Народно благостање — додатак

18 +

su: provedene da bi. se dobivala struja od. „Баје“ kao.i novi uređaji u pogledu · distribucije :iziskivali su iznos od,skoro 5. miliona. dinara. Međutim je. glavnića„-ostala jednaka, naime 67.5. hiljada dinara. Naravno da. je +: zaduženje znatno poraslo. Ak-. cepti su- porasli od 700 hiljada dinara na 4 miliona.250 hiljada. a. poverioci od 588 hiljada na 1.25 miliona. Gotovo za. koliko st porasle investicije. toliko. su porasle.i obaveze. Jedan dio investicija bio je izvedem kreditima koja je osigurala sama „Fala”.

Velika električna.. poduzeća, ako--će. svoje mreže :proširiti na.

veće Teritorije, moraju mnogo puta da opštinama ! родихеста koja. imaju da preuzmu njihovu Struju, da kreditiraju iznose koji su potrebni za izvršenje odnosnih investicija. „Fala” se je mogla proširiti već i zbog toga, pošto je ПА i Пола se naime oslanja na švajcarski. „kapital. - 1 O: == Kod ostalih pozicija: bilance nema većih promena. Pa. ni

kod dobiti. Ona iznosi samo 15. hiljada dinara. To je neznatan. |

iznos. Ali kad uzmemo u-obžir malu glavnicu, onda dobijemo renfabilitet od preko 20%. Aranžmanom Varaždin-,„Fala” ima Varaždin. jeftinu struju a „Fala” je dobila. jednog konzumenta,·

koji stalno absorbira sve više energije. To. je međusobni ugo- .

vor, za koji obe stranke mogu kazati. da je povoljan.

Električhoj centrali Varaždina priključena je i opština Turčin. Godišnja potrošnja premaša 800. hiljada kilovatsati, a električnom Ол Еол 31 VI ве · 100. motora i oko 14 та sijalica.

U upravi реза“ ве пате не | едесанЕ #8. g.: Viktor Pla: ceriano, pretsednik; Mirko Hikec, Dr. Ernst Krajanski, Ljuđevit Tomasi, Bogumil Maltarić, Josip Vanjek, Zvonimir Košić, Zvonimir Zubanjek, Та Vladimir Ратазка, "Ниђег| 0

јУЛИО МАЈЕЛ x. J ЗАГРЕБ.

Концентрација детаљне трговине животних намирница захвата и код нас све више маха. У нашим већим градовима није више никаква реткост да поједине водеће трговине животних намирница, нарочито оне које држе боље сорте, имају и у другом делу тога града сво: 0. продавнице. Па и више њих.

Међутим та концентрација детаљне. трговине у неколико јаких руку није још тако далеко ишла. да би поједине радње имале своје продавнице и по разним градовима државе. Концентрација се по томе још увек спроводи унутар граница појединог града. Јулио Мајнл је у томе изузетак. (он има своје продавнице у свим нашим већим центрима. А у појединим градовима и по више њих. Тако у самом Загребу, где је највећи посао, поред централне продајне организације има сопствених пет детаљних радња. Пословни успеси јулио Мајнл д. д. за годину 1930 ису били тако повољни као године 1929. Разлог треба потражити у штрајку читавог особља, који је избио: у децембру по А децембар је за фине деликатесне радње најважнији гсец. Ту, је Николиње, ту Божић и Нова година кад се највише праве поклони и кад је потрошња луксузних деликатеса највећа. Подузеће је радије држало своје продавнице затворене за време највелег пословања него да попусти захтевима својих намештеника. Како је код сваког' штрајка

уже траје, токо је било и код јулио Мајнл. Штрајк је сасвим пропао. Захтевима намештеника није било удовољено и на концу знатан број оних, који су били у штрајку, није примљев натраг у посао. Ситуација је данас упоглед трговачких помоћника, нарочито у бранши животних намирница, такова да штрајк, па био и те како вођен, не може успети. Потражња за послом тако је јака да један покрет, ако траје дуже од 48 сати мора пропасти, јер се увек могу наћи нове силе, које су сретне да добију посла уз кондиције уз које нису хтели радити они који су отишли у штрајк. Мањи по– словни успех у једној готе" ни. јулио Мајнл надокнадиће других година, јер својим намештеницима није с обзиром на неуспех штрајка морао дати тражече побољшице. За време штрајка, намештеници су преко јавности водили огорчену борбу против

в

раније. тако } и ОВО пут а, показало се је да КА није = више приступачна таквој пропаганди. Кад је Јулио Мајнл поново. отворио своје. дућане видео. је, даму је. публика | остала: и: даље верна, | Па Dio У години 1930. Јулио. Мајвл 3 знатно. је ојачао своју ask, трашњу структуру. Дионичка је главница те године повишена од 1 на 4 милиона динара. Наше новчано тржиште том емисијом није, било тангирано нити је управо за њу и знало. Код. филијалних подузећа страних, консерна увек ови консерни преузимају нове акције. Услед повишења властитих средстава веровници су у опадању — док се посао-не појача. да тражи нове капитале. 5

А Биланца Јулио. Мајнл. д. д. за а последње године овако изгледа:

1928. 1930.

Актива; - 1927. 1 1929. O 0 у хиљадама динара Благајна . 108 118 89 178 Роба 8.550 7.719. 6.907 7.995 Дужници 1.072 1.323 1.360 : 827 „Инвентар . – 511 4.284 3.530. 3.135 · Некретнине .2.980 2.448 2.351 2.253. Пренос губитка о | ___ ______ __

Пасива:. | Дионичка главница 1.000: - 1.000 · 1.000 4.000 Резерве 24: 5024 1828. | 281 " Веровници -16.965 14187 12.905 9.909 Добитак 18 185 314 199

"Инвестиције износе 2 и четврт милиона динара. Поред тога инвентар прелази 3 милиона. Властита средства износе данас 4,3 милиона. Код повишења дионичке главнице додељено је и резервном фонду 250: хиљада динара. Инвестиције су осим дела инвентара покривене. властитим средствима.

Роба је порасла за милион динара. Го је:наравно'и с обзиром на затворене дућане концем 1980. због : штрајка. Како је децембар најбољи, месец радње су биле богато сортиране. А ситуација се испољила овако, да се на концу морало у билансу роба, исказати са већим износом него других година, кад су концем године радње добро испразнење. Да је штрајк затекао Јулио Мајнл почетком јануара или негде у лето:он не би деловао ни на пословни успех ни на структуру биланце, као што је деловао, јер. је почео у. децембру. -

___ Дужници су у опадању. То је опет по свој прилици у вези са штрајком и омањеном продајом концем године:

Повериоци су опали за 3 милиона, што је у вези са повећањем дионичке главнице. Веровници су снижени тачно за износ за који је повишена главница, наиме 3 милиона динара.

Пословни успех био је мањи него. 1929 што је и разумљиво с обзиром на штрајк. Hy он је ипак знатно већи него што је био ранијих година. Сада се пословање. развија нормално иако привредна депресија носи са собом сјени чење конзума луксузнијих добара.

У управи се налазе следећа T. T.: Јулио Мајнл, д-р Курт Шехнер, Аугуст Тости, Јулио Мајнл мл. Д-р Фран Виндишер, Д-р O GJOV U UO Зарник и јосип слан |

СРПСКА ШТЕДИОНИЧА Д. Д. — ОСИЈЕК.

У фебруару ове године славиће Српска штедионица д. д. у Осијеку двадесетпетогодишњицу свог осанвања. пошто је отпочела радом 1906. године. Банка се ослања па Српску централну привредну банку у Сарајеву, чија је афилијација, а ове банке имају заједничког оснивача, наиме Српску бнку д. д. у Загребу.

Главница Српске штедионице у Осијеку износи један милион динара: подељена је на 10 хиљада комада акција, гласећих на име; од тога налази се један пакет од 5000 акција у рукама Српске централне привредне банке у Сарајеву. Првобитна главница износила је 100. хиљада круна; у 1909. години повећана је на 200 хиљада, 1918. године на 500 хиљада,