Народно благостање — додатак

ЈУЛИО МАЈНЛ Д. Д., ЗАГРЕБ

· Јулио Мајнл је код нас чисто трговачко предузеће са мноштвом продавница по целој држави. Он продаје низ специјалних артикала, а обим његових послова је огроман, пошто је заступљен и у другим земљама. Централа се налази у Бечу. Предузеће има и своје сопствене плантаже и " претставнике у прекоокеанским земљама.

- _Јулио Мајнл подржавао је још пре рата у свим већим местима бивше Аустро-угарске монархије своје филијале и продавнице. Водећи рачуна о новоствореним приликама, 1920 године Мајнл оснива посебно акционарско друштво из својих продавница које је имао у Југославији. Временом су основане нове филијалне продавнице готово М "свим већим местима наше државе. У већим градовима има чак и по неколико продавница. Јулио Мајнл д. д., био је код нас за прво време искључиво трговачко предузеће; сва је роба увожена из иностранства. Међутим, с временом се прешло и код нас на фабрикацију. пример, у Загребу, делимично с обзиром на царинску заштиту, поред великих складишта изграђена и творница у којој се прерађују извесне животне намирнице. То це у првом реду велепржиона каве, затим творница тестенине, чоколаде, ликера итд.

Послови предузећа развијали су се и у најновије време сразмерно доста повољно. У 1934 исказан је додуше, само незнатан добитак, али судећи по осталим билансним позицијама може се рећи да пословање није назадовало. Погледајмо најпре рачун губитка и добитка за 1934 и сравнимо га с оним из претходне године (у хиљадама динара).

Расходи 1933 1934 Порез 388 170 Дубиозна потр. 15 21 Трошкови 6.201 6.263 Пренос добитка 202 13 Добитак тек. г. 10 19 Збир 6.816 6.486

Приходи 1933 1934 Пренос добитка 202 13 Добитак на роби 6.614 6.473 Збир 6.816 6.486

У 1934 исказан је добитак од 19 хиљада, а у 1933 години 10 хиљада динара. Насупрот томе бруто добитак на роби изнео је у 1934 години 6,47 милиова према 6,61 милиона у претходној години. То. значи да је у 1934 чисти добитак изнео само 3% од добитка на роби. Овај однос зачуђава код једне фирме, као што је Мајнл. Овом великом концерну стоји при куповању на расположењу врло богат избор робе. Као што рекосмо, Мајнл располаже и сопственим плантажама и великим финансијским средствима, па може да набавља робу по много бољим условима него највећи број домаћих трговаца на мало, који купују скупље, па ипак зарађују толико да могу опстати. Да је фирма дала податке о укупном промету, ствар би била свакако јаснија. Било би потребно да се објасни и пораст трошкова са 6,201.000 у 1933 на 6,263.000 у 1934 години. Исказани бруто-добитак на роби у истом је раздобљу смањен за 141 хиљаду динара. Упоредо с тим би се могло очекивати да ће се смањити и трошкови. Насупрот томе, они су повећани. је ли фирма у 1934 запослила више особља или је повећала број продавница2 Знатнијих повишица плата вероватно није било; пре би се могло рачунати са снижењем.

Рачуни изравнања за неколико последњих година овако изгледају : Актива 1930 1931 1932 1933 1934 (у хиљадама динара) Благајна 177 244 679 498 897 Роба 7.996 6.241 7.094. 5.466 5.404 Дужници 827 2.973 4.481 2.882 3.195 Непокретности 22537 2:156 2.064 2.064 2.064 Инвентар 3.135 2.562 2.635 3.567 3.816

Tako je, Ha

Пасива Главница 4.000 4.00 ~ 4000 4.000 4.000 · Резерве 284 204 395 417 617 Повериоци 9.909 9.328. 12.135 9.848... 10.657 Добитак. 195 827 424 213 32

У 1934 години у пасиви постоји само једна знатнија промена према претходној години — код повериоца. Они су повећани за око 800 хиљада динара. То је у вези с повећањем активних позиција: благајна, дужници и инвентар. И резерве су повећане за 200 хиљада динара, То долази отуда што за 1933 није подељена дивиденда. Од добитка исказаHOT y тој години употребљено је 200 хиљада за повећање резервног фонда, а остатак је пренет на 1934 годину. Тражење односа између сопствених и туђих средстава кољ предузећа ове врсте је безначајно, јер Мавнл тргује живот= HMM намирницама, тако да се залихе дуго не држе. Брзим. прометом могао би се компенвирати, можда, и неповољнији однос између сопствених и туђих средстава. С друге стране је сигурно, да добар део поверилаца отпада на потраживања концерна за испоручену робу.

Много су интересантније структурелне промене активе. једино су непокретности остале непромењене и износе 2 милиона 64 хиљаде динара. Залихе робе само су незнатно смањене за 62 хиљаде динара (са 5,466.000 на 5,404.000 динара). Не види се да ли је било опадања и по количини. Пада у счи да се позиција дужници опет повећала за око 250 хиљада динара. Мајнл у својим продавзицама тргује само за готово. Према томе на тој бази не могу уопште настати потраживања. Међутим, Мајнл даје своје специјалитете на продају, нарочито у току последњих година, и многим детаљним продавачима животних намирница. Отуда и потичу потраживања. Ока су у 1932 износила чак око 4,5 милиона, али су у следећој години рељуцирана на око 2,9 милиона. У 1934 дужници су исказани са 3 милиона 125 хиљада динара.

Опет је повећана и благајна. Концем 1934 она износи 897 хиљада динара. У 1929 износила је само 89 хиљада. То значи да се у току последњих пет година подесетостручила. У 1934 је скоро два пута већа него у претходној години. Тешко је рећи, зашто предузеће држи толику готовину. Повериоци су, наиме, такође порасли. Можда је то: у вези с девизним режимом. Није се, вероватно, добијао довољан број девиза за дознаку централи у Бечу.

Из горње таблице се види да је у току последних година и инвентар у непрекидном порасту. У 1934 он износи већ 3,8 милиона према 2,5 милиона динара у 1931 години. Пошто се ради о једној трговачкој радњи, која је засебно исказала у билансу робу, а инвентар се састоји у главном из уређаја филијала, то излази да је то велико повећање у току последњих година доказ, да је фирма повећала број својих продавница.

Констатујући ову чињеницу, ми не можемо да се уздржимо од поређења са другим сличним трговачким предузећима, која имају велики абим и претстављају мамутска предузећа према онима просечног типа. Читаоцима је познато да се наш т. зв. занатлијоко-трговачки средњи сталеж буни против предузећа овакве врсте. Са једне стране напада предузећа са сопственим продавницама, а са друге стране тражи спречавање предузећа ,Та-Та“, које има 06лик интегриране трговине. Поменути редови се буне против продавница индустријских предузећа, иако ова продају робу која није ни била предмет постојећих трговачких радњи: број конфекционих трговина је одувек био мален, а обућа је изузетно била предмет трговања. Међутим, Мајнл је чисто трговачко предузеће, које продаје оне артикле којима тргује највећи део средње-сталешких трговачких радњи (колонијално-бакалских), па ипак досад се није чуо глас против њега. | |

Како да се објасни ова нелогичност у држању нашег трговачког средњег сталежа» Нелогично је у сваком 'слу-