Народно благостање — додатак

Račun ттаупацја

· dinara na 32.85 miliona. Taj pojav može objasniti jedino či·njenicom, da su komitenti bančini kod drugih zavoda podizali uloge i plasirali ih u Bečkerečku štedionicu, koja uživa zbog

31

svoje veze sa Hrvatskom sveopštom kreditnom bankom u Zagrebu optimum poverenja. Da štedionica nile imala svoje veze

Aktiva 1027. 10% 585 O | Zagrebu ona bi teško našla povoljnu mogućnost solventnog u hiljadama dinara | | likvidnog plasiranja svih tih uloga. Vidimo, da je u 1930. godini Blagajna 12232 1.674 1.328 1.222 | Sveopšta kreditna banka preuzela preko 7.5 miliona dinara,

Žiro i pošatnska štedionica 366 318 414 721 | a Štedionica ih iskazuje 620 porrafiyanje Kod ПОЈ тамода. Potraživanja kod поуб. zav. 2221 308: 3040 7568) А II O i O UZ O Vr CUO 1.160 116 1.162 1.61 : porodična veza sa velikom zagrebačkom bankom, Štedionica Di Efekti pensionog fonda 30 30 30 O ozbiljno morala ventdirati pitanje povečanja sopstvenih Menice 15.575 18.511 18.521 20.721 sretstava.

Dužnici 5.449 4.812 5.263 | 4106 Poverioci iznose nešto preko 900 hiljada dinara nepromeBančina zgrada 46 46 46 46 i njeno već dve poslednje godine, pošto su 1929. godine zbog Garantije i t. d. 542 527 460 510 Driliva uloga reducirani za 1.35 miliona dinara. Reeskontni kreHO ni ajmovi а | = ___| dit banka ne iskorišćava. -

| Glavnica i rezerve iznose krajem 1930. godine 1.6 mili-

Pasiva | ona (sa dotacijama rezervama iz Čiste dobiti 1.63 miliona diGiaynlcıa 1.000 1.000 1.000 1.000 nara) a tuđa sreistva 33.74 miliona — obrtni kapital dostiže E - dakle 36.3 miliona. Raspoređen je na sledeće pozicije: 20.72

Rezervni fondovi 05 00 Бао 000 miliona dostižu menični krediti, koji su prema ranijim godinama Ulozi 23.456 25144 27.161 32.852 povečani za preko 2 miliona, dok su dužnici po tekućim račuPoverioci 1.041 2.252 935 003 nima smanjeni za preko 1 milion na 4.1 mil. din. Svi ovi krediti Čista dobit 147 148 183 183 su hipotekarno obezbeđeni, dakle u pogledu boniteta „prvoZbir bilansa 26.833 30.308 30.501 36.326 klasni. Potraživanja kod novčanih zavoda o kojima je već

bilo govora, porasla su u 1930. godini za 4.5 miliona na 7.56 Račun gubitka i dobitka. miliona dinara a preistavljaju bančinu rezervu likviditeta. GoRashodi tovina je dvaputa veća od glavnice. Relativno znatan je tako-

Plate, troškovi 508 847 799 757 đer i stok hartija od vrednosti, koji, zajedno s efektima pensiOro: 192 42 34 46 onog fonda (30 hiljada) iznosi oko 1.2 miliona dinara, već neko-

liko godina nepromenjeno. Čisti hipotekarni zajmovi, koji su još

Kamata 1.657 1.962 2.188 2.116| 1927. godine iskazani sa 18 hiljada dinara a koji se postepeno Razno — — 5 5 likvidiraju, u 1930. godini više nisu iskazani. Priličnu tihu reČista dobit 147 148 183 183 ! zervu pretstavlja i bančina zgrada, koja je bilansirana sa 46 hi-

' цада dinara a koja je na kirijama u 1930. godine dala prihod Prihodi | od 60 hiljada dinara. Prenos dobiti 3 i) 5 5 Obaranje kamatne stope je smanjilo prihode i rashode po

Kirije 30 30 30 60 kamatama, uprkos znatno većih tuđih sretstava; kod rashoda Kamala i provižije 263 2000 | |G 05 smanjenje iznosi 72 hiljade a kod prihoda 113 hiljada kod ukup-

А: : - ; nog iznosa od 3.05 miliona.. Relativno niski su porezi, sa 46

Zbir prihoda ili rashoda 2.505 3000 3200 3.118| hiljada dinara, ali su prema 1929. godini ipak povećani. Pohvalno

U toku poslednje tri godine je zbir bilansa porastao za ie također smanjenje plata i troškova.

· 10 miliona na 36.3 miliona dinara. Najjači je od 1927. na 1928. Čista dobit iskazana je kao i 1920. godine sa 183 hiljaae i od 1929. na 1930. godinu, dok je u 1928. 1 1920. godini ostao | dinara a podeljena је na sledeći način: na ime 12.5% dividende nepromenjen. Ovo rapidno jačanje zbira bilansa je posledica | dato je 125 hiljada dinara, rezervnom fondu 18 hiljada dinara, znatnog priliva uloga koji u ranijim godinama iznosi. stalno | pensionom iondu 12 hiljada na ime tantijeme 23 hiljada a na nooko dva miliona godišnje a u 1930. godini, kad već postoje svi | Vi račun preneto je 4894 dinara. znakovi opšte depresije, ulozi su porasli za skoro šest miliona. U upravi Vel. Bečkerečke štedionice se nalaze sledeća

gospoda: Imre Bak, generalni direktor; Koloman Ervin, Dr. AL fred Felner, Dr. Emil Gavrila, Imre Jakobčić, Rudolf Kalaj, Dr. i Luka Mijajev, Milivoj Crnadak, Nikola Nikolić i Bela Somlo.

пошаљите претплату за 1932 годину!