем оне нису пробедене кроз биланс. Напротив, услед годишњих отписа код зграда и стројева инвестиције су исказане са пола милиона динара мањим износом него пре 4 године. Прошле године порасле су једино непокретности. Сигурно се ради о куповини земљишта у околини саме фабрике ради доцнијег прок:ирења. Складишта робе су билансирана са знатно већом вред-

|ношће него пре неколико година. Повећање продукције при-

нуђава и на већа складишта. Не само у погледу готове робе, него нарочито у погледу сировина и полу фабриката као и погонског материјала.

Дужници износе око 13 милиона динара према 5.5 милиона динара пре 4 године. Сва подузећа која раде са државом морају рачунати са знатним потраживањима, јер се плаћања суксесивно обављају. Ну о томе се води рачуна и код састављања понуда, односно код израчунавања продукционих трошкова. 5

У пасиви једина је промена код повериоца. Главчица је остала непромењена и трипут је већа од инвестиција. Од 4 милиона концем 1927 године повериоци су порасли на 12 милиона крајем 1930 године. Већа складишта и већа потраживања значе силом прилика и повећање властитих обавеза. Међутим пословање се развија тако повољно да веће обавезе не играју улоге.

Чиста је добит у константном порасту. Прошле године пораст износи преко 300 хиљада динара. Са преносом из 1929 године добит износи 1.6 милиона динара код главнице од само 8 милиона.

Рачуни губитка и добитка пружају следећу слику: Губитак. « 1927 г. 1928. 1020 r. 1030 r. у хиљадама динара Плате и трошкови 1.158 1.671 1.878 2 476 Порези 848 1,161 1,117 782