Народно благостање — додатак

кредиту, који претставља за случај потребе врло лепе резерве банчине. Тако видимо да износе туђа сретства крајем 1930. године нешто преко 15 милиона односно за "три пута зише од сопствених, што је у сваком погледу идеалан однос.

Укупни обртни капитал банчин достиже 20 милиона динара према 14 милиона у 1927. години. Банка је свој обртни капитал у 1930. години пласирала на следеће позипије: доминирају менични кредити и они по текућим рачунима. Први износе 10,6 милиона према 7,6 милиона у 1929. години. Толико су износили и у 1927. Кредити дати на основу текућих рачуна порасли су последње 4 године сукцесивно за 2,1 милиона на 8,06 милиона динара. Кредити дати на основу залога исказују се тек у 1929. и 1930. години са тепденцијом ка смањењу; од 703 хиљада у 1929. год. смањени су на 252 хиљада у 1930. години. Томе на супрот налази се позиција хартија од вредности у порасту: од 300 хиљада на 387.000 динара. То су у главноме државне хартије од вредности. Ново су у 1930. години непокретности које билансира Српски кредитни завод са 405 хиљада динара, а намештај са 40 хиљада динара.

У рачуну губитка и добитка видимо да је збир при-

хода, дакле бруто добит, у 1930. години мања но у 1927. го-:

дини. То је последица обарања каматне стопе, која је у 1930.

години за 125 хиљада динара мања но у 1928. и ако је збир

пласираних кредита већи за преко једне трећине. Порези су према 1930. години порасли за 30 хиљада на 194 хиљада динара. Пошто је оборена само камата на кредите а неи на улошке, то су расходи по каматама у 1930. години 33 150 хиљада динара већи но у 1929. Повећање према ранијој години показују такође плате и трошкови, за 50 хиљада на 230 хиљада динара. Сви ови повећани расходи имају за псследицу, да је исказана чиста добит за 170 хиљада динара мања од оне из 1929. године, а износи 430 хиљада динара

према 604 хиљада у 1929. години, 655 хиљада у 1928. години i

и 540 хиљада у 1927. години.

Смањена чиста добит је у вези са општом ли

структуром. Подела добити извршена је на следећи начин: Резервном фонду дотирано је 100.000, на име тантијеме дато је 23.000 као добровољни прилог 6.000; на име дивиденде исплаћено је 300.000 динара односно 10% (ново повишена главница у дивиденди за 1930. годину још не учествује) а 2.5 хиљада динара пренето је на нови рачун.

У управи Српског кредитног завода д. д., Бања Лука, налазе се следећа г. г.: Коста Димитријевић, претседник, Милан Јанковић потпредседник, Риста Томић, Коста Божић, Јова Ђурковић, Нико Ливљаковић, Милан Богојевић и Рајко Димитријевић.

TRGOVAČKA BANKA, ĆUPRIJA.

Trgovačka banka u Ćupriji osnovana je krajem 1911.

godine, “dakle pre 20 godina. Ima veliki broj srpskih provincijskih banaka, koje su u tim godinama bile osnovane. Sve one postale su žrtve ratnih godina. Punih 10 godina od kako su osnovane nisu mogle ni pomisliti na širenje poslova ili na i samo mali prosperitet. Ratne neprilike sve su to sprečavale, tako da je pravilnije smatrati banku osnovanu tek u 1920. godini.

| Glavnica Trgovačke banke u Ćupriji iznosi danas 3 miliona dinara podeljenih na 30.000 akcija od po 100 dinara nominale. Ranije glavnica je iznosila 300.000 dinara u srebru. Još 1927. godine ona je iskazana ovim iznosom. Ali to više nisu predratni već papirni dinari. Banka je u 1927. godini imala jedan relativno vrlo lep volumen poslova. Njezini ulozi na štednju iznose krajem 1927. godine preko 12 miliona dinara, a rezerve 1,8 miliona. Jasno je da je ovakav odnos glavnice imperativno zahtevao promenu. Glavnica od 300.000 dinara bila je kod ovako velikog stanja uloga i suviše malena. Zbog toga vidimo u 1928. godini da je uprava bančina jednim potezom povisila glavnicu na desetorostruk iznos, na 3 miliona dinara. Ovo povišenje bilo je vrlo povoljno po akcionare, jer je izvršeno

valorizacijom izvesnih delova aktive, koji su do tada predstav-

У. =

515

ljali tihe rezerve bančine, i upotrebom rezervnih fondova u iznosu od preko 1 „miliona dinara. Tom tranzakcijom nadoknadila je banka svojim akcionarima gubitke, koje su oni pretrpeli u prvom desetogodišnjem periodu postojanja banke, kada se

'zbog ratnih prilika nije isplaćivala dividenda. Tim povišenjem

glavnice znatno je poboljšan i odnos sopstvenih ka tuđim sretstvima, što je od velike važnosti po likviditet bančin, kao i za procenu njene sigurnosti uložaka. To su. činjenice, koje su postale od velike važnosti naročito u 1930. i 1931. godini.

"Trgovačka banka, Ćuprija, zauzima među našim provin= cijskim bankama naročiti položaj, a to pre svega zbog znatnih uloga na štednju. O tome biće malo docnije govora.

U narednoj tablici uporedili smo kretanje glavnih bilansnih pozicija Trgovačke banke za poslednje četiri godine. Važno: je upoređenje i sa 1927. godinom u kojoj je, kao što smo već spomenuli, glavnica iskazana sa još samo 300.000 dinara. Dobijamo sledeću interesantnu sliku:

Račun izravnanja.

Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara

Blagajna 1.468 1.227 1.940 1.139 'Метсе 12377 16.475 16.446 1570 Zajmovi na zaloge 356 920 347 444 Hartije od vrednosti 76 128 166 200 Inventar 2 157 283 263 Tekući računi 928 885 3.112 7156 Nepokretnosti 150 1.038 1.130 1.098 Prenosna aktiva 74 74 49 49 Razni prihodi — 27 26 25

Pasiva Glavnica 300 3.000 3.000 3.000 Rezervni fond 967 461 501 634 Specijalni rez. fond 806 102 117 125 Ulozi na štednju 12.362. 15.012. 19.281. ::21.542 Ulozi po tek. računima 251 658 34 131 Razni poverioci — 130 20 510 Nepodignuta dividenda — — 14 36 Prenosna kamata — 599 599 599 Тапбјета 57 — 31 62 Dividenda 90 300 450 450 Zbir bilansa 15.477 20.340 · 24.164 26.747

Račun gubitka i dobitka.

Rashodi Kamata — 1.816 2.079 2.041. Troškovi 157 641 200 258. Porezi — — 182 312 Dotacija rezervama — 257 29 103 Тапјета — — 31 62 Otpisi — — 319 327 Dividenda — 300 450 450.

Prihodi Kamata 234 2.021 2.064 2.427 Razni prihodi — 135 8 1.127 Provizija 768 859 1.219 251 prihoda ili rashoda 1.002 3.015 3.291 3.554

Krajem 1930. godine zbir bilanse iznosi 26,7 miliona dinara. Ako ovu cifru uporedimo sa zbirom bilansa za 1927. godinu onda vidimo da je za tri godine porasla za preko 11 mjliona odnosno za 70%. To mije malo. Sopstvena sretstva zajedno sa dobitkom iznose krajem 1930. godine 4,2 miliona dinara, od toga otpada na glavnicu 3 miliona, a na rezervne fondove 760.000 dinara. Ostaje nam, dakle, svega još 22,5 miliona dinara, od čega su 21,5 miliona ulozi na štednju. To znači da 85% bančinih sreistava potiče od uloga na štednju. Tom pri likom moramo podvući da imamo u Srbiji vrlo malo novčanih institucija, Pe'e raspolažu sa ulozima od 21,5 miliona dinara. To je posledica poverenja, koje banka uživa u Ćupriji i okolini,