Народно благостање — додатак

Рачун губитка и добитка пружа следећу слику:

Добитак 1927. 1928. 1929. 1930. у хиљадама динара.

Вишак продукције 6.987 1.519. .. 6.821 6.346 _- Губитак: Општи трошкови 2.893 2.849 2.687 1.926 Амортизација 1.100 1.653 1.828 2.225 Резерва за порезе 800 "800 800 700 Чисти добитак 2.559 2.622 1.906 1.910

Вишак продукције био је за 500 хиљада динара мањи него 1929. године. Код општих трошкова уштеђено је 750 хиљада динара. Међутим се на амортизацији није штедило. Дапаче је отписано за 400 хиљада ара више.

У управи се налазе г. г.: Ервин Филип, Вјекослав Je лавић, Др. Хуго Колер, Милош Љесковац, Адолф Минх и јозеф Најман. |

SRPSKA TRGOVAČKA BANKA Р. р. — МОМБАР

Srpska trgovačka banka d. d. Novisad ponikla je iz Srpske štedionice, koja je sa glavnicom od 300 hiljada kruna bila osnovana 1906. godine, đakle u ono vreme, kada su se i u svim ostalim krajevima Vojvodine počeli osnivati nacionalno srpski novčani zavodi. U tome je pokretu pripadala Novom Sadu važna narodno-privredna zadaća. Prilike, naročito za vreme rata, bile su za razvoj ovih nacionalno obeleženih banaka “vrlo teške i kod analiziranja bilansa Srpske banke za raniju go·dinu mi smo napomenuli, da je u 1918. godin:, kad je nova “uprava preuzela vođstvo u svoje ruke, bila štedionica jedan sa·svim mali lokalni zavod, koji je čak i ventilirao pitanje tihe slikvidacije.

Međutim je mova uprava energično pristupila reorgani„zaciji štedionice, promenila firmu u Srpsku itrgovačku banku, ·postepeno povisila glavnicu na 7.5 miliona dinara, tako, da ·je banka već odavno izišla iz uskog lokalnog delokruga i ро„stala. novčani zavod, koji u Vojvodini uživa najbolju reputa„ciju. U 1930. godini, jedanaestoj godini bančine renesanse učinjen je jedan veoma važan napredak: uprava bančina je ener“gično pristupila povećanju poslovnog volumena izlazeći iz granica samoga Novog Sada i osnivajući pored filijale u Starom · 'Futogu još i nove filijale u Žablju i Perlogu kao i nova pove- i „reništva u pojedinim varošima Vojvodine. Prema tome, Srpska | trgovačka banka jedina je u Vojvodini, koja podržava зор- | stevne i čiste filijale. Ova se poslovna politika ekspanzije ро·kazala kao potrebna, već i zbog naročitih poslovnih prilika “koje vladaju u Vojvodini, a naročito u Novomsadu. Sumnjamo „da postoji u još kojoj varoši naše države tako teška konkurencija međ bankama kao što je to slučaj u Novomsadu. Ova je “stvorena. osnivanjem filijala u Novomsadu od strane naših ve„likih banaka iz sviju krajeva države. Ova konkurencija primo“rala je :Srpsku frgovačku banku na lokalnu ekspanziju po Voj„vodini, koja je donela povoljne rezultate. Uprava bančina sama :podvlači, da su filijale dale zadovoljavajuće rezultate, da su pri„kupile banci dobru klijentelu i. da su.tamo plasirana sretstva sa “preko 80% pokrivena, gruntovnim ulozima na prvome mestu.

Banke imaju i u Vojvodini da.se bore velikim: teško-čama. Pored međusobne konkurencije privatnih banaka, uopšte privredne depresije, smanjenja vrednosti zemljišta pojavila. se u

-татпе banke. U izveštaju Upravnog odbora za 1930. godinu čitamo sledeće rečenice: „U prošloj: godini otpočela ·je živo rad -Privilegovana agrarna banka, koja je snabdela. kreditom :znatan .đeo poljoprivrednika, delom dajući im nove zajmove a. delom 'isplaćujući njihova dugovanja: kod banaka.:l od našeg zavoda 'preuzela je izvestan broj dužnika, isplativši nam njihova ·du-govanja”.' U današenje doba imaju banke. ionako vrlo teške brige, i to baš vojvođanske. Međutim bančina uprava:;napominje, da njezin menični portfelj uprkos tome nije opao, već da je

prema prošloj godini лао za: preko. 2.5 miliona dinara zahvaljujući novootvorenim ННјајата.

Uporedan pregled glavnih bilansnih pozicija za poslednej četiri godine pokazuje razvoj bančinog poslovanja. Dobijamo sledeću sliku: |

Račun izravnanja.

1929. 1930.

Aktiva 1927. 1928. u hiljadama dinara

Gotovina 1.107 1.255 553 916 Nepokretnosti 646 646 764 855 Nameštaj 144 144 144 214 Menice . 23.265. 23.910 25.090 28.172 Dužnici po tek. računima 15.018. 15.832 16.169 15.764 Hipotekarni zajmovi _ 773 933 937 622 Devize 8 15. 25 10 Hartije od vrednosti 2.997 2.008 926 620 Vrednosti pensionog fonda ~ 67 35 43 164 Izdate garantije · 90 '929 1.197 1.126 Bančin žiro — — — 390 Razna aktiva 4 6 12 4

Pasiva Glavnica 5.000 „5000 7.500 . 7.500 Rezervni fondovi 1.507 1.599 2.266 2.311 Pensioni fond 378 457 550 643 Fond za kursnu razliku — — — 18 Rezerva za dubioze — — — 40 102. 33.689. 33.018 30.907 30:273 Reeskont | 2.465 3.685 2.897 5.140 Мерофопша dividenda 58 39 36 37. Garantije i Бапап žiro 790 929 1.197 1.516 Razna pasiva 1 1 52 48 Čista dobit 899 985 1.003 1.392 Zbir bilansa 44.824 45.715 46.413 48.858

Račun gubitka i dobitka.

Rashodi Kamata 1.658 1.250 1.852 1.828 | Troškovi 883 869 957 1.098 "Рогега 685 476 268 233 Čista dobit 899 985 1.003 1.332

Prihodi · Prenos dobiti 17 0.5 61 84 | Prihodi od nepokretnosti 128 124 135 · 157 Razni prihodi 3.973 3.455 3.885 4.243 Zbir prihoda ili rashoda 4.126 3.580 4.082 4.485

Uprkos krize zbir bilanse je u neprekidnom porastu, za 'čefiri Tniliona poslednjih fri godina a sa 48.8 miliona dostiže dosadašnji rekord. Od toga je jedna četvrtina, dakle 12 miliona, sopstvena srefstva (zajedno sa čistim dobitkom na дап 31, деcembra 1930. godine). Glavnica je 1928. godine povišena za 2.5

miliona (šesto povišenje) na 7.5 miliona, a fondovi su posled-

nje tri godine znatnim dotacijama povećani od 1.8 miliona na preko 3 miliona dinara, odnosno na 45% od glavnice, Odnos međ sopstvenim i tuđim sretstvima je dakle veoma povoljan.

· Međ tuđim sretstvima najinteresantnije je kretanje uloga, koji su prema 1927. godini smanjeni za 3.4 miliona na 30.27 miliona 'krajem 1930. godine. Međ uloge ubrojeni su ulozi na štednju, po tekućim računima i oni potičući iz nedeljne štednje. Opadanje uloga najveće je od 1928. do 1929. godine, za: 2;1 miliona dinara, što će biti verovatno u vezi sa podizanjem uloga bančinih komitenafa, da bi njima · uplatili novo 'upisanu emisiju od 2,5 miliona dinara za. povečanje: glavnice.. Za 1930. godinu tumači uprava bančina opadanje uloga, teškim · privrednim prilikama ulagača i potrebom. za podizanje zgrađa.:U toku. 1930. godine::ulozi “su :smanjeni za ukupno 634 hiljade “dinara. U izvesnoj meri preneti su i ulozi po knjižicama na tekuće račune, radi Jakšeg manipulisanja sa svojim ulogama. Ulozi po tekućim