Народно благостање — додатак

506

1.970

Железничка постројења 1.746 2.164 2.031. Млинске инсталације 360 326 301 OI ilokperTH:ı HHBeHTap 1.096 921 111 810 Пловни објекти 13.066 16.296 16.08 | 17108 Мнвентар пловних обје-

ката 1.231 1.589 1.647 1.785 Угаљ и материјал · 971 695 866 891 Дужници 6.974 7.826 7.462. 9.707 Жауције, ефекти 110 110 110 50 Разна актива 1.696 4.411 4.522 8.163 Губитак 879 — 339 ——

Пасива Тлавница 10.000 10.000 10.000 10.000 Резервни фонд ( 1 СЕ 32 32 8% Обвезнице - 14.900 14.900 14.900 14.200 Џасивне менице 6.000 3.000 1.900. 3.509 Повериоци 5.008 · 9.611 10.122 12.320 Разна пасива 1.252 5.347 4.983 93.857 Лобит — 1.035 — 294 Мање. губитак у 1927. г. —— 879 —

Добит исказана — 155 — 294 Збир биланса 37.282 43.135 44.147 50.003 Рачун губитка ин добитка,

Расходи Пренет губитак — 879 E 339 „Администрат. трошкови 2.840 3.305 3.655 3.067 Бродарство 822 255 273 131 Отписи — — 428 539 Млин и газдинство — = — 30 "Добит === __ = 204 _ Приходи Пренета добит из ра-

није године 188 — 123 Рудник 2.586 4.583 3.891 Млин 8 10 3 Економија — 3 — — · "Губитак 879 — 339 Разни приходи — — S. 2 Збир прихода 3.663 4.597 4.357 4411

Рефлексије на основу ових података веома су интересантне: збир билансе нам показује, да су сретства „Костолца" порасла у 1930. години на 50 милиона динара; према 1927. години ово значи повећање за 13 милиона а према

1929. години, дакле последњој, пораст од 6 милиона ди"нара. Од тога отпада у 1930. години на повериоце 12.32 милиона динара; према ранијој години они су порасли за 2.2 милиона, што је у вези са повећањем позиције дужника; у очи тешке конкуренције и дезолатних привредних прилика морао је и рудник „Костолац“ да лиферује свој угаљ на дуже рокове плаћања — а своје дужнике је финансирао помоћу повериоца. Пети део обртног капитала отпада на глав„ницу (10 милиона), 32 хиљаде динара износи резервни фонд а 204 хиљаде чиста добит. Да би појачала своја сретства, „издала је дирекција „Костолца“ и 8% облигације, у износу од 14.8 милиона динара. Акцепти, односно пасивне менице, као што их назива предузеће износили су 1927. године још пуних 6 милиона динара; у 1928. години они су смањени на 3 милиона, да би се у 1929. години поновно попели на 4 милиона; у последњој, 1930. години, смањени су за 400 хи-

2.209 | šesdesetogodišnjicu svog postojanja (osnovana je 1871. god.}.

љада на 3.6 милиона динара. Знатно: повећање показује по- | зиција „разна пасива": у 1927. години исказана је са свега тебе osnovano od strane štedionice u 1922. godini sa glavnicom

1.25 милиона, у 1928. и 1920. години варира око 5 милиона, od 5 miliona dinara u kojoj je učestvovala prvobitno sa 50%.

_ али се у последњој, 1930. години попела на 8.86 милиона, _ динара. - _

Актива је необично опрезно билансирана,; због чега ;

мора да претставља непримерно већу вредност. . Рудничка концесија је процењена и билансирана непромењено са свега

5,5 милиона, а непокретности, покретности и машинерија.

стављена су у биланс са истим износом. Пловни парк и његов инвентар порастао је према исказаној билансној вредно-

"сти за преко један милион на 19.5 милиона динара; из овога

излази, да је вредност рудника са свим непокретностима и

покретностима покривена главницом, а пловни парк обвез-

ницама и акцептима, док су дужници финансирани путем повериоца; код дужника ми смо већ напоменули, да су порасли за 2.3 милиона динара на 7.9 милиона. Вредност парног млина је исказана са 270 хиљада, (према 1927. години отписано је 90 хиљада динара) а угаљ и материјал је унесен у биланс са скоро непромењеним износом као и лане.

___У рачуну губитка и добитка има ове године врло интересантне промене. Пре свега пада у очи, да су управни и административни трошкови знатно редуцирани према 1929. години. Од 3.65 милиона на 3.06 милиона односно за 20%. То је у овим тешким приликама једна веома похвална и потребна мера, којом се не може поносити свако предузеће. Смањени су такођер и издатци за бродарство, од 273 хиљада на 131 хиљаду динара. О ригорозном и опрезном билансирању доказују и повећани отписи, који су ове године са 540 хиљада за пуних 110 хиљада већи но лане.

Бруто приходи ове су године већи но у 1929. години, због повећане производње, а износе 44 милиона динара, тако да је предузеће у стању, да исказује добит од 633 хиљаде динара. Пошто је из прошле године пренет у ову пословну годину губитак од 339 хиљада динара, то износи

исказана чиста добит 294 хиљаде динара, која се је пренела ·

на нови рачун. У управи рудника „Костолац“, Ђорђе Вајферт а. д. налазе се следећа г. г: Ђорђе Вајферт, претседник; ДР.

| Фердинад Грамберг, Драг. К. Протић и Херман Грамберг.

VALJEVSKA ŠTEDIONICA — VALJEVO Prilikom ranije analize Valjevske štedionice u Valjevu

_ imali smo prilike da napomenemo, da će ona ove godine slaviti

у

Od novčanih zavoda osnovanih u predratnoj Srbiji ona је ес: najstariji zavod u opšte i jedini koji je sačuvao svoju prvobitnu firmu. Ona i po volumenu svojih poslova pripada međ naše najjače provincijske banke.

Redovne bankarske operacije su najvažnije polje rada Valjevske šiedionice; pri tome pak nesmemo zaboraviti da je njezina uloga u Valjevu i okolini imala naročitu važnost i Zbog poslovanja koje. zapravo nije isključiva bankarska domena. Štedionica se naime bavi i vrlo, opsežnom robnom irgovinom i industrijskim finansiranjem. Za io vidimo da banka podržava pored bankarskog odelenja još i samostalno robno odelenje, koje se bavi uvozom i izvozom. Najveći izvozni kontingent tvore poljoprivredni proizvodi i suve Šlive; OVO poslednje je poslovna grana koja je bila od naročite važnosti pre svetskoga rata i u prvim posleratnim godinama. U ovoj godini na pr. 12702 šljiva opet se malo nešto popravio, pošto je poslednje dve 50dine bio potpuno upropašćen. U svom izveštaju za 1929. · god. banka je napomenula da je u preiprošloj godini sa valjevske pijace izvezeno svega 70 do 80 vagona prema 1500 do 2000 vagona u normalnim prilikama. Uvozni posao robnog odelenja koncentrisan |e u glavnome na. uvoz poljoprivrednih mašina, pamuka i nešto stakla i staklene robe. Rezultat rada ovog odelenja vrlo ie zadovoljavajući. } _

U pogledu industrijske delatnosti Valjevske štedionice treba napomenuti da je ona danas jedini sopstvenik industrijskog trgovačkog a. d. „Suvobor” u Obrenovcu. Ovo je podu-

U 1930. godini preuzela je Valjevska štedionica još i ostalih 50%. „Suvobor” je u 1930. godini pokazao nešto manje zado-

voljavajući rezultat no u 1929. godini. Čista dobit iznosi 65 Hi=

ада Фпага ргета 440 hiljada u 1929. godini; razlog: tome leži. u šumskoj i žitarskoj krizi. Dok je strugara „Suvobor u 1929. godini preradila 14.600 kubnih metara građe i 503 vagona pše-