Народно благостање — додатак

<.

445 hiliada dinara. Podeljena je na sledeći način: 20% odnosno 86 hiljada dinara je dotirano rezervnom iondu, 5% (21.5 hiljada) pensionom fondu; kao vanredni dodatak rezervnom fondu 11.5 hiljada. Tantijema upravnom i nadzornom odboru i nagrada činovništvu iznosi 83.6 hiljada dinara a dobrovoljni prilozi 9 "hiljada. Pri tome treba napomenuti da je već i kroz račun gubitka i dobitka proknjiženo 3460 dinara kao dobrovoljni prilog. Na ime dividende plaćeno je 11% (5% redovne i 6% зирег'dividende) odnosno 220 hiljada dinara. Ostatak dobiti od 13.647 dinara prenet je na novi tačun.” : "U 1924. i 1925. godini plaćena je 16% dividenda; u narednim godinama postepeno opada: u 1926. godini iznosi 14% zatim u 1927. do 1920. godine 12% a u 1930. godini 11%. U upravi se nalaze gg.: Vladimir Rakić, Tomo Bjagojević, Lazar Stojadinović, Dragutin Brković, Tešo Prčić, Dr. Mirko Subotić, Milan Lajić, 1. Miladinović i Žarko |. Mostić.

ТРГОВАЧКО ПРОМЕТНО Д. Д. — ЗАГРЕБ.

Анализирајући биланс Трговачко прометног Д. Д. из Загреба за годину 1929 ми смо констатовали да се Трговачко прометно д. д. бави трговином житарица као и трговином колонијалном робом. Оно је било гросиста колико у једној толико у другој бранши. Ситуација у прошлој години се је темељито променила. Колонијално оделење одвојило се од оног за жито и земаљске продукте. Досадашње главни ди"ректор и водитељ колонијалног оделења т. Т. Гринфелд оснсвао је своју самосталну радњу у колонијалној роби. Трговачко прометно д. д. бави се у најновије време само, трговином житарица и земаљских продуката.

У вези са одвајањем колонијалног оделења као и водећи рачуна о смањеној могућности пословања житарицама јер извоз у главноме не долази више у обзир, проведено је ове године и снижење главнице од 9 на 3 милиона динара.

·. Операција редукције главнице проведена је ове године тако да не долази до изражаја у биланси за прошлу годину. Праву слику подузећа и његовог рада видећемо тек из билансе за годину 1931 кад буде исказана главница не од 9 него од 3 милиона динара. | За трговину житарицама за велика подузећа, осим ку"куруза где монопол није апсолутан, остаје једино домаће тржиште. Међутим и оно је у погледу трговања скучено. Трговци жита могу да купују пшеницу за Извозно друштво. Млинови могу куповати осим неких изнимака, само од Привилегованог извозног друштва. Према томе поље рада трговеаца житом скучено је и у унутрашњем промету на минимум. Које онда чудо што поједине велике житарске фирме напуштају пословање и повлаче се. Ако данашње стање потраје дуго, једног дана кад се силом нових прилика поновно нађемо на терену слободније трговине констатоваћемо да "немамо довољан број фирми које би биле у стању да ту трговину узму у своје руке.

Биланс Трговачко прометног д. д. за 4 последње године показује следећу слику:

Актива. 1927 г. 1928. 1020 r. 1930. у хиљадама динара

"Благајна 248 293 289 1711 "Роба 6.752 4.634 8.387 4.866 " Менице 487 252 858 154 Ефекти | 11 16 10 10 Дужници | — 24.117 17.965 Салдо дужника-повер. 4.191 4.281 -— -—

Пасива. | Главница 9.000 9.000 9.000 9.000 Резерва 375 375 425 425 Прихвати 2.300 — 6.755 3.238 "Повериоци == = 17.205 10.113 Добитак 20 38 177 297 Укупан биланс 11.795 9.513 33.663 23.174

Биланса за 1930 годину може се заправо упоредити

493

само са билансом за |929 годину. Године 1927 и 1928. дужници и повериоци нису засебно билансирани, него пер салдо, што може дати погрешну слику.

|: Укупан биланс за 1929 годину износио je 33.7 милиона, а прошле године само 23.2 милиона. За 10 милиона динара мање а да при томе још није било спроведено смањење главнице од 9 на 3 милиона динара. Пословање је већ. прошле године почело слабити.

Залиха робе редуцирана је од 84 на 4.9 милиона или готово на половину. А дужници спустили су се од 24,1 на 18 милиона што је опет у вези са смањењеем послова. Код трговине ен грос смањење послова значи и смањење потраживања јер се послови добрим делом одвијају са платежним роком од неколико недеља или чак и месеца.

У вези са редукцијом пословања дотично залихе робе и потраживања редуциране су и обавезе. Акцепти су смањени од 6.8 милиона концем 1929 године на 3.2 милиона концем 1930. или на мање од половине. А повериоци су се спустили oj 17.2 на 10.1 милиона. Смањењем залихе робе и смањењем потраживања подузеће је са своје стране требало мање кредита у првом реду код банака. |

Чисти добитак концем године износи 297 хиљада динара. Од тога је пренос из прошле године 173 хиљада; по томе пак је зарада прошле године износила 124 хиљада динара. |

Управни одбор сачињавају г. г.: Теодор Гринфелд, Жига Ендрењ, а Надзорни одбор г. г.: Др. Бранко Александер, Јосип Б. Дајч, Драгутин Фишер и Јосип Грос.

ДИОНИЧАРСКО ДРУШТВО ЗА РИБОГОЈСТВО Д. Д. ЗАГРЕБ. Рибогојство и рибарење у слатким водама једног дела Савске бановине игра знатну улогу. И то не само по рекама него нарочито по рибњацима. Природно и вештачко рибогеојство у вештачким рибњацима нарочито је проширено у Словенији. Тамо је раније готово свако веће имање имало и свој рибњак. Да вештачки рибњаци добро рентирају види се и по томе што се баш сада код Брода уређује један нов, модеран рибњак који ће стати неколико милиона динара.

Риба се троши у земљи и извози. Поједини велики рибњаци извозе знатне количине рибе у ближе земље а нарочито у Немачку.

Да је рибогојство у Савској бановини знатнија грана привредне делатности види се довољно из пословања Дионичарског друштва за рибогојство, које билансира са скоро. 30 милиона динара. Дионичка главница овог подузећа износи 7.2 милиона динара. У управи седе и чланови из Будимпеште, Амстердама и Париза. То све показује да се ради о подузећу великих димензија.

Дионичарско друштво за рибогојство основано је 1907 године. Дионичка главница износила је 600.000 круна: Године 1911 повишева је на 1.2 милиона круна, 1918 на 18 милиона круна, а 1922 године претвара се у 450.000 динара услед измене круна за динаре у релацији 4:1. Године 1928 врши се валоризација инвестиција према закону из 1926. године, којом се добио износ од 9,973.804 динара. Од тога је дато фонду валоризације 3,223.704 динара. Посебном фонду је дозначен износ од 6,750.000 динара. Године 1929 тај- се фонд додељује главници која тако износи 7.200.000 динара. Номинала акције износи сада 800 динара (уместо ранијих које су гласиле на 200 круна дотично 50 динара).

Дионичарско друштво за рибогојство спада у интересну сферу Мађарске кредитне банке и њених страних веза. Раније је и централа подузећа била у Пешти; у Загреб се преселила тек после 1919 године.

Биланси за 4 последње године овако изгледају :

Актива. | 1927 r. . 1928 r. - 1929. г. | 1030 r.

· у хиљадама динара , =: Благајна 56 51 70. ___ 68) "Некретнине 485. 9.853 0.853 9.853