Народно благостање — додатак

БРОЈ 6

Садржај:

паша индустрија медикамената: | „југофармација“,

БЕОГРАГ, 6. ФЕБРУАР 1932.

д. NK. веледрогерија и творнипа фармацеутских препарата, Загреб.

„Кемика“ д. д. за кемијску и фармацеутичку индустрију, Загреб.

Rumska štedionica, Ruma. Srpska štedionica, d. d., Nova Gradiška. Srpska banka, a. d., Bihać.

НАША ИНДУСТРИЈА МЕДИКАМЕНАТА.

Од свих грана наше индустријске делатности уопште а нарочито кемијске, код нас је индустрија медикамената најјаче развијена. Оно неколико подузећа која се баве израђивањем медикамената у већем опсегу основано је после рата. Пре рата било је тешко и помислити да би се на нашем територију подигла индустрија медикамената. Србија је по броју становника била премалена да би могла имати индустрију која мора рачунати са већим пласманом својих проду-

ката. А на територију бивше Монархије који је ушао у склоп.

наше државе није могло ни помислити на оснивање индустрије медикамената, будући да су северни крајеви Монархије, нарочито Беч и Пешта, имали већ неколико такових фа-

"брика против којих је било немогуће издржати конкуренцију.

једино су поједине апотеке пуштале у промет неке своје специјалитете у првом реду за потребе ширих слојева. Интензивном рекламом некима је било чак успело да те поједине артикле израђују и у већим количинама и да упосле више радника, слично фабрици. Али како рекосмо њихов је рад био ограничен на фабрикацију само неколико аргикала.

После рата ситуација се мења. Већ и пре конца самог рата, у очекивању да ће доћи до расула бивше Монархије неки финансијери из Загреба у заједници с апотекарима оснивају „Исис“ д. д., који је био више замишљен као велетрговина дрога и кемикалија него као индустрија.

Ми данас имамо неких десетак подузећа која се у већем обиму баве фабрикацијом разних медикамената. Мнтересантно је да се највећи број тих подузећа налази у Загребу и око Загреба. Код знатног дела тих подузећа суделује и страни капитал. У првом реду велики концерни иновемства који на тај начин желе осигурати пласман својих продуката у нашој земљи. Међутим царинска заштита продуката индустрије медикамената из разумљивих разлога није још тако знатна, тако да је увоз медикамената веома знатан. Нарочито разних специјалитета. Наша публика претпоставља туђе продукте нарочито код медикамената. Продукте наших творница тешко је пласирати и ако они по свом квалитету били равни страним продуктима и ма да су знатно јевтинији него што је то случај са страним продуктима.

Ми увозимо са стране знатне количине медикамената.

"Из статистике наше увозне трговине тешко је добити тачну ·_ слику јер медикаменти нису нарочито истакнути. Године 1930

ми смо увезли у динарима: анорганских препарата органских спојева % » 87.585.259 етер. есенце, парфимерија и косметика = 18:697.819

Како видимо све скупа преко 200 милидбна динара. Од тога сигурно највећи део отпада на медикаменте,

Дин. 117.911.159

Будући развитак наше индустрије медикамента зависи у првом реду од наше царинске политике. Ако царина на медикаменте буде знатна, подузећа која код нас већ израђују медикаменте моћи ће да повећају своју продукцију. А и разна страна подузећа даће своје препарате и специјалитете израђивати код нас. Било код већ постојећих творница било да временом подигну овде своје филијалне творнице.

Поред подузећа која овде анализирамо наше су водеће творнице медикамената „Каштел“ „Др. А. Вандер", као. и неколико подузећа за добијање серума нарочито против заразних болести код стоке,

„ЈУГОФАРМАЦИЈА“ Д. Д. ВЕЛЕДРОГЕРИЈА И ТВОРНИЦА ФАРМАЦЕУТСКИХ ПРЕПАРАТА — ЗАГРЕБ.

Подузеће је основано године 1921. Раније је фирма гласила „Југофармација“ д. д. за производњу и прометање кемијско фармацеутских и косметичких препарата, дрога, кемикалија и свих хируршких и лекарских потребштина. Како видимо и сама је управа увидела да је овако дуги и детаљни наслов немогућ пак је приступила редукцији. „југофармација“ спада у интересантну сферу Прве хрватске обртне банке. Поред тога код подузећа су интересирани у већој или мањој мери разни апотекари. По својој структури „Југофармација“ много наличи „Исису“. А она је била и ос= нована од оних апотекарских кругова који нису били ангажирани код „Исиса:. Имала је у неку руку да му будеи конкуренција. Међутим пословни резултати једног и другог

уподузећа били су пре неколико година такови да се није

могло ни мислити на борбу већ да је далеко потребнија колаборација. Међусобна конкуренција највише би користила иноземним подузећима која код нас држе своја заступства.

Као што је то био случај код „Исиса", тако је и код „Југофармације“ пословање било везано са знатним губитцима. Од године 1926 није исплаћена дивиденда док се је првих година плаћало и 10%. Не познавајући довољно прилике тржишта и не водећи рачуна што ради конкуренција, ранијих година било је набављено много више појединих медикамената него што се је могло пласирати. Како је међутим дошло до снижења цена дотично до поправка динара што је омогућивало набавку нове робе уз јевтиније цене, претрпљени су знатни губитци. „Исис“ је своје губитке отписао. „Југофармација“ их отписује сукцесивно. Добитак ово неколико последњих година употребљава се за отпис ранијег губитка. Концем 1930 губитак је износио само 150 хиљада динара. Две повољне године и тај ће губитак бити отписан и указати ће се чак и чисти добитак. А онда се може наставити са исплатом дивиденде. Тако би се санација провела без да се је приступило редукцији деоничке главнице.

„Југофармација“ тежиште свога рада има код увоза