Народно благостање — додатак

miliona Ттапака, što je omogućavalo isplatu dividende od 8.5%. Međutim čisti dobitak prošle godine koji sa prenosom prelazi

1.5 miliona franaka nije razdeljen akcionarima nego је ртепезеп : кредитори износе само 12 милиона или тек једну петину. А

na novi račun da služi kao pokriće eventualno slabijim rezultatima ove poslovne godine.

Union Nasic, pored toga što se je znaino proširila po Jugoslaviji poslednjih godina, doterala je svoje tvornice, naročito parketa u Madžarskoj i Rumuniji, a i na Rijeci je osnovala talijansku afilijaciju.

Račun gubitka i dobitka ovako izgleda:

Prihodi 1927/28. 1928/29. 1929/30. 1930/31. u hiljadama Švajc. franaka

Prenos 208 241 276 333 Prihodi 21258 2.585 2.747 1.814

Rashodi Porezi 78 85 54 89 Troškovi 64 71 81 80 Kamati 364 365 527 455 Na raspolaganju 1.958 2.303 2.361 1.523

БОСАНСКА СОЛВАТ ТВОРНИЦА Д. Д. — ЛУКАВАЦ.

Према биланси концем 1930 о једној кризи и њеним нослелицама код Босанске Солвај творнице д. д. у Лукавцу нема још ни говора. Биланса показује нормални развитак дапаче код машина имамо знатних нових инвестиција. Получени чист добитак у главноме одговара чистом добитку из године 1929. Он је по томе за неколико милиона динара већи него што је био ранијих година, кад је деоничка главница износила 30,40 а онда 60 милиона динара.

Колико је криза деловала у прошлој години видећемо у биланси за 1931. По свој прилици, с обзиром да се је продукција Босанске Солвај творнице у главноме извозила у иноземство, да је опште погоршање привредних прилика деловало и на могућност пласмана добивених продуката а према томе и на пословни резултат. Међутим за подузеће структуре Босанске Солвај творнице, у првом реду водећи рачуна и о залеђу којег она има и неколико евентуално мање повољних година не може оставити дубљих трагова. Босанска Солвај творница располаже властитим средствима у далеко већем износу него што су инвестиције. Дапаче и претежни део прометног капитала покривен је властитим средствима. Веровници у биланси Босанске Солвај играју једну споредну улогу. Код таковог стања подузећа, погоршање коњунктуре може да смањи чисти добитак али не може ни за најмање да уздрма темеље подузећа. Периоди депресије нарочито ако дуже трају могу постати фатални за она подузећа која су било за инвестиције било за вођење пословања узеле веће банковне кредите. Терет камата који једнако притиска радило подузеће или не, кадар је, ако депресија неколико година траје, да подузеће доведе до слома дотично да га препусти на милост и немилост новчаних поверилаца. Данашња индустријска депресија која логађа и многа наша подузећа пољуљати ће темеље многих подузећа. Само што данас ни новчани заводи нису ни вољни, а ни у стању да преузимају нове индустријске ангажмане. Ко располаже готовим новцем моћи ће за кратко време да за релативно јефтине новце дође до разних индустриских подузећа.

Од године 1926 па до године 1929 Босански Солвај је сваке године приступао повишењу деоничке главнице. За ове 4 године у три наврата деоничка је главница повишена од:30 на 80 милиона динара потпуно уплаћених. Године 1930 и 1931 није било никакова повишења деоничке главнице. Опажа се извесно сатурирање. А из биланце се јасно види да и не постоји потреба за повишењем властитих средстава. Не само што су инвестиције двоструко покривене властитим

„средствима него и највећи део дебитора покривен је влас„титим средствима. Код скоро 60 милиона динара дужника

подузеће које има властитих средстава за готово 100 милиона динара може имати и вересију од неких 12 милиона динара. |

Биланса за 4 последње године овако изгледа :

Актива : 1927. 1928. 1929. 1930. у хиљадама динара

Некретнине 9.219. 12.456 17.093 17.664 Машине 11.191 14282 19103 26:264 Транспортна средства 871 1.329 1.943 1.658 Мобилиар 687 836. 1.089 909 Сировине 10.027 14.367. 17.979. 12.272 Дужници 52.300 „67.969 60.888 · 59.854

Пасива :

Главница 40.000 60.000 „80.000 80.000 Резерва 7.135 8.056 9.265. 10.943 Кредитори 23.393 25750 [1448 12125 Преносне ставке 4708 = 5.801 430 75 Добитак 90607 11.096 16.077 16.290

Укупни биланс 84.847 112.322 118.718 119443 .

Укупни биланс концем 1930 одговара укупном билансу концем 1929. Ипак има неких битнијих промена у појединим позицијама билансе 1929 и 1930. Некретнине су порасле за 600 хиљада динара. Стројеви за преко 7 милиона. По томеу године 1930 извршено је нових инвестиција за 8 милиона динара. А према години 1927, иза како је извршена валори-. зација инвестиција, машине су исказане у биланси са 150% већим износом. То значи да се подузеће све то више проширује дотично да се технички усавршује.

Сировине и готови фабрикати билансирани су за 5,5 милиона динара мањим износом него године 1929. Штета што те две позиције нису засебно изказане. Смањење те позиције за 5,5 милиона могло би се тумачити, прво да је концем 1930 пласирање продукције још увек текло глатко и да према томе није било већих залиха фабриката. А могло би се тумачити да се већ осећају потешкоће око пласирања робе, да је продукција у назадовању и да се по томе залихе сировина и полуфабриката мање него што је у периоду интензивног рада.

Кредитори: су за пар стотина хиљада динара већи него концем 1929. Међутим они изнашају тек половину онога што су износили пред две године кад је деоничка главница била само 60 милиона динара. Повећањем главнице од 60 на 80 милиона веровници су преполовљени.

Чисти добитак за преносом прелази 16 милиона. дИнара, То значи укамаћење деоничке главнице са 20%.

За годину 1930 као и за годину 1929 исплаћена је дивиденда од 32 динара што с обзиром да номинала деонице износи 200 динара значи 16%. Мало је наших индустријских подузећа јачих димензија која су у стању да поред знатно повишеног капитала плаћају тако знатну дивиденду.

ФАБРИКА КОЖЕ ФРАНЦ ВОШЊАК И СИНОВИ A. Д. ШОШТАЊ. -

У нашој индустрији за прераду кожа доминирају У главноме три фабрике: на територији Србије фабрика коже „Бели Орао“ у Београду, у Хрватској Загребачка творница кожа а у Словеначкој Фабрика коже Франц Вошњак а. д, Шоштањ. Последња је међ свим фабрикама највећа и најстарија. Она je основана у 1788. години, дакле скоро пре сто педесет година, Ова се фабрика може убрајати у наша најстарија индустријска предузећа у опште; а интересантна је И 005 тога што кроз читаво време свога постојања није