Народно благостање — додатак

odatak „Магодпе:

stariju“

BROJ 7

Sadržaj: ___ Дубровачка пловидба а. д. — Дубровник

ДУБРОВАЧКА ПЛОВИДБА А. Д. — ДУБРОВНИК

За Дубровачку пловидбу а. д. прошла година била је јубиларна. С њоме је, наиме, завршена шездесета го-

дина друштвеног рада. Историја Дубровачке пловидбе бо-:

гата је догађајима. Овде се можемо осврнути само на неке од њих, који су најмаркантнији. Предузеће је основано још 1880 године као заједница на карате, а 18 јуна 1909 претворена је из заједнице у акционарско друштво са главницом од 1,2 милиона круна. Рад Дубровачке пловидбе као акционарског друштва почео је са 6 бродова мале обалне пловидбе од укупно 2485 бруто-регистар-тона. Данас је она моћно паробродарско друштво са 24 пароброда од 51.914 бруто-регистар-тона. Тај пловни парк је билансиран са 543 мил. дин, али је извесно да претставља бар четири пута већу стварну вредност.

Да се Дубровачком пловидбом и врло високим нивоом на коме се она налази могу данас поносити не само Дубровник и Дубровчани, него и цео наш народ, највећи део заслуге за то припада почившем дугогодишњем претседнику Дубровачке пловидбе а: д., Федерику Главићу, који је посветио цео свој дуги живот подизању, унапређивању и модернизовању нашег поморства. Шездесетгодишњи јубилеј Дубровачке пловидбе требао је да буде истовремено и тридесетгодишњи јубилеј његовог претседниковања у њој. Иначе, он је Дубровачкој пловидби дао сву своју снагу, своју умешност и искуство и сав свој капитал, а својим неуморним радом и везама у светском поморству он је највише допринео њеном напретку. Најзад, да није било њега, ни Дубровачка пловидба не би била наше предузеће. Још за време аустријске владавине страни акционари су били решили да пренесу седиште Дубровачке пловидбе у Трст. Почившем нестору нашег поморства пошло је за руком да то спречи. Заинтересовао је наше људе за ту општу ствар, а и сам је употребио сву своју имовину ради откупа акција Дубровачке пловидбе од странаца, и то у време када та трансакција није изгледала нимало уносна.

Нашим читаоцима је познато да Дубровачка пловидба поклања велику пажњу како дугој, тако и обалној пловидби. Дугој пловидби било је намењено 10 њезиних пароброда са укупно 45.197 бруто-регистарских тона, а У обалној пловидби је ангажовано 14 пароброда са 6.717 бруто-регистарски тона. При крају прошле године друштво је имало две озбиљне незгоде: пароброд „Дурмитор' од 5.623 тоне, који је 26 септембра 1940 год. хренуо са товаром соли из Јужне Африке за Јапан, нестао је на путу, тако да се наслућује да је брод изгубљен. Два члана посаде јавила су се својој родбини, па се верује да су се и остали чланови спасли. Најзад, у децембру 1940, на свом путу за Турску, наишао је на подморску хрид пред заливом Трасте, недалеко од Будве, друштвени пароброд „Сребрено" од 83.804 бруто-регистарских тона. Упркос свим напорима да се брод ослободи, друштво је “било приморано да га напусти. Сви чланови бродске посаде и помоћни радници, који су били посла-

BEOGRAD, 15. ВБЕВРЏАР 1941. GOD.

GODINA XIII

ти ради покушаја спасавања брода, искрцани су на време живи и здрави.

Финансијски резултат пословања Дубровачке пловидбе у прошлој години потпуно задовољава, као што ће показати и детаљна анализа прихода и расхода. Тај успех је постигнут бродовима Слободне пловидбе. Иначе, промет У малој обалној пловидби могао се одржати једино помоћу државног доприноса. Рат је упропастио обалну пловидбу. Страних туриста, који се претежно користе бродовима обалне пловидбе, због рата нема више на јадранској обали, тако да су односни бродови били, готово без посла. Насупрот томе била је могућност зараде у дугој пловидби велика, ма да је дошло и до врло знатног пораста режијских трошкова, које је изазвано поскупљењем радне снаге и материјала, повећањем социјалних терета, премија осигурања итд. Тражња за бродским простором све више расте, па је природно да су због рата нагло порасли и превозни ставови на свим светским релацијама.

Приликом оцене резултата оствареног у прошлој години треба имати у виду и опасности којима је бродар-

ство било изложено. Управа Дубровачке пловидбе а. д.

сасвим исправно примећује у свом последњем пословном извештају да ни једна привредна грана није у толикј мери угрожена ратом, у коликој је угрожено поморство, чак и у земљама које нератују. Опасности не долазе само од опште несигурности у пловидби и од ризика коме су изложени и бродови неутралних држава услед непосредне акције ратних странака. У питању су и опстанак и нормално деловање паробродарских предузећа у будућности. Наиме, за трговачку морнарицу у целом свету, па и за нашу, питање обнове и повећање бродског парка је једно од најтежих, јер је у погледу продаје бродова и новоградња престао готово сваки међународни промет. | Дубровачка пловидба је, на пр. услед већ споменутог губитка „Дурмитора! и „Сребрено" лишена по прилици једне петине свога бродског простора, који је био намењен дугој пловидби. Овај губитак у догледно време уопште се неће моћи надокнадити. Због тога је и Дубровачка пловидба била приморана да тражи нове послове, да у њих пласира део расположивих новчаних средстава. Прошле године она је купила велики хотел екс Милинов у Загребу. Хотел са припадајућом му кафаном налази се у најстрожијем центру града, на Јелачићевом Тргу. Сада се врше потребне адаптације. Ма да вођење хотелскоугоститељске радње стоји у извесној вези са обављањем путничког поморског обрта, ипак се је Друштво тиме унеколико удаљило од 'свог првобитног задатка. Међутим, прилике су данас такве, да се опстанак и нормално пословање предузећа у будућности могу обезбедити само пласирањем расположивих средстава у вредности које се током времена, уколико се то може предвидети, неће смаЊИТИ. Брига за будућност предузећа види се И у одлукама последње главне скупштине акционара, које се односе на употребу прошлогодишњег чистог добитка, Послов-